Knjiga

Knjiga “Osećanja. O. Sećanja“ Lidije Nikolić predstavlja odvažno delo posvećeno Margiti Stefanović Magi, klavijaturistkinji kultne beogradske grupe „Ekaterina Velika“. Po mišljenju nekih najbolja klavijaturistkinja, po mišljenju drugih najseksipilnija rokerka, Margita Stefanović svakako predstavlja ikonu jugoslovenske/srpske muzičke scene 80-tih i 90-tih godina.

Kako je objasnio izdavač, "ovo osavremenjeno izdanje ''Leksikona stranih reči i izraza'' Milana Vujaklije, namenjeno je novom vremenu i novim generacijama čitalaca, i ono nije samo novo izdanje kapitalnog dela srpske jezičke kulture, već jedan, po mnogo čemu, ''novi'' Vujaklija".

Danas, sa početkom od 19h, u Kulturnom Centru Novog Sada biće otvorena grupna izložba ilustratora koji su sudelovali u kreiranju tri knjige „Srpske Mitologije“.

Ovu triologiju o "svim iščezlim bićima srpske mitologije" predstavljaju prelepo urađene knjige o vilama i zmajevima, pa zatim knjigu o sitnim demonima i ostalim prognanim bićima (koju smo i ranije imali prilike da predstavimo na našem sajtu) i, na kraju, knjiga zvana „Buntovnici“ koja govori o vampirima i vešticama.

Dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman godine je pisac Slobodan Tišma za roman "Bernardijeva soba", saopštio je danas žiri.

"Delo "Bernardijeva soba" se izdvojilo osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti i izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima", piše u obrazloženju žirija, koji su sačinjavali Vasa Pavković, (predsednik), Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.



Od 106 dela koja su bila u konkurenciji, u najuži izbor ušlo je šest romana. Osim Tišminove "Bernardijeve sobe" to su "Majn Kampf" Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića, "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića, "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca i "Kontrolni punkt" Davida Albaharija.

David Albahari, pisac i prevodilac, rođen je 1948. godine. Prvu knjigu, zbirku priča „Porodično vreme“, objavio je 1973. godine. Do sada je objavio 10 knjiga priča i 12 romana, kao i tri knjige eseja.

Za knjigu priča „Opis smrti“ (1982) dobio je Andrićevu nagradu. Knjiga priča „Pelerina“ (1993) nagrađena je nagradama „Stanislav Vinaver“ i „Branko Ćopić“. Roman „Mamac“ dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Roman „Pijavice“ nagrađen je Nagradom grada Beograda (2006).

Sir Elton John je potpisao ugovor za knjigu o svojim ličnim iskustvima tokom globalne epidemije AIDS-a, uključujući sećanja na prijatelje i vršnjake koji su preminuli od komplikacija ove bolesti, kao što je zvezda grupe Queen, Freddie Mercury.

Prihod od njegove prve knjige “Love Is The Cure: Ending The Global Aids Epidemic“, koja će prema očekivanjima biti objavljena u julu - podudarno sa intenacionalnom AIDS konferencijom u Vašingtonu, ići će Elton John AIDS fondaciji. Elton John je osnovao fondaciju 1992 i do sada je sakupljeno više od 225 miliona dolara za pomoć projektima u 55 država širom sveta.

Slobodan Tišma je rođen 1946. u Staroj Pazovi. Studirao je književnost u Novom Sadu i Beogradu. U mladosti se bavio konceptualnom umetnošću i rok muzikom. Bio je urednik u Indexu, „Poljima“ i na Tribini mladih i dugogodišnji saradnik na Novosadskoj televiziji, u emisijama „Kulturni magazin“, „Videopis“ i „Sazvežđe knjiga“.

Bio je frontmen „Lune“ i „La Strade“, kultnih bendova iz osamdesetih godina. Zanimljivo je da je Slobodan Tišma svoju prvu knjigu objavio teka kada je napunio 45 godina.

Oko Murakamija možemo lomiti koplja „dok se krave ne vrate kući“, kako Amerikanci vole da kažu. Do sad je i u Srbiji dostigao dovoljan nivo popularnosti da možemo da upotrebimo ono uobičajeno „ili ga volite, ili ne“. Jasno je da oni koji cene zaokruženu priču, konkretne odgovore i logične završetke u njegovoj prozi neće pronaći bogznakakvu satisfakciju. Verujem da je svaki iole ozbiljan čitalac do sada imao prilike da se susretne sa Murakamijem, ili makar zna ko je taj čovek i čime voli da se bavi u svojim knjigama, pa bih preskočio taj deo, ako nemate ništa protiv. Za dodatne informacije obratite se mom najboljem prijatelju – Wikipediji. A ako se neko poluzainteresovano pita da li je Murakami u „1Q84“ značajno promenio svoju priču – nije. Kad smo sve to rasčistili, hajde da se, za one koji su još uvek zainteresovani, bacimo na nešto konkretniju priču.

Hrvatski Telekom i Jutarnji list predstavili su zajednički izdavački projekat - uzbudljivu i ekskluzivnu biografiju Stiva Džobsa (Steve Jobs). Knjiga pod nazivom „Steve Jobs“ autor Walter Isaacson otkriva životnu priču prve ikone kompjuterskog sveta, koji je 5. oktobra preminuo u pedeset šestoj godini života.

Prema nekim statistikama, biografija ovog informatičkog genija je na Amazonu najprodavanija knjiga godine, a uredništvo hrvatskog “Jutarnjeg lista” takođe smatra da je ovo knjiga s najbržom prodajom u istoriji hrvatskog izdavaštva.

Kritičari kažu da je autor Walter Isaacson uspeo napraviti sveobuhvatan, često nimalo laskav portret kompleksnog čoveka koji je iza sebe ostavio brojne neprijatelje, uvređene bivše prijatelje, kritičare i rivale, ali i milijonsku hordu obožavatelja koji kupuju njegove Apple proizvode.

Promocija knjige održana je 21. decembra u Valjevu, u okviru Novogodišnjeg sajma knjiga. Na promociji knjige bili su Dara Rančić, braća Teofilovići, Branko Jevđić, Radmila Lazić, autorke Milomirka Cica Jovović i Zdenka Golubović i izdavač Aca Vidić iz valjevske "Intelekte".