Razgovor u Katedrali

„Kada li se to Peru zajebao?“

Ovom rečenicom glavni junak Santjago Savala, student Univerziteta San Markos u Limi, aktivista Univerzitetske federacije Kauide, koja se bori protiv diktature peruanske vlade, i sin ministra te iste vlade, započinje niz iskrenih razmišljanja i intimnih razgovora s neverovatnom plejadom likova koje susreće u neuglednoj, sirotinjskoj kafani Katedrala. Ovaj roman maestralne strukture, svakako jedinstven u latinoameričkoj književnosti, povremeno mozaik, a povremeno lavirint ljudskih sudbina, otkriva celovitu dramu Perua pedesetih godina prošlog veka kroz ispovesti običnih ljudi i autobiografske detalje.

„Razgovor u Katedrali u osnovi je politički roman, u kome je politička tema ili, bolje rečeno, politička priča samo okvirni sistem za razvijanje radnje... U romanu se analiziraju mnogi mentalni i moralni mehanizmi, običaji, forme vlasti i različite retorike ličnosti na vlasti... U isti mah, privatni životi junaka ove knjige prepliću se i stvaraju nekakav mučan lavirint.“

Karlos Baral

„Razvijanje ličnosti i zapleta kroz mnoštvo narativnih sekvenci i dijaloga upliće učesnike raznih sudbina i iz različitih vremena u mrežu upravnog i neupravnog govora, čime se postižu jezgrovitost i često brutalna stilska snaga. Po bogatstvu leksike i književnog rečnika, ovaj veliki roman nas podseća na Balzakovo delo Sjaj i beda kurtizana.“

Volfgang Luhting

„Najveće majstorstvo u vođenju dijaloga koje je do sada ostvareno u hispanoameričkoj književnosti.“

Hose Migel Ovijedo

O autoru:
Mario Vargas Ljosa je jedno od najslavnijih književnih imena u svetu. Rođen u Peruu 1936. godine. Ljosa je svojevremeno doktorirao književnost u Parizu, a živeo je i u Barseloni i Londonu. Kao vrlo mlad čovek pojavio se na književnoj sceni 1958. zbirkom priča "Šefovi", da bi četiri godine docnije objavio roman "Grad i psi". Usledio je niz s kojima je Ljosa stao uz bok velikim latinoameričkim obnoviteljima svetskog romana: Kortasaru, Fuentesu, Puigu, Sabatu, Markesu... Neki od romana po kojima se Ljosa istakao su: "Razgovor u katedrali", "Pantaleon i posetiteljke", "Tetka Hulija i piskaralo", "Rat za smak sveta", "Povest o Majti", "Pohvala pomajci", "Don Rigobertove beležnice".