Midnight in Paris

KRS

Smeštajući radnju u Pariz, Woody Allen pravi omaž ovom gradu.Grad svetlosti i stecište umetnika raznih fela, jeste idealno mesto da se metaforički oslika čarolija ljubavi.Gil (Owen Wilson) i Inez (Rachel McAdams) su mladi zaljubljeni par, koji dolaze u Pariz na kraći odmor, dok njeni imućni roditelji završe poslovne obaveze.Pokušavajući da pronađe inspiraciju kako bi završio započeti roman, Gil se prepušta čarima noćnog života.Doživljava neobično iskustvo, poput poznanstva s mnogim znamenitim ličnostima, koji su ostavili duboki trag u istoriji svetske umetnosti...Glumačka ekipa, sastavljena od poznatih glumačkih vedeta, jeste glavni adut filma.Pored američkih, ovde vidimo i nekolicinu evropskih glumaca, koji zajednički daju doprinos u stvaranju iluzije o mestu i vremenu koje je dalo pregršt svetski priznatih, umetničkih dela (uostalom, da ne zaboravimo, Luvr je u Parizu). Shodno tome, bilo bi nepravedno ne istaći recimo pojavljivanje slavnog Dalíja, koga maestralno tumači Adrien Brody (s jasno izraženim akcentom) ili svestrane umetnice Gertrude Stein, koju ubedljivo prezentira Kathy Bates.Posebno bih istakao sjajnu Marion Cotillard u roli lepe Francuskinje Adriane, žene koja je bila istinska muza brojnim umetnicima, koji su stvarali u vremenu poznatom kao zlatno doba Pariza (nezaboravne romantične 20-e, dakle bez današnjih tehničko-tehnoloških novotarija koje nam uzimaju dušu).Najveći problem filma jeste pomalo nespretno napisan scenario, pogotovo kada se radi o konceptu 'prošlost i sadašnjost', jer prosečan gledalac lišen je bilo kakve realističnosti.Radnja je tako skliznula u okvire tipičnog 'art filma', a humor izgleda kao neki veštački nusprodukt.Kamera i zvuk su efektno iskorišćeni, pa neke scene oslikavaju Pariz u najboljem izdanju (kao npr. kada pada kiša).Teško je a da se ne primeti, da Allen kroz ovaj film projektuje zapravo sebe iz svojih najboljih (mlađih) dana.U prilog tome i način na koji glumi Owen Wilson, jer jasno je da u pojedinim scenama verno 'skida' Allena.Ali postavlja se pitanje, šta je sa izvedbom glavnog lika, jer na taj način smušeni Gil deluje isključivo kao filmska projekcija izuzetnog filmskog radnika - Woody Allena.Moja velika očekivanja su zbog ovakvih zamerki, u dobroj meri izneverena, pa sam film (kao celina) nije ostavio poseban utisak na mene.Ono što nije diskutabilno, jeste da imamo puno ukusno napravljenih scena, koje mogu da se nekome učine i kao turistička prezentacija Pariza, grada koga bi svakako vredelo obići.