APOCALYPTO (2006)

Sa Apocalyptom, Mel Gibson je dokazao da je moguće snimiti uzbudljiv akcioni/avanturistički film u skoro svakom okruženju. Gibsonova tema (koja je samo delimično razvijena), kao što se vidi u uvodnoj reči, jeste da je za pad svih velikih civilizacija odgovorno unutrašnje truljenje. U narednih dva i po sata, on pruža uvid u raspadanje Majanske zajednice sve do susreta sa španskim konkviskadorima. Međutim, Apocalypto nije politička rasprava niti disertacija o tome zašto je došlo do kraja Majanskog doba. Umesto toga, to je napeta avantura koja sadrži jednu od najdužih i najnapetijih scena jurnjave u skorijoj istoriji filma.

Datum odvijanja radnje nije tačno naglašen, ali s obzirom da sadrži sliku prispelih Španaca, može se pretpostaviti da je 1519. godina. Jaguar Paw (Rudy Youngblood) je mladi ratnik koji živi u mirnom selu gde su primarna zanimanja lov i pravljenje beba. Krenuo je dobrim putem: sa svojom ženom Seven (Dalia Hernandez) ima jedno dete i očekuju drugo. Ipak, Jaguar je još uvek daleko od dostizanja veličine očeve porodice. Flint Sky (Morris Birdyellowhead) ima desetoro dece. Seoski mir je narušen kada u selo dospe grupa surovih ratnika iz centra Majanske civilizacije. Naoružani muškarci muče, ubijaju, siluju i sakate seljake. Jaguar uspeva da spusti ženu i sina u rupu u zemlji pre nego što biva zarobljen i primoran na marš kroz džunglu. Na kraju putovanja nalazi se veliki hram i ritual žrtvovanja da bi se udovoljilo Bogu Sunca.

Kao i Gibsonova prethodna dva filma, Braveheart i The Passion of the Christ, Apocalypto ne preza od prikazivanja brutalnog, grafičkog nasilja. Vredno je napomenuti da se neki od najgnusnijih zločina, kao što je silovanje, dešavaju van ekrana. I pored toga, postoji puno krvi i nasilja, uključujući bar jednu scenu u kojoj se prerezivanje grla pokazuje do najsitnijih detalja. Sve u svemu, ovo nije film za one sa slabim srcem.

Film ima više sličnosti sa Braveheart nego The Passion of the Christ. Iako se zaplet Apocalypta uveliko razlikuje od Oskarom nagrađivanog filma, duh je umnogome isti. To je film o heroizmu i premošćivanju prepreka. Pored gore navedenog nasilja, jedina stvar koja je zajednička za Apocalypta i The Passion of the Christ su titlovi. Zbog ovoga, cinik bi mogao da kaže da je Gibson snimio najskuplji art-house akcioni film svih vremena. Da li će dovoljno ljudi staviti na stranu averziju prema titlovima da bi film profitirao?

Apocalypto je podeljen u tri dela, kao i mnogi drugi filmovi (i tradicionalni i netradicionalni). Film počinje sporo, dopuštajući nam da se upoznamo sa malom grupom likova. Pruža nam pogled na seoski život, pre nego što sve počinje da se raspada u jednoj od najbeskompromisnijih nasilnih scena godine. Drugi deo filma prikazuje marš prema gradu, što se završava prodajom žena u roblje i pripremanje muškaraca za žrtvovanje. Poslednji čin je duga trka. Traje skoro 45 minuta, i održava visok nivo tenzije i sadrži mnoge prepreke koje očekujemo od ovakve avanture kroz džunglu: vodopadi, živi pesak i divlje životinje. Neki gledaoci će se osećati iscrpljeno po završetku filma. Apocalyptov treći čin je nalet adrenalina. Akcioni fanovi će ga voleti.

Da svi drugi filmovi reprezentuju puno lepe scenografije i dobro izvedene akcije, Apocalypto se ni po čemu ne bi razlikovao od njih. Međutim - a evo i najjače paralele sa Braveheart - Gibson je uspeo da ostvari čvrstu vezu između publike i protagonista. Ovo je urađeno brzo i ekonomično. Pokazana nam je ljubav koju Jaguar Paw gaji prema svojoj ženi i sinu, kao i daljina do koje bi otišao da ih očuva bezbednim. Prikazan je i kao snalažljiv i istrajan. Da bi ostvario pravu ravotežu, upoznajemo se i sa negativcem, Zerom Wolfom (Raoul Trujillo), koji je inteligentan i opasan koliko i odvratan. Da doda ulje na vatru, tu je i drugi loš momak, Snake Ink (Rodolfo Palacios), koga verovatno više želimo da vidimo kako umire nego njegov gazda, Zero Wolf. Snake Ink uživa u zlostavljanju naše heroja kada Zero Wolf ne gleda.

Cenimo to što je Gibson smestio radnju u vreme i mesto koje često ne viđamo na ekranima. Kamere, kojima je rukovao Dean Semler, čine da ovaj, dugo zaboravljeni svet, oživi. Okruženje čini da film izgleda egzotičniji, ali to ne umanjuje uzbudljivost. Istoričari će se možda buniti zbog doslednosti filma, ali Gibson nije snimao dokumentarac. Najbolja stvar koju možemo da kažemo za Apocalypto jeste da, iako pripada veoma popularnom žanru, nije nalik nijednom drugom filmu koji smo imali priliku da gledamo u bioskopima i, pošto je kao iskustvo vizuelan koliko i visceralan, najbolje ga je gledati na velikom platnu.

Presuda: 4/5