SEX AND THE CITY 2 (2010)

"Filmovi za fanove" - filmovi prvenstveno namenjeni za obožavatelje serije, a potom i za sve ostale - postoje već decenijama, ali nijedan nije tako otvoreno odbacio opštu filmsku publiku kao Sex and the City 2. Malo je sumnje da će fanovi TV i filmske franšize obožavati ono što im je servirano, ali teško je zamisliti da bi bilo ko se ne identifikuje kao fan Sex and the City-ja rekao da je ovaj prvi nastavak podnošljiv. Nema zapleta, za dovitljivost i inteligenciju je ostavljeno malo prostora, i traje za 50 procenata duže nego što je to razumom opravdano.

Sex and the City 2 je loša sapunica, a svaki put kada se film približi nekoj ozbiljnijoj temi - kao što je realnost braka nasuprot idealizovanim koncepcijama - brzo se povlači, izvinjavajući se pritom što je dozvolio sebi malo ozbiljnosti. Fanovi će uroniti u ovu kanalizaciju materijalističkog ekscesa jer cene svaku šansu da provedu vreme sa svojim omiljenim likovima. Svi ostali će buljiti u ekran u stanju izuzetne dosade dok im se mozak od silne tuposti ne ugasi.

Najgroteskniji aspekat ovog filma ostaju centralne junakinje, pri čemu su sve četiri (u različitom stepenu) opsednute zamkama bogatstva. One postoje da bi trošile. To je cirkus gde preovladavaju materijalizam, narcizam i moć. Ovi ljudi su toliko opsednuti sobom da ih je nemoguće voleti osim ukoliko niste izgradili mišljenje o njima tokom televizijskih dana. Filmska ekipa ne samo da ih simpatiše, nego i naglašava njihovu pohlepu i opsesiju za stvarima. Sex and the City 2 je preplavljen brendiranim proizvodima (visoke klase, naravno) i valja se u kulturološkom brlogu do te mere da će se neki uvrediti. (Sličan problem je postojao i u Confessions of a Shopaholic.) Koji drugi film troši više od pet minuta za turneju po ekskluzivnom hotelu? Argument fana bi bio da je to fantazija, ali nije svaka fantazija zdrava, a prihvatljiv argument bi bio da Sex and the City 2 prelazi granicu.

Film počinje tako što nam predstavlja četvorku Sex and the City dve godine posle dešavanja iz prethodnog filma. Ništa se nije značajno promenilo - ništa se i ne menja u njihovim hermetički zatvorenim mehurićima. Carrie (Sarah Jessica Parker) shvata da je brak sa Zverkom (Chris North) manje srećan nego što je očekivala. On bi radije odmarao kući na kauču i gledao TV ili čitao novine dok bi se ona radije oblačila u haljine dizajnirane za žene koje su bar deset godina mlađe i farbala grad u crveno. A kada čuje njegov predlog da provedu dva dana u nedelji jedno bez drugog (kako bi onih pet dana bilo podnošljivo), Carrie je očajna. Samantha (Kim Catrall), sada dobrano u svojim 50-tim godinama dok se ponaša kao da joj je 30, nastavlja da živi punim plućima slobodne žene, dok se nalazi na hormonskoj terapiji kako bi "ućutkala" nepoželjne simptome menopauze.

Charlotte (Kristin Davis) shvata da se roditeljstvo nad dvoje dece - od kojih jedno ne prestaje da plače - graniči sa nemogućim. Situacija postaje gora kada primeti da njen muž (Evan Handler) posvećuje nepristojno mnogo pažnje privlačnoj dadilji (Alice Eve) koja nikad ne nosi grudnjak. Konačno, Miranda (Cynthia Nixon) daje ostavku na poziciji uspešnog advokata kada njen novi partner počinje da je vređa. Posle motanja po Njujork Sitiju tokom prve polovine filma, kvartet odlazi na jednonedeljni odmor u Abu Dabi, gde se akcija nastavlja istim sporim tempom.

Neverovatno je kako jedan film koji traje ovako dugo uspeva da postigne tako malo. Sex and the City 2 bi mogao da se opiše i kao modni pornić - tu su beskrajne slike hailjna, cipela, nakita i tako dalje. Ima momenata kada se kamere reditelja Michaela Patricka Kinga više zadržavaju na garderobi i nakitu nego na glumcima, jasno stavljajući do znanja (kao da je nekad i bilo sumnje) koje su njegove sklonosti.

Dovoljno sam bio izložen HBO seriji da prepoznam da je kvalitet TV programa počivao na divtljivosti i svežini. Uz ograničenje od 30 minuta, scenarija su bila sveža i zabavna. Bez svih vremenskih ograničenja, Sex and the City 2 se pretvorio u izgubljeno lutanje. Tužno je priznati da je najenergičnija scena u filmu kada Carrie, Samantha, Miranda i Charlotte na karaokama pevaju "I Am Woman".

Prvi Sex and the City film se graničio sa gledljivošću. Postojala je neka naracija, likovi se nisu ponašali toliko za prekor, a humor nije bio tako usiljen. Sex and the City 2 je uzeo sve one mane iz svog prethodnika i udvostručio ih. U mnogim filmskim serijama, drugi film je najbolji; ako je to slučaj sa ovim, plašim se da pomislim šta je sledeće. Stigavši do zaključka, nije teško reći ko bi trebalo da pogleda Sex and the City 2. Osobe koje su duboko naklonjene junakinjama i/ili kulturi koju predstavljaju naći će nešto što će im se svideti. Ostali, a naročito heteroseksualni muškarci koji ne pokušavaju da skupe bodove kod žene/devojke, uradiće bolje ako prate primer Zverke i ostanu kući da gledaju It Happened One Night, iako će se čak i menjanje pelena i ribanje kupatila pokazati kao bolje provedenih dva i po sata.