THE SORCERER'S APPRENTICE (2010)

Možda je potreban film poput The Sorcerer's Apprentice-a da bi cenili nivo kreativnosti koji je očigledan u seriji Harry Potter. Izdestilovani do same srži, obe priče su izuzetno slične: klinac modernog doba otkriva da poseduje magične moći, uči od iskusnog čarobnjaka kako da ih koristi, i mora da ispuni svoju sudbinu što podrazumeva spašavanje sveta od zlog i moćnog čarobnjaka. Međutim, premisa je samo prvi korak, i The Sorcerer's Apprentice ubrzo skreće s puta koji je J.K. Rowling izabrala. Novi Disney-jev film je osrednje ostvarenje i dokaz (kao da je bio potreban) da je za osmišljavanje fantastičnog epa potrebno mnogo više od čini i zmajeva. The Sorcerer's Apprentice će možda opčiniti određeni deo publike, ali ta grupa je ograničenog broja (predtinejdžerski dečaci). Film zapravo i nije tako loš koliko je formulaičan i neinspirativan. Na neki način, to je skoro najgori greh.

Najbolji deo u celom filmu je prolog, koji govori o padu Arthurovog Merlina u ruke Morgane (Alice Krige). Pre smrti, veliki čarobnjak je svoje znanje preneo na tri učenika: Balthazara (Nicolas Cage), Veronicu (Monica Bellucci) i Horvatha (Alfred Molina). Međutim, Horvath, nakon što ga Veronica odbija zbog Balthazara, udružuje svoje snage sa Morganom.


Balthazar uspeva da uhvati duh Horvatha i Morgane u lutki, ali po velikoj ceni - Veronica je takođe zarobljena s njima. Tokom narednih vekova, on traga za Merlinovim naslednikom sve dok se igrom slučaja ne nađe u Njujorku. Prilikom prvog susreta, Dave (Jay Baruchel) ima samo devet godina. Balthazar se vraća deset godina kasnije da ga poduči magiji koja mu je neophodna da bi preživeo sukobe sa Horvathom i Morganom, međutim, Dave je mnogo zainteresovaniji za Becky (Teresa Palmer), devojku iz snova, nego za druženje sa hiljadugodišnjim čarobnjakom koji unaokolo baca vatrene lopte, munje i plazma lopte. Međutim, Morgana je na putu da uništi svet, i Dave nema puno izbora.

Najveći problem u ovom filmu je njegova apsolutna i krajnja predvidljivost. Samo nekoliko minuta po početku filma, moguće je pretpostaviti ne samo kako će se priča završiti, već i skoro svaki korak u zapletu od uvodne do odjavne špice. Iako je istina da u ovakvim fantastičnim filmovima dobro skoro uvek trijumfuje nad zlim, pomalo je depresivno kada shvatite da usput neće biti skoro nikakvih iznenađenja. Reč "spoiler" ovde skoro i nema nekog učinka jer film nije ništa više do skupa fantazijskih elemenata između kojih su ubačene jedna-dve akcione scene, sit-com šale i loše odrađena tinejdžerska romansa. Međutim, možda upravo ta predvidljivost prinosi šarmu ovog filma. Osim toga, možete se samopouzdano upustiti u diskusiju o ovom filmu (ako se ikad pojavi razlog za to) bez da ga pogledate.

Za one koji žele da pogledaju film, ima nekoliko stvari za uživanje. Pre svega, tu je gluma Alfreda Moline koji, uprkos tome što je snimio The Sorcerer's Apprentice iz čisto finansijskih razloga, pokazuje svoj profesionalizam odglumivši svoj lik jednako zlobno i inteligentno. Molina ovde nije jedini glumac visokog profila: tu su i Nicolas Cage, koji ima istoriju sa rediteljem Jonom Turtletaubom (National Treasure, National Treasure 2) i Monica Bellucci. Manje impresivan je Jay Baruchel, koji je savršen u laganijem ostvarenju poput She's Out of My League, ali manje upečatljiv za nešto veliko poput ovog filma. Kada je reč o fantaziji, bolje bi bilo da se drži pozajmljivanja glasova (imao je glavnu ulogu u animiranom filmu How to Train Your Dragon).

Vrhunac filma, iako očekivan poput svega ostalog, predstavljen je sa dovoljno energije da bude zabavan. Sve se vrti oko specijalnih efekata koji su tehnički dovoljno potkrepljeni što biste i očekivali od jedne produkcije Jerryja Bruckheimera. Tu je i neobičan omaž Fantasiji u sred filma, sa sve razigranim metlama. Samo sam očekivao da odnegde iskoči Mickey Mouse.

Teško je osuti paljbu po ovom filmu jer je previše beznačajan da bi zaslužio potpuno blaćenje. Nekoliko desetogodišnjaka će uživati u pirotehnici i nekomplikovanom zapletu dok svi mi ostali možemo ili da ignorišemo film, ili, ukoliko smo primorani da budemo pratnja ciljanoj publici, prespavamo projekciju i ne propustimo ništa značajno.