Karta i teritorija

"Karta i teritorija" jeste prostorna i društvena slika savremene Francuske koju Uelbek opisuje u svakom svom romanu – kao dekadentno društvo koje samo što nije ispustilo dušu. On ovde otvara vrata sveta umetnosti. Ono što se tu zatiče jeste odsustvo prave inspiracije, ishinjena dekonstrukcija, pervertirana dekadencija, menadžment umetnosti koji guši samu umetnost, tržište umetnina koje je eufemizam za pranje novca.

Karijera Džeda Martena dobija vrtoglavi uzlet kada se on pročuje i proslavi kao autor umetničkih fotografija na temu „Mišelinovih“ auto-karti. Slikarski ciklus posvećen tehničkim aparatima savremene civilizacije svrstava ga u red najplaćenijih svetskih umetnika, a portret jednog od najznačajnijih i najkontroverznijih pisaca današnjice, Uelbeka, biće predmet skandala i kriminalističkih radnji. Taj portret, međutim, i samo poznanstvo sa pisem Uelbekom, za Džeda Martena značiće mnogo više. Biće to put za pronalaženje smisla i identiteta... Doduše samo put, ne nužno i pronalazak.

Ovaj roman je, pre svega, autoportret Mišela Uelbeka pisca, umetnika, čoveka, usamljenika koji više ništa ne očekuje od društva. Osim romanesknog lika Uelbeka, autor Uelbek će se inkarnirati i u drugim junacima koji su postali avatari kao i on sam. Uelbek u ovom romanu oslikava svet osuđen na propast, darujući nam suludi i pedantni inventar stvari koje ga sačinjavaju u trenutku njegovog poslednjeg titraja.

O autoru:
Mišel Uelbek (1958), pesnik i romansijer, potomak generacije šezdesetosmaša, radikalni protivnik seksualnih sloboda, inženjer agronomije koji odbacuje karijeru i porodični život. U književnosti se uključuje kasno, jednom "metodom" - "Ostati živ", i zbirkom pesama "U potrazi za srećom". Moris Nado mu objavljuje prvi roman "Proširenje područje borbe" (1994) koji postaje kultna knjiga i 1997. doživljava drugo, džepno izdanje.

Lišen bilo kakvih iluzija, kao čovek koji na društvo i ljude gleda iz ugla usamljenika koga više niko i ništa ne može prevariti, Mišel Ulbek doživljava veliku slavu svojim drugim romanom "Elementarne čestice" (1998) i dobija nagradu Novembre. Za književni opus dobio je nagradu "National de Letters Jeunes Talents" 1998. godine. Usledio je roman "Platforma", muzički album "Presence humaine" na kojem svira i peva svoje pesmena muziku Burgala Bertrana. "Mogućnost ostrva" ( Plato 2007).

"Karta i teritorija" je njegov nov roman koji je ovenačan najprestižnijom francuskom i svetskom književnom nagradom Gonkur 2010. godine.