Naslov „90 klasičnih romana za ljude u žurbi“ predstavlja izuzetno duhovit zbornik bestselera i najboljih romana svetske književnosti prikazanih kroz četiri humoristične ilustracije i kratak, vrlo često sarkastičan i duhovit tekst. Autor Lange iznosi koncentrat svakog romana, provučen kroz filter humora, ali na način koji ne banalizuje, već otkriva jednu novu, simpatičnu perspektivu kritičkog osvrta na delo.
Naravno, ova knjiga-strip je pre svega dobra zabava, i to prvenstveno za ljude koji vladaju književnom materijom, jer bitno je razumeti kontekst ilustracije i sažetka da bi šala autora Langea bila shvaćena na pravi način. Potpuna je greška posegnuti za ovim naslovom kao „instant intelektualnim zbornikom“, koji će vam u skraćenom izdanju približiti najuspešnija dela svetske književnosti.

Navešćemo samo neke od romana koje je autor Lange obradio na vrlo originalan način:

U prvom delu Raderfurd nam približava vreme postanka, antičko doba rimskog Londinijuma, vodi nas u zastrašujuće borbe krstaških ratova i vladavinu Ričarda Lavljeg Srca. Istorijske epizode sa gotovo pravom dramskom napetošću, isprepletane su sa izuzetnim opisima koji su samo jedan deo pozitivnih karakteristika ovog ostvarenja.

Drugi tom nas vodi u vreme velikog Šekspira i vladavine Henrija VIII I Elizabete I, neizostavno opisujuću famozan razvoj pozorišne tradicije Glob teatra, i svu uzavrelost Kromvelove revolucije. Napuštajući ponekad objektivan stav istoričara, Raderfurd prikazuje i bogatu paletu emocija svih socijalnih staleža, uz mnoštvo nerazjašnjivih intriga i društvene bolesti koja se ogledala u patološkoj strasti za vladarskim tronom.

Ginisova knjiga rekorda početak 2010. godine obeležila je sastavljanjem liste najboljih rekorda protekle decenije, određenih ovom prilikom glasovima čitatelja. Svi zainteresovani mogli su da daju svoj glas jednom između stotinak kandidata u kategorijama kao što su zabava, sport, umetnost ili tehnologija, a rezultati su objavljeni početkom januara. Još jedna zanimljivost je ta što i sama knjiga drži rekord za najprodavaniju, autorski zaštićenu seriju knjiga svih vremena. Od svog prvog izdanja 1955. godine prodana je u više od 100 miliona primeraka, prevedena je na 25 jezika, a svake se godine proda više od 4 miliona primeraka u stotinak zemalja gde izlazi.

Knjiga svoje postojanje duguje sir Hugh Beaveru koji je lovio u grofoviji Wexford, na jugoistoku Irske. Tom prilikom biva uključen u raspravu koja ptica je brža - zlatni žalar ili jarebica od svih evropskih ptica koje se love. Iste večeri dolaskom u Castlebridge House shvata da je uz pomoć dostupnih referentnih knjiga nemoguće dokazati da li zlatni žalar jeste ili nije najbrža od svih evropskih ptica koje se love. 

Džerom Dejvid Selindžer, čuveni američki pisac i autor kultnog romana „Lovac u žitu”, preminuo je u Nju Hempširu, u 91. godini, objavio je „Njujork Tajms”. Pored romana „Lovac u žitu”, štampanog u više od sto izdanja i deset miliona primeraka, Selindžer je u književnosti ostavio trag i zbirkama „Za Esme”, „Visoko podignite krovnu gredu, tesari”, „Simor: uvod” i „Freni i Zui”.

Rođen 1919. godine na Menhetnu, učestvovao je u Drugom svetskom ratu i invaziji na Normandiju. Tokom boravka u Evropi bavio se pisanjem i upoznao Ernesta Hemingveja. Glavni junak njegovog najpoznatijeg dela „Lovac u žitu”, objavljenog 1951. Holden Kolfild, postao je kultni lik širom sveta, a i sam Selindžer često ga je opisivao kao svoje „drugo ja”.

Veći deo života, posle dva neuspela braka, Selindžer je proveo u malom mestu Korniš, izbegavajući javnost.Iako je napisao samo nekoliko knjiga, a od 1965. nije objavio nijedno delo, Selindžer je ostao jedan od najčitanijih i najznačajnijih pisaca 20. veka.

izvor: Tanjug