Dugačka ruka Oskara pruža podršku delfinima, sveštenicima i imigrantima

Istina: reditelji dokumentarnih filmova navikli su na malu skupinu publike koja gleda njihove filmove fokusirane na, obično, jednom problemu. Međutim, ovogodišnji dokumentarni filmovi nominovani za Oskara, koji ne dele kontroverziju Michaela Moorea ili uticaj Ala Gorea, kažu da njihovi nefiktivni filmovi i dalje dosežu do nove publike i nekoliko meseci po pojavljivanju u bioskopima. Problemi kojima se bave ovogodišnji dokumentarci uključuju pokolj delfina u Japanu (The Cove), dokumentovanje uličnih protesta u Mijanmaru 2007. godine (Burma VJ) i dečije imigrante iz Centralne Amerike koji preko Meksika pokušavaju da uđu u Sjedinjene Američke Države (Which Way Home).
The Most Dangerous Man in America: Daniel Ellsberg and the Pentagon Papers predstavlja pogled na vladinu krticu iz 70-tih godina, a Food, Inc. nas vodi kroz američku industriju hrane i njen nezdravi uticaj na ljude i životinje. Možda nijedan od njih neće imati trenutni globalni uticaj poput dokumentarca o zaštiti životne sredine An Inconvenient Truth Ala Gorea ili generisanje mržnje prema političarima poput Mooreovog Fahrenheit 9/11, ali svaki ostavlja uticaj u oblasti kojom se bavi. A reditelji kažu da će osvajanje Oskara dovesti do još većeg isticanja.

"Mi smo zaista postali deo neverovatno moćnog i rastućeg pokreta za hranu," kaže Robert Kenner, reditelj filma Food, Inc. "Nisam bio u potpunosti svestan njegove jačine i veličine sve do premijere filma." Food, Inc. kritikuje velike korporacije i mesnu industriju, i prikazan je Tomu Vilsacku, sekretaru za američku agrikulturu, tako da Kongres sada razmatra promene pravila bezbednosti hrane što je u filmu istaknuto pričom o majci čija je dvogodišnja ćerka preminula od infekcije E.Coli nakon što je pojela hamburger.

The Cove prikazuje japanske ribolovce koji mame delfine u skrivenu pećinu u Tajdžiju, u Japanu, i gde ih love za zabavne parkove ili hranu, kažu aktivisti. Japanski političari i stanovnici pomenutih predela prvobitno su govorili protiv filma, govoreći da je lov tradicija koja se neguje. Međutim, posle velike medijske pažnje 2009. godine, The Cove je konačno pronašao japanskog distributera.

Reditelj Louie Psihoyos kaže da, iako film nije pomogao u zatvaranju zabava sa delfinima u vodenim parkovima, postoji veći pokret protiv iskorištavanja ovih sisara u zabavne svrhe. "Mnogi ljudi su nas zvali nakon što bi pogledali film i govorili da ne misle da su zabave sa morskim sisarima obrazovnog karaktera i da se iz tog razloga, delfini i kitovi ne bi smeli držati u zatočeništvu," kaže on. U Japanu je i dalje na snazi nalog za njegovo hapšenje.

Rebecca Cammisa, rediteljka filma Which Way Home, kaže da je provela sedam godina snimajući ovaj film jer je želela da ljudi budu svesni o tome šta se dešava dečijim imigrantima na rizičnim putovanjima. "Rekla sam deci da ovaj film ima posebnu pažnju jer su njihove priče tako dirljive i značajne za ljude u Sjedinjenim Državama," kaže ona. "Ako naš film pobedi, prilikom mog govora, zahvaliću se upravo njima."

"Ljudi iz Burme su ponosni na film i raduju se što je završio u trci za Oskara," kaže budistički sveštenik U Gawsita, koji se pojavljuje u filmu Burma VJ zajedno sa ostalim sveštenicima predvodeći protest 2007. godine protiv vojnog režima u današnjem Mijanmaru.

Iako se od tada nalazi u bekstvu u Americi, Gawsita kaže da su sveštenici koji su ostali u njegovoj zemlji ojačali usled uspeha ovog filma. "Iako su u zatvoru, veoma su ponosni... Ovo je veoma važno za naš pokret," rekao je on.

Daniel Ellsberg (78), glavni subjekat u filmu The Most Dangerous Man in America, kaže da ga je film naveo da priča o trenutnim ratvoima u Iraku i Avganistanu. "To bi moglo da spasi nebrojene živote ljudi," kaže on.