Grad i psi

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.

– Za početak, otpevajte sto puta „ja sam ker“, u ritmu meksičkog korida.

Nije mogao. Bio je zabezeknut, iskolačio je oči. Peklo ga je u grlu. Noga je lagano pritisnula njegov stomak.

– Neće – reče glas. – Ker neće da peva.

I tada su se na svim licima otvorila usta i pljunula na njega, ne jednom, nego hiljadu puta, sve dok nije bio prinuđen da zažmuri. Kad je baražna vatra prestala, isti nepoznati glas koji mu je svrdlao u glavi poput bušilice, ponovi:

– Otpevajte sto puta „ja sam ker“, u ritmu meksičkog korida.

Ovog puta je poslušao.

– Dosta – začu se opet glas. – Sad u ritmu bolera.

Posle je bilo na muziku mamba i kreolskog valcera. Onda su mu naredili:

– Ustanite.

Ustao je i prešao rukom preko lica. Obrisao ju je o zadnjicu. Glas upita:

– Da li vam je neko rekao da obrišete facu?

Najžešća knjiga Marija Vargasa Ljose.

Radnja romana "Grad i psi", kojim je Vargas Ljosa zadobio međunarodno priznanje, odvija se u vojnoj gimnaziji s internatom gde su pitomci podvrgnuti strogoj vojničkoj disciplini, i gde vladaju nepisana pravila i zakon jačega. Mladi ljudi primorani su da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđujućim načinom života, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gde su neprekidno potčinjeni i poniženi.

Zajedno s brutalnošću svojstvenoj vojničkom životu, na stranicama ovog izvanrednog romana sve kipti od silovitosti i strasti mladosti koja zatim prerastaa u bes, u gnev i zaslepljenost potpuno uništavajući osećajnost ovih mladih ljudi. Ovaj roman nije samo žučna kritika uperena protiv surovog ponašanja u grupi pitomaca Vojne gimnazije Leonsio Prado nego i direktan napad na pogrešne predstave o muškosti, o tome čemu ona služi, kao i o posledicama loše shvaćenog vojničkog obrazovanja.

O autoru:
Mario Vargas Ljosa je jedno od najslavnijih književnih imena u svetu. Rođen u Peruu 1936. godine. Ljosa je svojevremeno doktorirao književnost u Parizu, a živeo je i u Barseloni i Londonu. Kao vrlo mlad čovek pojavio se na književnoj sceni 1958. zbirkom priča "Šefovi", da bi četiri godine docnije objavio roman "Grad i psi". Usledio je niz s kojima je Ljosa stao uz bok velikim latinoameričkim obnoviteljima svetskog romana: Kortasaru, Fuentesu, Puigu, Sabatu, Markesu... Neki od romana po kojima se Ljosa istakao su: "Razgovor u katedrali", "Pantaleon i posetiteljke", "Tetka Hulija i piskaralo", "Rat za smak sveta", "Povest o Majti", "Pohvala pomajci", "Don Rigobertove beležnice".