Novi roman Vuka Draškovića: "Doktor Aron"

Nemoguće je baviti se pisanjem, a ne ugledati se na Dostojevskog, Tolstoja, Bulgakova, Markesa, na sjajnu plejadu latinoameričkih pisaca, na Crnjanskog ili na Njegoša. Iz Luče sam uzeo četiri stiha koji su moto i sadržaj ‘Doktora Arona’. Možda bi ceo sadržaj ovog mog romana stao samo u jednu onu Njegoševu: ‘Ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna’. V. Drašković

Roman koji je upotpunosti osvojio knjižarske liste i zadovoljio čitalačke porive je "Doktor Aron", novo delo pisca i političara Vuka Draškovića. Decenijama promišljana i razvijana koncepcija dobila je svoj oblik u filozofsko-religioznom romanu sa neodoljivim elementima fantastike i humora. Radnja  se dešava u Beogradu osamdesetih godina, uoči i neposredno nakon Titove smrti. Glavni lik, doktor Aron, beogradski psihijatar, ključna je centripetalna sila romana, oko kojeg se, kao u ispovedaonici, javno i tajno okupljaju brojni ljudi, poznati i nepoznati, mučeni svojim „neobičnim“ problemima.

Na pitanje Ko je, ustvari, bio Doktor Aron?, u intervjuu za dnevni list Danas, Drašković je objasnio:

- Za lik doktora Arona inspirisao me je jedan moj prijatelj, čudni, neobični i pametni čovek, profesor Univerziteta, neuropsihijatar, s kojim sam se družio petnaestak godina. On je zaista i u stvarnosti oko sebe okupljao tadašnju intelektualnu elitu ondašnje Jugoslavije. Bio je neka vrsta stožera oko koga su se okupljali svi, i oni koji su vladali, i oni koji su pali s vlasti, i oni koji su bili tadašnja opozicija, odnosno disidenti. On je bio čudak, malo na zemlji, a uglavnom na nebu, među zvezdama. Pokušavao je da tim najpametnijim ljudima tadašnje Jugoslavije nametne traženje odgovora na pitanje svih pitanja, kako je on govorio: ko smo mi? Da nismo možda neko priviđenje, da nije sam život priviđenje, da nije kosmos priviđenje? Postoji li vrhovni zakon, vrhovni um? Međutim, kao da je govorio zidovima. Svi ti najumniji ljudi tadašnje Jugoslavije tragali su za odgovorom na neka druga pitanja, po njima centralna i najvažnija: ima li Titu leka kad je otišao u bolnicu, gde će biti sahranjen, ko će nositi kovčeg, ko će mu sve doći na sahranu, šta će biti sa zemljom posle Tita i taj moj prijatelj je bio očajan i svaki dan je psovao.

Drašković je jedan od najtiražnijih srpskih pisaca. Autro je nekoliko bestselera: “Sudija”, “Nož”, “Molitva”, “Ruski konzul”, “Noć Đenerala”. Roman “Doktor Aron”, u izdanju Srpske reči, smatra se estetski i umetnički njegovim najuspešnijim ostvarenjem.