ROBIN HOOD (2010)

Priča o Robinu Hoodu jedna je od nekolicine holivudskih "sirovina" koja od strane filmske industrije doživljava rimejk na regularnoj bazi. Ako ništa drugo, bar se može reći da to svedoči o trajnoj popularnosti ove legende. Poslednji visokobudžetni pokušaj bio je kritički ocrnjeni blockbuster Kevina Reynoldsa, Robin Hood: Prince of Thieves (sa bolno pogrešnim kastingom Kevina Costnera), koji je pristigao u bioskope pre skoro 19 leta, tako da je očigledno neko pomislio da je vreme da sadašnja generacija treba da dobije svoju verziju. Iako je ideja o ovom projektu možda, poput mnogih priča koje postanu previše poznate neprestanim ponavljanjem, više izazivala zevanje nego nalet uzbuđenja, učestvovanje Ridleyja Scotta i Russella Crowea moglo je bar da zaintrigira. Može li njihovo učešće da unese nešto novo u naraciju i napravi od ovog Robina Hooda nešto više od bespotrebnog popunjavanja praznine između Iron Man 2 i Shrek Forever After? Nažalost, teško je odgovoriti potvrdno na to pitanje.

Scottov Robin Hood je sačinjen od raznih elemenata iz mnogih mitova i legendi o uvaženom odmetniku. Brižljivim biranjem činjenica i fikcije (više ovog potonjeg), Scott je uveo neke novine koje se obično ne povezuju sa junakom iz šume Šervud. Nažalost, za posledicu imamo nešto što više izgleda na podgrejane ostatke Braveheart-a nego na novi pristup staroj priči. Postoje brojni razlozi zbog kojih film nije tako efektivan kao što je mogao da bude, ali glavni razlog ima veze sa finansijskom realnošću modernog snimanja filmova nego manama u samom materijalu.

Rejting PG-13 (obavezan za proširivanje publike) ne dozvoljava bilo kakvo ozbiljnije prolivanje krvi ili golotinje, što čini da Robin Hood izgleda gotovo kao crtać. Trajanje od 140 minuta, iako dovoljno za "normalan" dugometražni film, nije dovoljno za film koji je predviđen da bude epskih razmera, a do toga je verovatno došlo posle značajnih montaža originalne verzije. Rezultat je iseckan i stvara osećaj da je dosta toga - možda i previše - ostalo na podu prostorije za montažu. Nameće se pitanje da li je Scottova originalna vizija Robina Hooda bila za malo starije pripadnike publike i potpunija nego bioskopska verzija. (Kingdom of Heaven je savršen primer za poređenje prvobitnih namera reditelja koje je studio kasnije upropastio.)

Robin Hood na neki način funkcioniše kao predstavak uobičajenim filmovima o Robinu Hoodu, što ga čini filmskim ekvivalentom priče o poreklu superjunaka. Film počinje sa Robinom Longstrideom (Russell Crowe) kao jednim od najboljih i najpoštenijih strelaca u vojsci kralja Richarda "Lavlje srce" (Danny Huston). Kada kralj gine prilikom napada na francuski zamak, Robin i njegovi saborci uzimaju krunu i vraćaju je u London narednom vladaru, princu Johnu (Oscar Isaac). Ispostavlja se da je John nesposobniji vladar od svog brata. Njegov glavni cilj je sakupljanje poreza, pa tako unajmljuje francuskog duplog agenta Godfreya (Mark Strong) kao svog glavnog poreznika. Pošto Godfrey zapravo radi za francuskog kralja, više je zainteresovan za podsticanje građanskog nemira nego popunjavanja Johnove riznice, tako da se vodi bezobzirnim postupcima bez ikakvih principa. On i Robin postaju neprijatelji i Godfreyjev napad na Notingem, gde je Robin ustoličio svoj identitet kao sin sera Waltera Loxleyja (Max von Sydow), podstaknut je više osvetom nego ciljevima uspešne invazije Francuske na Englesku.

Većina prepoznatljivih likova iz družine Robina Hooda prisutna je i ovde. Osim Robina i "ledi" Marion, srećemo fratra Tucka (Mark Addy), sveštenika kome je više stalo do ravnopravnosti na Zemlji nego do nagrade u zagrobnom životu; Robinove drugare iz vojske kralja Richarda, Malog Johna (Kevin Durand) i Willa Scarleta (Scott Grimes). Tradicionalni neprijatelj Robina Hooda, šerif od Notingema (Matthew Macfayden) je prisutan, ali njegova uloga je mala i predstavljen je kao smešan i neuticajan čovek. Pravi zlikovac je Godfrey, a mi znamo da je pokvaren do srži jer ga igra Mark Strong koji je glumio sve same zlikovce u filmovima The Young Victoria, Sherlock Holmes i Kick-Ass.

Russell Croweova verzija Robina Hooda uspeva da nas čak nijednom ne podseti na lik tog imena. Croweov portret je više savremen, generički i napaćeni akcioni junak koji je rođen 800 godina pre svog vremena. Njegovi inspirativni govori su van lika, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je film trebao da ubedi publiku da je Robin sila iza Magna Carte. Da niste unapred znali da je to Robin Hood, nikada ne biste pogodili. Cate Blanchett je pretvorila Marion u ženu borca za ravnopravnost među polovima (sigurno je bilo mnogo takvih oko 1200. godine), i ide toliko daleko da se čak maši mača i učestvuje u klimaktičnoj bici. Najčudniji element je šerif Matthewa Macfaydena, koji je isto tako mogao da glumi i u Shrek-u. Mogao bi da se igra sa Magaretom.

Sve u Robinu Hoodu se odvija u susret klimaktičnoj borbi između Engleske i nadmoćne francuske sile. Scena je tako očigledno "skinuta" iz Braveheart-a da nije bilo nikakvog pokušaja da se to sakrije. Međutim, ceo događaj ostavlja manje uticaja. Nema tolikog uzbuđenja, možda zato što je bilo kome sa osnovnim poznavanjem legende o Robinu Hoodu jasno gde sve to vodi. To je jedan od uopštenih problema sa predstavcima: radnja se gradi sve do određene tačke u mitu, i često se završava manje uzbudljivo nego što bi trebalo. Ima i nekih zabavnih elemenata u Robinu Hoodu, ali ja se najiskrenije nadam da nas očekuje mnogo bolje DVD izdanje. Ako je ovo verzija koju je Ridley Scott želeo, onda se dokazao kao nesposoban da opravda postojanje još jednog filma o Robinu Hoodu.