Pet najboljih "mind-trip" filmova

Inception je film o snovima, i snovima unutar snova. To je film o poniranju u podsvest i, možda, sejanju nekih novih ideja tamo. Ali, scenarista i reditelj Christopher Nolan je uradio mnogo više od rekreacije osećaja šta se dešava kada zaspimo. On je izgradio kompletan i složen svet, onaj koji vas konstantno uzdrmava i tera da razmišljate. U pitanju je izuzetno osmišljeno "putovanje uma" i prati veliku tradiciju izazovnih i inovativnih filmova.

Ovde ne govorimo o filmovima sa preokretom poput, oh, Bruce Willis je zapravo mrtav ili Edward Norton i Brad Pitt su zapravo ista osoba ili Jaye Davidson ima penis. To je potpuno druga tema. Ne, ovo su filmovi koji će zahtevati od vas da oslobodite um, a ostatak će sam uslediti. Nadamo se.

The Matrix (1999). Prvi, zapravo, a ne inferiorni nastavci. Ovaj film je očigledno uticao na Nolana sa svojim opisivanjem alternativne realnosti u koju likovi mogu da uđu zajedno i komuniciraju jedni s drugima - mesto gde uobičajena pravila o vremenu i prostoru ne važe. Ovaj futuristički triler je bio izuzetno cool i, u retrospektivi, toliko uticajan, počev od efekta metka pa do S&M modne estetike. Uprkos izvorima iz raznih religioznih i mističnih izvora, braća Wachowski su zaista napravila svoj originalan svet.

Mullholland Dr. (2001). Sve bi moglo da bude san. To je jedan način na koji se može protumačiti film. Naravno, David Lynch nam nikada neće otkriti o čemu je zapravo njegov film i šta je učinilo da on - i njegov film - budu istovremeno intrigantni i luckasti. Razoružavajući snimci, šokantni prizori, kriptične izjave - sve je tamo, i sve zahteva ponovno gledanje, ali čak ni tada Mullholland Dr. nema smisla. Ono što je sigurno: Naomi Watts je probila sebi put ka zvezdama u dve različite uloge u ovoj holivudskoj misteriji, a proganjajući osećaj će vas pratiti još dugo posle kraja.

2001: A Space Odyssey (1968). Vrhunac Stanleyja Kubricka: vizuelno zadivljujući, mentalno izazovan i umetnički kao ništa viđeno do tada. Pitanja koje nameće možda nikada neće dobiti svoj odgovor, ali to je deo lepote ovog filma. Ono što znamo: Postoji monolit, a HAL 9000 neće da otvori vrata od kapsule Daveu, ali će pevati "Daisy". Ipak, ovo je svakako jedan od najuticajnijih naučnofantastičnih filmova u istoriji - istovremeno ogroman i intiman, baletski, pa čak i pomalo melanholičan. Film je umnogome reč svog vremena, a ipak uspeva da ostavi jednako snažan utisak na današnju publiku kao i pre 40 godina.

Being John Malkovich (1999). Zapravo, ovde bi mogli da nabrojimo bilo koji film scenariste Charlieja Kaufmana. Mnogi bi izabrali Eternal Sunshine of the Spotless Mind sa svojim živahnim i sanjivim slikama. Drugi vole egzistencijalni Synecdoche, New York. Ali ovo je bio Kaufmanov prvenac. Sama ideja da prolazite kroz portal koji vas uvodi u Malkovichev um je inspiracija sama po sebi. To je taj koncept Kaufmana i reditelja Spike Jonzea - kao i apsurdno istraživanje ljubavi i identiteta - koji čini ovaj film neodoljivim i neobično simpatičnim.

Memento (2000). I vraćamo se nazad na Nolana, i filmu koji ga je vinuo u zvezde. Sa svojim obrnutim scenariom (koji je Nolan napisao zajedno sa bratom Jonathanom), ovaj film je bio indikator na intrigantne i inteligentne slagalice koje će postati jedno od Nolanovih obeležja. Poput Inception, i Memento će vas naterati da se zamislite. Ali posmatranje kako se radnja odvija je uzbudljivo dok Guy Pearce sakuplja svoju prošlost kroz beleške i tetovaže kako bi došao do ubice svoje žene. Možete da ga analizirate do smrti da vidite da li se delići uklapaju (a uklapaju se) ili možete jednostavno da ga prihvatite i uživate da se poigrava sa vama.