BREAKFAST AT TIFFANY'S (1961)

Putanje karijera nekih režisera mogu biti čudna i nedokučiva stvar. Uzmite Blakea Edwardsa, na primer. Tokom 60-tih i 70-tih godina, Edwards se nalazio na A-listi režisera sa nizom impresivnih naziva na svom rezimeu: Breakfast at Tiffany's, Days of Wine and Roses, 10 i (naravno) The Pink Panther serija. Međutim, 80-tih i 90-tih godina, Edwardsova reputacija je krenula naglo da se topi i svaki sledeći film koji je snimio bio je dosadniji i manje zanimljiv: The Man Who Loved Women, A Fine Mess, Blind Date, Skin Deep, Switch i The Son of Pink Panther.

Da nije boljih Pink Panther filmova, Breakfast at Tiffany's bi verovatno bio kruna Edwardsove karijere. Iako se romantična komedija iz 1961. godine neće pojaviti na mnogim listama najboljih filmova svih vremena, ona ostaje favorit u opštoj zajednici filmofila i tokom godina je stekla legiju zagriženih fanova. Film ima više šarma od prosečne romantične komedije, ali kada se posmatra iz druge perspektive, sledi većinu pravila koji definišu žanr. Kraj filma je, na primer, čist Holivud, kao i mnogi koraci koje je scenario Georgea Axelroda preduzeo od uvodne špice da nas odvede tamo.

Breakfast at Tiffany's je zasnovan na romanu Trumana Capotea i fokusira se na opčinjenosti i ljubavi jednog čoveka prema njegovoj susetkinji u zgradi u Njujork Sitiju. Iako su mnoge šire crte knjige (pa čak i neki detalji) zadržani u Axelrodovom scenariju, napravljene su neke izmene da bi film bio pristupačniji mainstream publici, a to je priroda veze između dva glavna lika, koja rezultuje novim, drugačijim i optimističnijim finalom.

Ključ uspeha Breakfast at Tiffany's leži u moći filmskih zvezda. Ovo se naročito odnosi na Audrey Hepburn, koja je u 32. godini bila na vrhuncu karijere. (Ironično, Capote je želeo da tu ulogu ima Marilyn Monroe.) Iako nikad nije bila "velika" glumica u tradicionalnom smislu, Hepburnova je posedovala harizmu i prisustvo na ekranu, i taj period je bio njeno vreme da zablista. Sa filmovima Sabrina, Roman Holiday, War and Peace i Funny Face iza nje, i My Fair Lady koji će uslediti, Hepburnova je bila pun pogodak za pune bioskopske sale. Njena interpretacija glavne junakinje Holly Golightly u Breakfast at Tiffany's je skoro savršena. I ne samo zbog bezbrojnih kostima (iako su stil i elegancija uvek bile Hepburnine odlike). Zapravo, to nije bila laka uloga; od Hepburnove je zahtevala više od osmeha i recitovanja teksta - iako Holly na prvi pogled daje utisak praznoglave džet set socijalite, što je više upoznajemo, više razumemo njen bol i gubitak koji su je naveli da prigrli trenutni stil života. Holly ima manjak samopouzdanja i nisku prošlost, i okružila se svetlim i kitnjastim stvarima da bi dala sebi oduška. Ona je lažnjak, ali, kako jedan od sporednih likova kaže, ona je "pravi" lažnjak.

Nasuprot Hepburnove, imamo pisca Paula Varjaka, koga glumi George Peppard. Iako Peppardova zvezda nije zablistala ni blizu Hepburnine (on je verovatno ostao najupamćeniji po TV programima "Banacek" i "The A-Team"), on dobija bar jedan film u kome može da zablista (iako, uglavnom, sve što radi je da "stoji" - scenario je zahtevao minimalan napor od strane Pepparda, i stoga je utisak o njegovoj glumi nekako bled). On i Hepburnova generišu efektivan nivo hemije. Njihova interakcija na platnu ima živahan i prirodan osećaj, što nas uverava u "klik" njihovih likova.

