Novi Lu: Mirni dani u Miksing Partu

Jedan od najčitanijih i najcenjenijih savremenih norveških autora, Erlend Lu, obradovao je svoje fanove još jednim originalnim proznim ostvarenjem pod nazivom „Mirni dani u Miksing Partu“. Uspešnom literarnom igrom po granici stvarnog i grotesknog, bizarnog i komičnog, Lu koristi običan povod da progovori o vrlo ozbiljnim temama na jedan naizgled jednostavan način. Naime, zaplet se zasniva na komičnoj razmeni mejlova na engleskom jeziku, između jedne norveške porodice koja želi da iznajmi kuću u Garmiš Partenkirhenu, i domaćina koji ne poznaju engleski dovoljno dobro da bi se upustili u „samostalnu“ korespodenciju, stoga se ispomažu komjuterskim programom za prevođenje.

Iza komičnih situacija kroz igre jezikom i upotrebom nepravilnog engleskog, stoji Erlendova ključna poruka – za međusobno (spo)razumevanje, potrebno je mnogo više od pritiska na dugme koje će pokreniti složen kompjuterski program, potrebno je uložiti ogroman trud i napor da bi se među ljudima ostvarila kvalitetna veza. Ovakva razmišljanja, koja su izložena na jednom višem, globalnom nivou, Erlend potom spušta na nivo osnovne društvene jedinice, sa međunarodnih odnosa autor nas vodi do „običnih“ porodičnih, i to samo da bismo uvideli da je na ovom, „nižem“ nivou potreban podjednako ozbiljan rad i trud da bi se ostvarili kvalitetni odnosi.

Glavni Erlendov (anti)junak je neostvareni dramski pisac, koji ima svoja dva puta za beg iz stvarnosti – jedan je obožavanje slavne kuvarice Najdžele Loson, a drugi je njegovo ozbiljno promišljanje o pozorištu, iako nije uspeo da napiše ni jedan ozbiljan dramski tekst. Roman je zasnovan uglavnom na dijalozima, najviše između glavnog junaka i njegove supruge, gde autor ne propušta priliku da na vrlo originalan način progovari o braku, njegovim dobrim i lošim stranama, na komičan, onaj poznati i vrlo originalan luovski način.

Erlend Lu je rođen 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije. Objavio je sledeće romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o Finskoj (2001), Dopler (2004), Volvo Kamioni (2005), Mulej (2007), Mirni dani u Miksing Partu (2010), kao i četiri knjige za decu koje je ilustrovao Kim Hiorti. Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor. Dobitnik je više nagrada, među kojima su najvažnije: Nagrada Ministarstva kulture Norveške za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine; Nagrada kritike za dečji roman Kurte quo vadis?, 1998; Nagrada knjižara za roman L, 1999; U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca (Prix européen des jeunes lecteurs) za roman Naivan. Super.

Na srpskom jeziku, u izdanju Geopoetike, objavljeni su sledeći naslovi ovog slavnog norveškog pisca „Dopler“, „Mulej“, „Naivan. Super.“, „Volvo kamioni“.