Scorseseov film brani antikomunističkog obaveštajca Elija Kazana

Najnoviji film Martina Scorsesea je lični omaž Eliu Kazanu, jednom od najuticajnijih holivudskih i brodvejskih reditelja, ali i kontroverzne osobe koja je u McCarthyjevom periodu postala antikomunistički obaveštajac. U filmu A Letter to Elia, jednočasovnom dokumentarcu koji je prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji, Scorsese odaje počast Kazanu i njegovom emotivnom, sirovom i realističnom stilu koji je poslužio kao inspiracija da i sam postane reditelj.

On se priseća ogromnog uticaja koji su na njega kao tinejdžera ostavili dva najpoznatija Kazanova filma, On the Waterfront iz 1954. godine sa Marlonom Brandom i East of Eden iz 1955. godine sa Jamesom Deanom. "Skoro je nemoguće reći koliko duboko su na mene uticali Kazanovi filmovi", rekao je Scorsese 2003. godine ubrzo posle Kazanove smrti u 94. godini.


Scorsese je otkrio Kazana kada je kao dečak sam odlazio u bioskope u Njujorku i stajao je pored njega sa Robertom De Nirom kada je Kazan, čiji su filmovi osvojili 20 nagrada Akademije, dobio Oskara za životno delo 1999. godine.

O ovoj specijalnoj nagradi se naširoko diskutovalo jer je Kazan 1952. godine Komitetu za neameričke aktivnosti predao imena osam članova Komunističke partije koji su radili u pozorištu kada je započinjao karijeru kao glumac.

Odavanje tih imena koštalo je Kazana, koji je i sam bio član partije između 1934. i 1936. godine, mnogih prijatelja u Holivudu i među američkim intelektualcima. O njegovim razlozima zbog čega je to uradio nakon što je prvobitno odbio da svedoči se i dalje diskutuje.

U svojim memoarima, Kazan je napisao: "Mrzeo sam komuniste toliko godina, i nisam osećao da bi bilo dobro odreći se karijere da bih ih odbranio. Da li sam se žrtvovao za nešto u šta sam verovao?"

U dokumentarcu, koji sadrži i dugačak intervju sa Kazanom, on kaže da je ono što je uradio bila "tolerantnija od dve alternative koje su u svakom pogledu bile bolne i pogrešne".