TOY STORY 3 (2010)

Pixar je ponovo to uradio, proširivši neverovatan niz uspeha koji se proteže sve do originalnog Toy Story, koji je zauvek promenio lice dugometražne animacije kada se 1995. godine pojavio u bioskopima. Sada, 15 godina posle debitovanja i 11 godina posle prvog nastavka Toy Story 2, Woody (glas Toma Hanksa), Buzz (Tim Allen) i njihove kolege igračke se vraćaju na veliko platno u još jednoj avanturi. Iako u globalu elementi iz Toy Story 3 odjekuju iz prethodnih filmova, čineći ga najmanje originalnim u trilogiji, konačni čin će naći dubokog odjeka u mnogim gledaocima i tako na mnogo načina postati najdirljiviji film.

Vreme za igračke je prolazi malo sporije nego stvarnost, ali svakako je odmaklo napred. Kada smo poslednji put videli Andyja (John Morris), bio je klinac. Sada se pakuje za koledž. Šta raditi sa svim tim drugarima iz detinjstva koji su završili u staroj škrinji: Woody, Buzz, Kaubojka Jessie (Joan Cusack), G-din i g-đa Potatohead (Don Rickles, Estelle Harris), Dinosaurus Rex (Wallace Shawn) i Kasica Prasica (John Ratzenberger)? Andy odlučuje da ih odnese u podrum, osim svog najboljeg drugara Woodyja, koji ide s njim na koledž.

Međutim, u jednom haotičnom momentu, igračke (osim Woodyja) bivaju donirane centru za nezbrinutu decu. Isprva, ovo deluje kao raj: dobronamerno mesto sa gomilom razigrane dece, kojim vlada fini roze medvedić po imenu Lotso (Ned Beatty). Međutim, u ovom sunčanom mestu postoji i mračna strana: najmlađa deca, čija se ideja o "igranju" sastoji u lupanju, udaranju i ostalim nezamislivim stvarima. Uskoro, sve što Buzz i ostali žele jeste da se pridruže Woodyju napolju, ali ispostavlja se da je to teže nego što zvuči. Centar je obezbeđen poput zatvora, ali Woody uskoro organizuje bekstvo iz zatvora.

Priča, koja je u samom jezgru jednostavna, ostavlja dovoljno mesta za akciju (Veliko Bekstvo), komediju (Ken i Barbie, Buzzova španska inkarnacija) i poruku. Kraj, koji je iznenađujuće dirljiv, mnogo više će dotaći stariju publiku nego decu. Ovi potonji će razumeti važnost prijateljstva, ali stariji pripadnici publike će prigrliti one druge, gorko-slatke stvari: kratku prirodu detinjstva i prolaznost stvari. Deca su samo periferno svesna prolaznosti vremena, ali odrasli ponekad prepoznaju malo šta drugo. Postoji momenat u filmu kada Andy doživljava otrkovenje koje će nam svima biti poznato. Scena, koja će možda proći nezapaženo kod mlađe publike koja čini njeno jezgro, izazvaće knedlu u grlu i suze u očima nekih roditelja. Ovo su stvari koje Pixar radi tako efektivno i razlog zbog kojeg njihovi filmovi zadobijaju veće poštovanje nego filmovi manje ambiciozne konkurencije.

Iz isključivo umetničke perspektive, Toy Story 3 je superioran od svojih prethodnika, iako ne u nekom velikom stepenu. U vreme svojih premijera, Toy Story i Toy Story 2 su bili nešto novo, iako se kriterijumi nisu mnogo pomerili u poslednjih 11 godina. Problem sa ovim filmom je 3-D, koji je "poželjni" format za projekcije. Svetla paleta boja postaje maglovita i isprana, a siva dominira kaleidoskopom boja. Osim toga, 3-D deluje kao naknadna ideja - ima dugačkih scena u kojima se ili ne koristi ili je to samo minimalno. Iznenadio sam se kad sam skinuo 3-D naočare i shvatio da mi zamagljene i duple slike ne smetaju tako mnogo. U slučaju Toy Story 3, 3-D ne unosi ništa novo, osim ekstra priliva od bioskopskih karata.

Svi stari favoriti su se vratili, i glumci su uskočili u svoje uloge kao da vreme nije ni prošlo. Vratio se čak i John Morris, koji je glumio Andyja kao dete u prethodnim filmovima. Jedini član ekipe koji nedostaje je Jim Varney, koji je preminuo 2000. godine; umesto njegove uloge psa ubačen je Blake Clark. Među novajlijama u svetu Toy Story nalaze se Ned Beatty kao Lotso i Michael Keaton kao Jen. Jodi Benson (poznatija svojim fanovima po glasu Ariel iz The Little Mermaid), koja je imala manju ulogu u Toy Story 2 kao Barbie, ovde ima proširenu ulogu zajedno sa svojom plastičnom srodnom dušom. Neki od najzabavnijih momenata tokom filma tiču se upravo romanse između Barbie i Kena. Kao što je to slučaj sa najboljim materijalima u animiranim filmovima, ovo funkcioniše na dva nivoa.

U slučaju većine franšiza, animiranih ili neanimiranih, vodenica je radila na suvo do momenta kada se treća epizoda počinje uzimati u obzir, što objašnjava zašto toliko drugih nastavaka nije uspelo da ispuni očekivanja. Na neki način, isto se dešava i ovde, ali ovaj film ne teži da bude drugačiji do tačke kada počinje da gubi iz vida svoju jačinu. Umesto toga, on se fokusira na razloge svoje popularnosti i uveličava ih. Naše poznavanje likova i njihovih odnosa postaje glavna stvar, dok je akcija samo preletanje piksela preko ekrana. Reditelj Lee Unkrich, fiksno lice Pixar-a koji je takođe i korežirao Toy Story 2 (između ostalog), pokazuje istu umešnost koja je očigledna i u drugim Toy Story filmovima, što za rezultat ima neku vrstu kontinuiteta. Toy Story 3 proširuje zaveštanje svog brenda dok pruža izuzetnu zabavu za gledaoce svih uzrasta, a naročito one koji više preferiraju svetliju i življu 2-D interpretaciju od 3-D zavaravanja.