E.T.: THE EXTRA-TERRESTRIAL (1982)

E.T.: The Extra-Terrestrial (1982) je veoma popularna legenda filma o magičnim fantazijama. Njegov procenjeni budžet od 10 miliona dolara nadoknađen je sa lakoćom kada je postao jedan od box-office šampiona svih vremena. Ovo veoma lično i dirljivo sci-fi remek delo (u kojem je za specijalne efekte bio zadužen Industrial Light and Magic Company Georgea Lucasa) je veoma dobro prihvaćeno od strane publike zbog svoje priče o ljubavi između dečaka bez oca iz predgrađa, i izgubljenog ljubopitljivog i nostalgičnog posetioca (pretpostavlja se odraslog) sa druge planete koji je greškom ostao sam i zarobljen na Zemlji - tri miliona svetlosnih godina od kuće.

Radnja filma obuhvata otkrivanje, spasavanje i beg, veoma nalik mitu o Petru Panu (koji je uključen u film). Jedan od plakata za film Johna Alvina, sa E.T.-jevim svetlećim, božanskim prstom takođe predstavlja i religioznu temu, osvrćući se na Mikelanđelovu sliku "Stvaranje Adama" na tavanici Sikstinske kapele. Prikazana priča o smrti i uskrsnuću takođe koresponduje sa Biblijom. Jedan od ranijih radnih naziva filma bio je "Život dečaka".
Veći deo filma namerno je snimljen iz nižeg ugla kamere - iz perspektive deteta, kako bi podstakao mlađe gledaoce da se identifikuju sa likovima, da bi naglasio kako nadmoćno i preteće odrasli izgledaju deci (od struka ili kolena naniže), i da natera starije gledaoce da ponovo prožive sopstveno detinjstvo. Takođe je sniman u sekvencama, kako bi scena odlaska E.T.-ja na samom kraju sadržala prave emocije.

Spielberg je uporedo radio na dve priče bazirane na predgrađu: E.T. (kao režiser) i Poltergeist (1982) (kao producent). Dok je jedna bila maštovita fantazija, druga je bila košmarna horor priča. Ova priča o obožavanom vanzemaljskom stvorenju bila je totalno suprotna kasnijem Spielbergovom filmu War of the Worlds (2005), sa rušilačkim vanzemaljskim osvajačima.

Dvadesetogodišnjica filma 2002. godine bila je obeležena restauracijom i ponovnim objavljivanjem neznatno duže verzije sa dodatnim kadrovima koji su bili izbačeni iz originala (npr. scena sa kadom), obrađenim zvukom i dodatim digitalnim efektima kako bi se naglasile E.T.-jeve grimase, njegov svemirski brod, E.T.-jev beg od bezličnih ljudi u šumi i dve scene leta na biciklima. Pištolji koje su u originalu koristili agenti  izbačeni su i zamenjeni voki-tokijima, kao i rečenica: "Bez oružja - oni su deca". Ukazivanje na "teroriste" je takođe promenjeno u reč "hipiji". Ove modifikacije su bile u duhu vremena - kako bi se film neznatno promenio pri njegovom ponovnom objavljivanju, kao što je urađeno i kod filmova The Exorcist (1973) i The Exorcist: The Version You've never seen (2000), Apocalypse Now Redux (2001), i Star Wars: The Special Edition (1997).

Od devet nominacija za Oskara dobio je četiri: za Najbolju montažu zvučnih efekata, Najbolje vizuelne efekte, Najbolju muziku (John Williams) i Najbolji zvuk. Film je izgubio u kategorijama Najbolji film (od filma Ghandi), Najbolja režija, Najbolja kinematografija, Najbolja montaža i Najbolji scenario (Melissa Mathison, koja se kasnije udala za zvezdu Harrisona Forda - njihova scena u filmu u kojoj su se pojavili kao direktor škole i medicinska sestra bila je isečena). Ovaj film, ponekad kritikovan kao precenjen, bio je Spilbergov najveći blockbuster tog vremena.

Iako je ovaj film od strane nekih smatran za religioznu alegoriju ili parabolu, mnogo se više identifikovao sa iskustvima mnogih detinjstava: problematična, rasturena porodica sa jednim roditeljem i nikakvim pozitivnim uzorima, usamljeni, zanemareni dečak kojem nedostaje emotivno ispunjenje, dečakova snažna briga za jednako izgubljeno, zalutalo stvorenje ili ljubimca (takođe otrgnutog od svoje porodice), potreba za prijateljstvom, zlonameran svet odraslih i opasnosti detinjstva, čudesno izlečenje, ispunjavanje želja, hrabrost, izvrsnost i nostalgija za domom. Priča je varijacija na The Wizard of Oz (1939) jer u ovoj priči troje mlade dece pomažu svemircu da se vrati kući. Takođe se smatra za dečiju verziju Spielbergovog Close Encounters of a Third Kind (1977), sa vanzemaljcem koji se odmah predstavlja kao saosećajno stvorenje. Nagrađivana filmska muzička tema Johna Williamsa (koji je pisao muzičke teme za četiri prethodna Spielbergova filma) je naglasila uzdignute, sentimentalne emocije filma.