INCEPTION (2010)

Neke kritike će nesumnjivo opisati Inception kao konfuzan. Takav opis je još jedan dokaz u nizu kako su ljudi počeli da prihvataju scenarija koja ne ostavljaju mesto nedoumicama i drže se jednosmernog zapleta kao pijan plota. Za one koji obraćaju pažnju, Inception nije konfuzan, već pametan, izazovan i ne dozvoljava nepažnju. Ako napravite pauzu do toaleta ili bara, izgubićete se. Sve što zahteva od publike je retkost: da uključite mozak. Neki detalji će možda umaći čak i najpredanijem gledaocu, ali velika slika ostaje u fokusu. Uprkos slojevitog ređanja snova i zamagljivanja granice između stvarnosti i fantazije, scenarista i reditelj Christopher Nolan je tako pedantno osmislio Inception da gubljenje u filmu nije opcija. Da li se film poigrava sa umom? Možda, ali ne do te mere da izazove frustraciju. Njegov glavni cilj - bar do samog kraja - nije poigravanje sa percepcijom gledaoca. On pruža dovoljno jasnih činjenica da znamo gde se nalazimo i šta gledamo i da se pritom ne izgubimo.

Zapravo, moglo bi se reći da je jasni Nolanov pristup tako potencijalnom mind-bending materijalu jedna od mana Inception-a. Održavajući stvari linearnim, Nolan ne dozvoljava da se scenario pretvori u Mebijusovu traku. Među očiglednim uticajima su Dark City i The Matrix. Tu je takođe i sličnost sa skorijim filmom Martina Scorsesea, Shutter Island, ali ne zbog toga što i ovde glumi Leonardo DiCaprio, već zato što se oba filma poigravaju sa perspektivom naratora i mešaju iluzije sa stvarnošću. Međutim, najjače sinergije koje mogu da se setim je sa TV serijom "Caprica" (predstavak rimejka "Battlestar Galactica" Ronalda Moorea), koja koristi sličan pristup za istraživanje virtualnih stvarnosti.

Inception se odvija u bliskoj budućnosti u kojoj su izumljene naprave pomoću kojih ljudi mogu da uđu u snove drugih ljudi i, ukoliko su dovoljno pametni i iskusni, izvlače tajne iz podsvesti. Jedan od najboljih lopova je Cobb (Leonardo DiCaprio), kojeg regrutuje korporacijski magnat Saito (Ken Watanabe) nakon neuspelog pokušaja da ukrade jednu od Saitovih tajni. Isprva, Cobb nije zainteresovan, ali Saito mu nudi ponudu koju ne može da odbije: mogućnost da svi njegovi zločini iz prošlosti budu zaboravljeni - što bi mu omogućilo da se vrati u Ameriku i vidi svoju decu. Priroda Cobbovih prekršaja se ne otkriva odmah, ali znamo da je tu umešana i njegova žena (Marion Cotillard).

Ono šta Saito želi nije uobičajena stvar. Umesto izvlačenja, on zahteva ubacivanje - implantaciju ideje duboko u podsvesti što će imati svoje posledice. Većina lopova snova smatra da je ovo nemoguće, ali Cobb se ne slaže s tim, jer je već uspeo. Rizično je i opasno, ali moguće. Meta je Robert Fischer Jr. (Cillian Murphy), koji je upravo nasledio korporacijsku imperiju koju je izgradio njegov otac (Pete Posthelthwaite). Cobb okuplja svoj tim, počev od svog zemljaka Arthura (Joseph-Gordon Levitt). Zajedno, njih dvojica regrutuju "arhitektu" - osobu koja gradi svet snova. To je Ariadne (Ellen Page), studentkinja koja se usavršava pod mentorstvom Cobbovog svekra (Michael Caine). Nakon što Ariadne prođe kroz trening (koji služi i kao tutorijal za publiku), pridružuju im se poslednja dva člana: Eames (Tom Hardy), koji može da impersonifikuje svaku osobu u snu, i Yusef (Dileep Rao), hemičar čiji lekovi mogu da uspavaju svakoga i isto tako ih probude. Zajedno sa Fischerom i Saitom, ova petorka putuje u san unutar sna unutar sna gde, na dubini od tri nivoa, izvode pokušaj početka.

