O mestima tužnim i dubokoj noći

Kroz dra­ma­tič­no bol­ne i mu­dre di­ja­lo­ge ju­na­ki­nja, sle­pe sta­ri­ce Ma­ri­je i nje­ne mla­đe su­set­ke Ma­r­te (na­zva­ne po bi­blij­skim La­za­re­vim se­stra­ma), ko­je sta­nu­ju vra­ta do vra­ta u ku­ći bez bro­ja na kra­ju uli­ce bez ime­na, pro­vo­de­ći da­ne u iš­če­ki­va­nju svo­jih si­no­va Pe­tra i Pa­vla (ta­ko­đe alu­zi­ja na bi­blij­ske lič­no­sti) da se vra­te s ra­ti­šta, Ste­va­no­vić is­pi­su­je im­pre­siv­ne stra­ni­ce o več­nom čo­ve­ko­vom usu­du ne­po­što­va­nja i ne­pri­zna­va­nja za­ko­ni­to­sti sud­bi­ne, ne­sre­će i pat­nji, pred isti­nom o ne­mi­nov­no­sti ra­su­la, pro­pa­da­nja i ko­nač­nog gu­bit­ka ži­vo­ta u Glav­nom Gra­du, gde se za­vr­ša­va­ju sva pu­to­va­nja, sno­vi­đe­nja i stre­mlje­nja...

U su­šti­ni, ovaj svet je za­o­ku­pljen tra­gič­nom mi­ste­ri­jom ži­vo­ta, jer pro­ta­go­nist­ki­nje ose­ća­ju da je ži­vot sam po se­bi ne­što ne­si­gur­no i u isto vre­me ne­u­kro­ti­vo i ne­u­hva­tlji­vo; one ne­pre­kid­no lu­ta­ju iz­me­đu ne­iz­ve­sno­sti, s na­dom da će jed­nom ipak do­ći do ono­ga što se na­zi­va ljud­skom sre­ćom. Me­đu­tim, sva­ki ži­vot­ni tre­nu­tak ih iz­ne­ve­ra­va, i one ose­ća­ju ka­ko, u stva­ri, u tra­ga­nju za sre­ćom ot­kri­va­ju svo­ju ne­sre­ću, ula­ze u taj­ne ljud­ske tra­gič­no­sti i uvek osta­ju iz­be­zu­mlje­ne pred nji­ho­vom ra­zor­nom sna­gom, osta­ju­ći uve­re­ne da ne mo­gu da pro­na­đu svoj ži­vot­ni smi­sao. Tu, u stva­ri, i po­či­nje i za­vr­ša­va dra­ma­ti­ka ovog iz­u­zet­no slo­je­vi­tog, mu­drog, go­r­kog, du­bo­kog i do akri­bij­skog je­zi­ka iz­bru­še­nog ro­ma­na.

O autoru:
Vidosav Stevanović (1942) jedan je od najznačajnijih srpskih pisaca dvadesetog veka. Do sada je objavio preko dvadeset proznih knjiga, od kojih posebno izdvajamo romane "Nišči", "Testament", "Konstantin Gorča", "Odos Pandoras", "Kuća na brdu pored sunca", "Ostrvo Balkan", "Ista stvar", "Abel i Liza", "Iskra", "Sibila i Demoni", kao i dve knjige pripovedaka - "Refuz mrtvak" i "Periferijski zmajevi".

Uređivao je najznačajnije srpske književne časopise, kao što su "Vidici", "Savremenik", "Književna reč", "Književne novine"... Bio je generalni direktor i glavni urednik u beogradskoj Prosveti, urednik u Srpskoj književnoj zadruzi, sarajevskoj Svjetlosti, i direktor BIGZ-a. Dobitnik je NIN-ove nagrade i nagrade „Ivo Andrić". Početkom 1999. postaje Chevaller de l'Orde des Arts et des Lettres.

Dela Vidosava Stevanovića prevođena su na sve najznačajnije svetske jezike.

Poslednjih trideset godina živeo je u Kragujevcu, Beogradu, Grčkoj, Francuskoj i Sarajevu... Od 2007. godine živi povučeno i radi u selu Botunje pored Kragujevca.

U izdanju Grafičkog ateljea "Dereta" objavljeni su romani "O mestima tužnim i dubokoj noći" i "Testament" kao prve dve knjige njegovih Izabranih dela...