Breakfast at Tiffany's koristi jednostavnu priču za dobar efekat. Film počinje tako što nam predstavlja Holly koja razgleda izloge po Menhetnu. Paul je pisac sa blokadom i novi stanar u njenoj zgradi. Njih dvoje se upoznaju dok se Paul useljava kada je zamoli da se posluži telefonom. Uskoro, oni postaju prijatelji. Jedne noći, kad pijanac lupa na Hollyna vrata, ona se penje požarnim stepenicama i upada u Paulov stan. U znak zahvalnosti što je "spasio", ona ga poziva na žurku, koja se pretvara u pravu pijanku. On joj ponovo priskače u pomoć kada se u Njujorku pojavi osoba iz njene prošlosti. Ona ga inspiriše da ponovo počne da piše. I, jednog lepog dana, oni izlaze u grad i rade stvari koje nikada nisu radili, kao što je kupovina u Tiffany-ju (novo za njega) i iznajmljivanje knjige iz biblioteke (novo za nju). Na kraju, njihova osećanja postaju dublja od prijateljstva, ali kada joj Paul prizna ljubav, Holly ga odbacuje od sebe. Ona odlučuje da se uda za bogataša iz Južne Amerike kako bi imala dovoljno novca da izdržava sebe i svog brata, koji uskoro izlazi iz vojske.

Ni Holly ni Paul nisu uzorni građani. Da bi finansirala svoj izdašni život, Holly je prihvatila nedeljnu platu od 100 dolara za posećivanje bivšeg mafijaškog bosa u zatvoru i prenošenje verbalne poruke njegovom "advokatu". To je suptilni vid prostitucije bez seksa. Isto se ne može reći i za Paula, za koga bi iz milja moglo da se kaže da je "izdržavani muškarac" (iako je žigolo prikladniji naziv). Njegova ljubavnica (Patricia Neal) je dobrostojeća žena koja ima mnogo starijeg muža. Ona se viđa sa Paulom kad god može, i njegov novi stan je poklon od nje. Svaki put kada napusti njegov krevet, ostavlja mu svežanj zelenih novčanica.

Međutim, iako oba lika imaju svoje mane, Breakfast at Tiffany's i dalje ostaje bajka. Upotreba sjajne pesme "Moon River" Henryja Mancinija cementira sanjivu atmosferu na početku filma sa kadrovima Njujork Sitija. To nije stvaran svet; to je neko drugo mesto, gde su mafijaški bosovi prijatni ljudi, razočarani tužioci milostivi, a nepopravljivi ljubavnici mogu da premoste sve prepreke i žive srećno do kraja života. A Holly Golighty je proizvod takve okoline.

Dve naročite karakteristike izdvajaju Breakfast at Tiffany's iz mora drugih romantičnih komedija. Prvo je dubina likova, naročito kada je u pitanju Holly. Uprkos njenom imenu i lepršavog karaktera, ona je zapravo problematična osoba. Siroče od malih nogu, udaje se za brižnog Doca Golightlyja sa 14 godina, a zatim ga napušta i odlazi u Holivud. Doc je pravi stariji džentlmen, ali postoji nešto nejasno u njegovom odnosu sa Holly. Tu je i pitanje statusa njihovog braka. Ona tvrdi da je brak poništen pre mnogo godina, ali njena sklonost da živi u svetu sopstvene kreacije dovodi ovo u pitanje. Holly je uglavnom dala sve od sebe da zaboravi prošlost, ali postoje delovi kada ona prevlada njenim raspoloženjem i tada postaje tužna i zamišljena.

Zatim, tu je i dijalog koji je, iako ni iskričav ni zabiberen, solidno napisan i za uživanje slušati. Ključ efektivnosti je da njihovi razgovori ne pružaju osećaj zasečenosti - oni se odvijaju prirodnim tokom. Najbolje scene filma su kada Holly i Paul ne rade ništa već samo pričaju. Tokom godina, kruti dijalozi su bili važna odlika svih velikih romantičnih komedija, od The Philadelphia Story do Before Sunrise.

Za film snimljen početkom 60-tih godina, Breakfast at Tiffany's je iznenađujuće smeo. Vidimo Audrey Hepburn u nizu provokativnih i otvorenih kostima, a scenario sadrži nekoliko rečenica sa jasnom seksualnom konotacijom. Takođe, nema nikakvog ustezanja kada je posredi Paulov sekundarni posao. Tokom svoje karijere, Edwards nije imao teškoće da krije stvari pod tepih, i ta njegova sklonost je očigledna i u ovom ranom stadijumu.

Najupadljivija mana filma nije smatrana za problem kada je film prvi put prikazivan. Međutim, ako se osvrnemo 40 godina unazad, ubacivanje stereotipnog azijskog lika g-dina Yunioshija (Mickey Rooney) graniči se sa uvredljivošću. Glavna svrha g-dina Yunioshija jeste da pruži jeftin komični odušak, ali ono što je bilo smešno 1961. godine je izgubilo svoju humorističnu liniju. Prisustvo lika je dupli udarac na azijsku zajednicu - ne samo što je debeo i neljubazan, nego ga glumi belac sa teškom šminkom.

