SHUTTER ISLAND (2010)

Spoiler Alert: Iako je načinjen svaki pokušaj da se ne otkriju činjenice u ovoj recenziji, teško je pružiti jasnu diskusiju o Shutter Island bez odavanja nečega, tako da se čitaoci upozoravaju. Međutim, ukoliko ste pročitali knjigu, nema razloga da se zaustavite ovde...

Šta nije u redu sa Shutter Island? Ovo je pitanje koje se nameće još otkako je studio Paramount Pictures odlučio da pomeri premijeru trilera iz ugodne pred-Oskarovske pozicije u februarsku "pustoš". Ispostavilo se da ništa nije u redu - osim što možda nije materijal vredan Oskara. Kao jedan atmosferičan triler, ovaj film voli da se poigrava sa percepcijama publike i snimljen je sa toliko kompetentnosti da se izdiže iz linearne priče koja je poslužila kao osnova za roman Dennisa Lehanea. Jačina filma, kao i same knjige, leži u tome što gledalac nikada nije opušten sa onim što gleda. A to je zato što je Shutter Island predstavljen iz perspektive nepouzdanog naratora i, kao u takvom, linija između fantazije i realnosti često je toliko zamućena da je lako izgubiti se u pokušaju razlučivanja šta je realno a šta ne. Može se čak reći da je film toliko opterećen pristupom da ne uspeva da se poveže na emotivnom nivou. Shutter Island ukazuje na neke veoma moćne i uznemiravajuće koncepte, ali, uprkos efektivnim performansama glavnih glumaca, psihološki uticaj filma je minimalan.

Godina je 1954, Hladni rat je u jeku, prateća paranoja je u porastu, a crna magija nacističke Nemačke još uvek nije u potpunosti uklonjena. Mesto je ostrvo Shutter, zabit u blizini obale Nove Engleske. Na ostrvu se nalazi bolnica Ashecliffe, azil za mentalno obolele kriminalce. Obezbeđeniji od Alkatraza, ostrvo Shutter garantuje da je jedini način da se izađe ili zvanično puštanje na slobodu ili kao žrtva mora i stena koje ga okružuju. Federalni maršal Teddy Daniels (Leonardo DiCaprio) i njegov novi partner Chuck Aule (Mark Ruffalo), dolaze jednog jesenjeg dana da istraže slučaj zatvorenice Rachel Solando (Emily Mortimer) koja je nestala bez traga. Njeni lekari, Cawley (Ben Kingsley) i Naehring (Max von Sydow), nisu raspoloženi za saradnju, a njihova nezainteresovanost povećava sumnje kod Teddyja da nije sve tako kao što izgleda. Tragovi ga navode na zaključak da on ne istražuje samo nestanak jedne žene, već da je naišao na eksperiment iz Nemačke koji se koristi za razvoj savršenih "Hladnih ratnika".

Iz striktno narativne tačke gledišta, Shutter Island predstavlja odraz svog izvornog materijala. Film nije ni nalik skorijim Lehaneovim adaptacijama, Mystic River i Gone, Baby, Gone, jer je više gotski, atmosferičan i odvojen od realnosti moderne tragedije. Pozicija istorijskog filma omogućava Scorseseovoj stilizovanoj perspektivi da bude efektivna. On doslovno pozajmljuje elemente iz noir filma i uobičajenog horora, što nas podseća pristupu koji je imao Stanley Kubrick kada je snimao The Shining. Malo je verovatno da bi neki drugi reditelj snimio Shutter Island na isti način. Mesto je lik. Olujno vreme je lik. Čak je i glasna muzika lik.

Problem u filmu jeste taj što su centralne tragedije Teddyjevog lika emotivno neme. One počinju (u flešbekovima) sa njegovom reakcijom na koncentracioni kamp u Dahau gde stiže kao član oslobodilačkih snaga i nastavljaju se sa skorijim događajem: smrću njegove žene Dolores (Michelle Williams) u požaru. On je izmučen i progonjen čovek, i te stvari samo počinju da otkrivaju demone koji zaposedaju njegovu dušu. Ipak, možda zbog strukture koja zahteva to, Scorsese čuva gledaoca na distanci i mi posmatramo Teddyja bez saosećanja. Mi shvatamo njegov bol, ali ne doživljavamo ga kao on. I pored sve veštine kojom je Shutter Island snimljen u odnosu na Mystic River i Gone, Baby, Gone, njegov emotivni udar je minimalan.

DiCaprio, koji je postao Scorseseov omiljeni glumac u post-DeNiro eri, pruža još jednu jaku i zrelu ulogu. Odmah po Titanic-u, DiCaprio je dopustio sebi da zaradi malo na talasu uspeha, ali, tokom godina, gravitirao je ka prestižnim projektima i radu sa uvaženim rediteljima (Scorsese, Christopher Nolan, Sam Mendes, Edward Zwick). Da je Shutter Island zadržao svoju prvobitnu premijeru za kraj 2009, DiCaprio bi se sada nalazio u trci za Oskara. Tu je i snažna podrška u vidu filmskih legendi Bena Kingsleyja i Maxa von Sydowa, koji opravdavaju svoju dobru reputaciju. Mark Ruffalo je pomalo neprimetan, ali njegov lik ni nema puno šta da radi. Ostatak glumačke ekipe čine priznati glumci: Emily Mortimer, Patricia Clarkson, Jackie Earle Haley, Ted Levine, John Carroll Lynch, Elias Koteas. (Uprkos dugotrajnim glasinama na Internetu, DeNiro se ne pojavljuje u filmu.)

Shutter Island je zadovoljavajuć za razliku od većine februarskih filmova. Poput svih čvrstih trilera, okupira pažnju i izaziva um. Ipak, lako je razumeti nevoljkost Paramount-a da održi premijeru filma u pik Oskarovske sezone jer nije u potpunosti film kalibra za nagradu. Shutter Island je zanimljiv zbog načina na koji je Scorsese pristupio materijalu, ali na kraju nije ništa više do dobro osmišljenog žanrovskog filma. Pošto je skinuo sa sebe teret očekivanja od Oskara, možda će Shutter Island naći odjek kod publike koja Scorsesea smatra previše "umetničkim". Na kraju svega, ova produkcija se može opisati sa mnogo imena, ali pretenciozno nije među njima.