Inception je manje izazovan projekat od Memento-a, koji je usmerio svetsku pažnju na Nolana. Nije toliko zamršen a finalu, uprkos poigravanju naših očekivanja, nedostaje smelost ranijeg filma. Ali i pored toga, ovo je veoma dobar film koji zahteva angažovanje uma dok u isto vreme ne ignoriše ni visceralne stvari. Ima tu brojnih akcionih scena, među kojima je i borba rukama nalik Matrix-u, bez gravitacije, kao i jurnjava automobilima, koja dodaje malo adrenalina onome što sledi. Zapravo, cela druga polovina se izgrađuje ka jednoj masivnoj i pažljivo koreografisanoj sceni u kojoj će napetost kulminirati dok se opasne okolnosti otkrivaju na sva tri nivoa sna. Gromka muzika Hansa Zimmera i Nolanova pažljiva montaža savršeno sklapaju sve deliće.

Nolan je mudar i ne ignoriše potrebu gledaoca da ostvari jaku emotivnu vezu sa glavnim likom. Cobbova prošlost se polako otkriva, dok scenario u pravilnim razmacima ispušta deliće. Saznajemo istinu o njegovom odnosu sa ženom i decom, u kojoj su prisutni i tragični elementi što je i očekivano s obzirom na Nolanovu težnju ka anti-sreći (njegovi filmovi nisu baš oličenje radosti i bezbrižnosti). Cobb je jedini lik koji prolazi kroz značajan razvoj - svi ostali članovi njegovog tima su sekundarni. Oni imaju puno vremena na ekranu ali, pored funkcije koju imaju, saznajemo vrlo malo o njima.

Skoro polovina ekipe iz Batman Begins/The Dark Knight je i ovde: Ken Watanabe, Cillian Murphy, Michael Caine. Naravno, kada radite sa glumcima takvog kalibra, teško je omašiti. Ispostavilo se da je DiCaprio, osim što je Scorseseov Robert De Niro današnjice, oduvek bio prvi Nolanov izbor za Cobba, i ovaj svestrani glumac unosi celu težinu svog talenta kako bi izneo ovu tešku ulogu. DiCaprio mora da podseća na neprijatne tajne iz Cobbove prošlosti dok istovremeno gradi vezu sa publikom. Na glumcu je da od Inception-a napravi film o ljudskim bićima a ne specijalnim efektima. On uspeva i to je jedan od razloga zbog čega ovaj film nije samo o izazivanju ideja i slatkiš za oko.

Specijalni efekti u Inception-u služe priči, a ne obrnuto - što je redak slučaj ovih dana, kada je glavna stvar izgleda pružiti gledaocima vožnju vizuelnog zadovoljstva. U ovom slučaju, vidimo gradove u kojima ulice prkose gravitaciji, a ogromne stene padaju u more. U svemu postoji poenta koja često ilustruje kako snovi izvrću uobičajena mesta u nešto što se opire zakonima prirode.

da li je Inception cerebralan? Da. Da li je previše cerebralan za masovnu publiku? Rekao bih da to nije slučaj. Na neki način, od Inception-a će svi dobiti ono što su očekivali. Oni u potrazi za akcionom avanturom mogu biti zadovoljni, iako je 148 minuta malo predugo za nešto tako jednostavno. Oni koji su spremni da malo više razmišljaju i sklapaju slagalicu otkriće da preokreti u naraciji nisu tako jednostavan lavirint kakvim se prikazuju. Između ostalog, Inception dokazuje da Nolan nije bio voljan da se razbaškari u uspehu The Dark Knight-a. U potrazi za novim i uzbudljivim izazovima, pronašao je jedan ovde.