Na sreću, g-din Yunioshi je pozadinski lik, i njegove scene nisu dovoljne da pokvare prijatni ton filma. Iako bi Breakfast at Tiffany's verovatno bio mnogo moćniji i dirljiviji da se držao Capoteove originalne priče, postoje izvesne prednosti u pristupu filma. Kraj je pomalo smešan i prenaglašen, ali, kako to biva sa svim velikim romantičnim finalima, izmamljuje smešak i setan uzdah skoro svakog gledaoca. Za one koji se smatraju romantičnim dušama, ili za bilo koga ko s vremena na vreme uživa u jednostavnoj ljubavnoj priči, Breakfast at Tiffany's nudi nekoliko jednostavnih uživanja.

---

Ovo sigurno niste znali:
- Isprva je režiser John Frankenheimer bio angažovan da snimi film sa Marilyn Monroe u glavnoj ulozi. Kada su se producenti odjednom preselili u Švajcarsku a Audrey Hepburn uskočila umesto Marilyn, ona je rekla da nikada nije čula za Frankenheimera i insistirala je da se unajmi drugi režiser.
- Tiffany je otvorio svoje radnje u nedelju po prvi put od 19. veka, da bi se film snimao unutar radnje.
- Pisac romana po kome je snimljen film, Truman Capote, izjavio je da je želeo da Holly glumi Marilyn Monroe. Ona je prvobitno imala ulogu, ali je njen nastavnik glume Lee Strasberg rekao da bi uloga kol gerle nanela štetu njenom imidžu.
- Audrey Hepburn je mrzela danska peciva, što joj je malo otežalo snimanje poznate uvodne scene.
- Audrey Hepburn je izjavila da je scena u kojoj izbacuje mačku iz taksija na kišu bila najodvratnija stvar koju je morala da uradi na filmu.
- Elementi Hollynog lika u romanu, kao što je njena sklonost ka biseksualnosti, su izostavljeni da bi uloga bila prikladnija za Audrey Hepburn.
- Audrey Hepburn je snimila film samo tri meseca posle rođenja prvog sina Seana H. Ferrera.
- Audrey je osećala da je pogrešna glumica odabrana za ulogu Holly Golightly, iako je to bila jedna od njenih najpopularnijih uloga.
- Pesma "Moon River" je napisana specijalno za Audrey Hepburn, budući da ona nije išla na časove pevanja. Vokali su napisani tako da se pevaju samo u jednoj oktavi.
- Na sastanku postprodukcije posle projekcije filma, izvršni producent iz studija je rekao, "Mislim da je prva stvar koju možemo da uradimo jeste da se otarasimo te glupave pesme", misleći pritom na "Moon River". Audrey Hepburn je ustala i rekla, "Samo preko mene mrtve!" Pesma je ostala u filmu.
- Audrey Hepburn je za ovaj film dobila 750.000 dolara, i na taj način dospela na drugo mesto najplaćenijih glumica u to vreme, odmah posle Elizabeth Taylor.
- Za ulogu Mačke korišćeno je devet mačora.
- Poster filma je na 18. mestu Premier-ove liste "25 najboljih filmskih postera svih vremena".
- Poznata crna haljina koju je Audrey Hepburn nosila u uvodnoj sceni filma prodata je za 807.000 dolara na aukciji u Londonu 4. decembra 2006. godine, i tako se našla na drugom mestu najskupljih predmeta iz filma prodatih na aukciji. Na prvom mestu je Oskar za Najbolji film koji je osvojio Gone With the Wind.

---

Nominacije:
Best Actress in a Leading Role (Audrey Hepburn), Best Art Direction-Set Decoration (Color), Best Writing, Screenplay Based on Material from Another Medium, 1962 Academy Awards, USA
Outstanding Directorial Achievement in Motion Pictures, 1962 Directors Guild of America, USA
Best Motion Picture - Comedy, Best Motion Picture Actress - Musical/Comedy (Audrey Hepburn), 1962 Golden Globes, USA
Best Classic DVD, 2006 Satellite Awards

Nagrade:
Best Music, Original Song ("Moon River"), Best Music, Scoring of a Dramatic or Comedy Picture, 1962 Academy Awards USA
Best Soundtrack Album or Recording or Score from Motion Picture or Television, 1962 Grammy Awards
Top Song ("Moon River"), Top Comedy, Top Female Comedy Performance (Audrey Hepburn), Top Musical Score, 1962 Laurel Awards
Best Written American Comedy, 1962 Writers Guild of America, USA