AVATAR (2009)

Avatar je bio opisivan kao "film koji menja igru", i možda to i jeste. Ostavićemo to budućim istoričarima da utvrde. Ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim je da je Avatar tehnički najsavršeniji film koji je proteklih nekoliko godina dospeo na velike ekrane - možda čak i od 2003. godine i The Return of the King Petera Jacksona. Takođe se ubraja u najočekivanije filmove decenije. Međutim, očekivanja mogu biti mač sa dve oštrice - pitajte samo Georgea Lucasa. Ali kada ih jedan reditelj ispuni ili nadmaši, rezultati su izvanredni, i to je slučaj sa Avatar-om. James Cameron je puno radio na ovom, svom predugo odlaganom filmu posle Titanic-a, šampiona box office-a svih vremena. U "normalnim" okolnostima, ulog bi bio samo Cameronova reputacija i buduća autonomija sa astronomskim budžetima. Međutim, Cameron se nameračio na 3D i proglasio ga talasom budućnosti. Gledajući Avatar, skoro da možemo da poverujemo. Kada bi svaki reditelj postigao sa 3D ono što je Cameron postigao, rado ćemo nositi neugodne naočare na svakoj projekciji.


Avatar je zabava više klase. Najbolji film 2009. godine. Kada je reč o 3D, neuporediv je, ali i tradicionalni filmski elementi - priča, likovi, montaža, tema, emotivni odjek itd. - predstavljeni su sa dovoljno stručnosti da čak i 2D verzija bude uzbudljivo iskustvo. Uprkos dugačkom trajanju filma, novcu i naporima da se 3D elementi usavrše, Cameron ni u jednom momentu nije izgubio iz vida šta je važno. Njegova naracija bi se mogla čak opisati kao naučnofantastična verzija filma Dances with the Wolves, i uspeva zbog mnogih stvari zbog kojih je i Dances uspeo. Cameron takođe pozajmljuje elemente iz svog kataloga.

Svemirsko-vojna kultura podseća na Aliens, a međukulturna romansa nas vraća na Titanic. Avatar nema Leonarda DiCaprija, ali njegova ljubavna priča je na neki način uverljivija od Titanic-a jer su ulozi veći. Iz čisto vizuelne perspektive, Cameron nam pruža najneverovatnije prizore vanzemaljskog sveta ikada viđene, a radnja se odvija u pravcu epske bitke sa kojom mogu da se mere samo dve prethodno prikazane u bioskopima (iza obe stoji Peter Jackson).

Avatar nas vodi na planetu Pandora u 2154. godinu. Pandora je jedna velika džungla u koju su Zemljani došli sa namerom da vade rudu. Iako korporacije vode celu priču, vojska, na čelu sa pukovnikom Milesom Quaritchom (Stephen Lang), nalazi se pri ruci kako bi pružila zaštitu. Komunikacija ljudi sa urođeničkom humanoidnom populacijom Na'Vi oduvek je bila na ivici neprijateljstva. Dr. Grance Augustine (Sigourney Weaver) je neko vreme postizala uspeh u komunikaciji sa urođenicima koristeći se "avatarima" (sintetički Na'Vi kojima ljudi upravljaju iz daljine) u edukaciji i tehnološkom napretku, ali proces se usporio i Grace je izbačena iz Na'Vi društva. Sada, ona i njena grupa avatara pokušavaju da pronađu način kako da ponovo uđu.

Taj portal se pojavljuje u obliku Jakea Sullyja (Sam Worthington), paraplegičara i bivšeg marinca. Samovo putovanje na Pandoru je slučajnost. Njegov brat blizanac, koji je godinama treniran da se pojavi u obliku avatara, neočekivano je umro, i Jake je jedini koji može da zauzme njegovo mesto. On se sada nalazi između dve vatre: pukovnika Quarticha, koji zahteva od vojnika da uspostavi vezu sa Na'vi-jem kako bi preneo korisne taktičke informacije, i Grace, koja želi da ponovo uspostavi komunikaciju sa plemenom. Serija događaja u džungli odvajaju Jakea od ostalih avatara i on se nalazi u smrtonosnoj opasnosti. Spašava ga Neytiri (Zoe Saldana), koja mu ne veruje, ali misli da ga dotakao bog Na'vi-ja. Odnosi ga u "kuću na drvetu" gde on mora ne samo da se bori za svoj život, već i da nauči njihov način života. Neytiri postaje njegov mentor i on uskoro počinje da gaji više simpatija prema svojoj "braći" plave kože nego prema pukovniku Quartichu, koji planira veliku operaciju premeštanja Na'vi-ja daleko od velikog izvora rude.

