DISTRICT 9 (2009)

Opšte je poznato (bar onima koji se ne igraju Transformersima) da su najbolje naučnofantastične priče one koje koriste vanzemaljce, robote i svemirske brodove da ilustruju veću istinu. "Star Trek" (TV serija u svim njenim inkarnacijama i, u manjem stepenu, film) je ovo razumeo, i to je jedan od razloga zbog čega je ovaj fenomen dobio uzvišen status uprkos čestim stranputicama u naučnu neizvesnost. District 9, debitantsko dugometražno ostvarenje južnoafričkog reditelja Neila Blomkampa, takođe razume ovo, i zanemaruje suptilnost da bi osigurao da poruka neće biti previđena. Svako ko pogleda District 9 i ne pomisli na Apartheid, naciste i Josefa Mengelea treba da provede malo vremena čitajući knjige o istoriji.
Premisa nije originalna za jedan naučnofantastični film, ali smer u kojem Blomkamp vodi stvari jeste. Ogromni svemirski brod dospeo je na Zemlju i, nakon prolaska iznad gradova poput Njujorka i Čikaga, zaustavlja se iznad Johanesburga u Južnoj Africi. Tamo ostaje nepomično da lebdi u vazduhu sve dok ekspedicija sa Zemlje ne kroči na njega. Unutra, ljudi pronalaze milione vanzemaljaca radnika, bolesne i pothranjene, i otpočinju masovnu operaciju transportovanja vanzemaljaca na zemlju, ishranu i obezbeđivanje novog "doma". Na nesreću, dobre namere nekad nisu dovoljne, i stanište vanzemaljaca, poznato kao Okrug 9, postaje više nalik koncentracionom logoru. Stvari se još više pogoršavaju kada se donese odluka da se vanzemaljci sa trenutne lokacije prebace na manje i udaljenije mesto. Operacija je poverena Wilkusu van der Merweu (Sharlto Copley), koji nije dorastao zadatku, i njegov nedostatak iskustva je očevidan na samom početku. Posle prvog dana Wilkus završava u bolnici zaražen vanzemaljskim fluidom - i to počinje njegova noćna mora.
Film je jednim delom snimljen u maniru dokumentarnog filma, a jednim delom u stilu kao da smo na licu mesta, iako se izbegava rad kamerom koji bi izazvao mučninu kao što je bio slučaj kod filma Cloverfield. Deo filma je crno-beli, ali čak i kada je u boji, boje kao da su isprane. Sve ovo ide u korist realističnijeg izgleda i povećanja nivoa verovatnoće. Specijalni efekti su prvoklasni, od snimaka matičnog broda kako lebdi iznad Johanesburga, eksplozija raznog oružja, pa do CGI renderovanja vanzemaljskih bića.

Film sadrži neke ideje i teme prisutne u The Day the Earth Stood Still, The Fly Davida Cronenberga i Independence Day. Visokoumni ideali prisutni u optimističnijim produkcijama kao što su E.T., Close Encounters i Star Trek: First Contact su odsutni. Ovde, premisa je jednostavna: čovečanski instinkt koji vodi ka dobrodošlici vanzemaljaca uskoro biva prevaziđen pohlepom i ksenofobijom. Neki pokušavaju da profitiraju od pridošlica, dok drugi, iz straha, žele da ih unište. Neki bi rekli da je Blomkampova perspektiva mračna i cinična, ali pogled na dosadašnju istoriju opravdava njegov stav.

Povremeni humor u District 9 je neophodan - bez njega bi ovaj materijal bio tako mračan, a njegovih 112 minuta teških za izdržiti. Takođe ima puno akcionih sekvenci, koje su, za razliku od Transformers: Revenge of the Fallen, stručno koreografisane, lake za praćenje i stvaraju osećaj napetosti i uzbuđenja. (I, da, najveća i najbolja akciona scena sadrži ogromno roboliko biće.) Film postiže jednu retku stvar: u pitanju je naučnofantastični film sa dubinom i idejama koje će vas navesti na razmišljanje, a s druge strane, ima prostora za pucnjavu, eksplozije i krvavo nasilje. Rejting R je opravdano zaslužen - veliki broj osoba u filmu eksplodira u krvavom tušu, a Wikusova transformacija (hint: The Fly) je jednako jeziva kao kada se slično desilo Jeffu Goldblumu.

Jedan od najintrigantnijih aspekata filma je način na koji se Blomkamp postavlja paralelno sa našim simpatijama. Na početku, uz pomoć "dokumentarnog" prikaza dospeća vanzemaljaca na Zemlju, mi smo neutralni posmatrači, naravno, na strani čovečanstva. Međutim, kako se priča razvija, mi smo skriveni posmatrači zločina koji se dešavaju unutar Okruga 9 i naše mišljenje se menja. Do samog kraja, čovečanstvo postaje neprijatelj, i prosečni gledalac ne bi bio tužan kada bi potencijalni nastavak počeo na isti način kao Independence Day. Kako si sejao, tako ćeš i požnjeti...

District 9 se izgrađuje na idejama koje su istražene u Blompakmpovom kratkom filmu iz 2005. godine Alive in Joburg. Peter Jackson je producirao film, dodavši internacionalno priznato ime listi kreditiranih ljudi, što će nesumnjivo pomoći u marketingu filma. Međutim, iako će Jacksonovo ime možda privući gledaoce u bioskopsku salu, ono nije neophodno da se oni tu i zadrže. A ni nedostatak poznatog glumca nije mana (Sharlto Copley je jedini glumac sa značajnim vremenom na ekranu, a nije poznat). District 9 govori jasno i glasno, i postaje jedinstveno filmsko iskustvo jer, koliko prihvata neke uobičajene karakteristike naučnofantastičnih filmova, toliko ih i pobija. Za fanove žanra, ovo leto 2009 je zaista bilo i najbolje i najgore. Tu su bili filmovi poput nastavka Transformers-a i G.I. Joe, ali ovu sezonu je obeležio Moon, a sada i District 9.

District 9 se završava na način koji će nas i zadovoljiti i uznemiriti. Iako je priča ispričana, postoje tu još neke neobjašnjene teme i pitanja koja su ostala bez odgovora - od kojih je prvo šta će se desiti za tri godine. Ako neko pita za nastavak, on je efektivno najavljen, ali nije neophodan. Najjača slika koja će nam ostati u sećanju je pogled na ljudsku prirodu kroz mračnu perspektivu Okruga 9. Ja se prva nadam da se stanovnici Zemlje neće susresti sa posetiocima s druge planete jer bi realnost interakcije s njima verovatno bila nalik dešavanjima u filmu, a to je, u najmanju ruku, depresivna pomisao.