Razgovori u četiri oka

"Razgovori u četiri oka" završni su deo Bergmanove svojevrsne autobiografske trilogije koju čine još i romani "Najbolje namere" i "Rođeni u nedelju". Ovaj veliki majstor filmskog i književnog rukopisa sa elegancijom i bespoštednom iskrenošću oslikava čulni, duboko intiman portret svoje majke, visprene, lepe žene snažne volje, koja je, kako je to detaljno opisano u Najboljim namerama, ishitreno uletela u brak sa Henrikom - brak koji je za nju i suviše rano prestao da bude izvor zadovoljstva i ispunjenja. Intimnije i dublje nego što smo mogli da očekujemo, Bergman nas u ovom romanu pričom o preljubi uvlači u tegoban pokušaj da razume svoje roditelje, njihov međusobni odnos, kao i odnos prema deci. Razapeta između vere i sumnje, moralnih stega i pobune, zadovoljstva i krivice, Ana se u odvojenim razgovorima, sa pastorom - duhovnim autoritetom iz detinjstva, mužem, majkom i najboljom prijateljicom, ispoveda, tražeći pravi savet, ili oproštaj, koji bi je usmerili na put ka sreći.

Komponovan u pet poglavlja - razgovora, ovaj lirski i na momente turoban roman zapravo je priča o večitim temama: usamljenosti, neutaživoj potrebi za ljubavlju, veri u Boga, grehu, slobodnoj volji, misteriji smrti, spasenju i iskrenosti.

Po romanu "Razgovori u četiri oka" snimljen je 1996. godine istoimeni televizijski film koji je režirala Liv Ulman, a scenario je potpisao Ingmar Bergman.

O autoru:
Ingmar Bergman (1918 - 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Pošto je radio sa dečjim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću "Svensa Filmindustri", 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog režisera postalo je Kraljevsko dramsko pozorište ( "Dramaten" ) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966. Alf Šeberg režirao je njegov filmski scenario "Mučenje" ( "Hets" ) 1944, a sledeće godine Bergman je snimio svoj prvi film, "Kriza". Samo desetak godina kasnije već je bio najveći filmski reditelj svog vremena, sa dvadeset snimljenih filmova za sobom, među kojima su i moderni klasici "Noć lakrdijaša", "Divlje jagode", "Osmesi letnje noći" i "Sedmi pečat".

Ingmar Bergman primio je za svoja umetnička ostvarenja veliki broj međunarodnih priznanja. Ukupno je snimio pedesetak filmova, uključujući tu i televizijske i dokumentarne filmove. Mnogi od njih objavljeni su i kao knjige.