Cameron razume kako treba da sklopi deliće slagalice da bi snimio potpuni film, i slaže ih poput nekog umetnika. Priča, iako jednostavna, nalazi odjek u ovo vreme medijske borbe da li čovečanstvo uništava sebe i svoju planetu. Kao i u Dances with the Wolves i The Last Samurai, ovo je film o vojniku kojeg transformiše kultura koju je prisvojio i koji se na kraju nalazi u borbi protiv sopstvenih ljudi u nemogućoj bici. Jakeova ljubavna afera sa Neytiri potvrđuje da je Cameron romantična duša. Sama Pandora je poput vlažnog sna jednog dungeon mastera: bića nalik dinosaurusima koja su otporna na metke, zlokobni mesožderi pored kojih bi T-Rex izgledao pitomo, leteća bića nalik zmajevima koja dominiraju nebom i vegetacija koja je živa poput životinja. Na'vi plave kože, očigledno dizajnirani prema nativnim Amerikancima, zauzimaju mesto među "najobičnijim" stanovnicima Pandore.

Svaki film mora imati negativca; Avatar ih ima dva. Prvi je birokrata Parker Selfridge (Giovanni Ribisi) kog interesuje samo profit. Bilo kakva sličnost sa likom Paula Reisera iz Aliens je namerna. Možda je Cameron imao na umu studijske bosove koji kontrolišu njegov budžet dok je kreirao lik Selfridgea. Zatim, tu je pukovnik Quartich, koji je brilijantno oživljen zahvaljujući sjajnoj performansi Stephena Langa. Ovaj čovek je pravi nitkov, ali nemoguće je ne diviti mu se na jednom nivou. Poput Roberta Duvalla u Apocalypse Now, on voli miris napalma ujutro... u podne, i uveče. Quartich ni u jednom momentu nije CGI animiranim, ali uvek deluje kao da je veći od života. Ako postoji ljudska zvezda u Avatar-u, onda je to Lang.

Lang možda ima najupadljiviju ulogu, ali on nije jedini glumac kome idu zasluge za odrađeni posao. I Sam Worthington i Sigourney Weaver su solidni, iako je dobar deo njihovog vremena na ekranu animiran. Pred Zoe Saldana je bio još veći izazov, s obzirom da se ni u jednom momentu ne pojavljuje "kao meso". Poput Golluma Andyja Serkisa, ona je u potpunosti CGI renderovana, ali idu joj zasluge za motion capture rad i pozajmljivanje glasa. Michelle Rodriguez, poput Stephena Langa, takođe nije plava. Njena uloga u filmu je sporedna, ali nedvojbeno herojska. Prisustvo Sigourney Weaver dokazuje da, koliko god Camerona pratila loša reputacija kao reditelja koji nadgleda izvršavanje zadataka, uvek postoje glumci koji će ceniti njegov perfekcionizam. (Ostali u grupi su Michael Biehn, Arnold Schwarzenegger, Bill Paxton i Linda Hamilton.)

Ako imam bilo kakvu kritiku u vezi Avatar-a, ona je više "traženje dlake u jajetu", ali pomenuću ih da mi duša bude mirna. Gluma Sama Worthingtona je solidna, ali njegov američki akcenat nije. Kao što se moglo videti u Terminator Salvation, Worthingtonov "američki" se ponekad čuje sa akcentom australijskog. Vizuelno, Avatar je najvećem delu bez mane, ali ima momenata kada se kamera kreće prebrzo za 3D, što može da dovede do kratkotrajne dezorijentacije. Konačno, iako je muzika Jamesa Hornera uglavnom efektivna, ima delova kada se upušta u neku vrstu samokanibalizacije. Može se čuti materijal koji je često koristio u muzici za Star Trek II i Aliens.

Avatar je najuzbudljiviji film koji smo mogli iskusiti ove godine. Inteligentni scenario podržava i elemenat emocionalne satisfakcije i uzbudljive akcije, podsećajući nas da blockbusteri po definiciji ne moraju biti imbecilni poput Transformers 2 ili 2012. James Cameron zabavlja filmsku publiku više od četvrt veka što mu je omogućilo pristup elitnoj kategoriji reditelja. Voljan sam da čekam za kvalitet poput ovog, iako se nadam da će sledeći film uslediti malo brže od dvanaest godina rađanja Avatar-a.