Trideseta Marinina ljubav
Marina, uspešna i talentovana pijanistkinja, jedno vreme živi kao metresa visoke klase, dama sovjetskog polusveta. Onda upoznaje ubeđenog komunistu, koji čvrsto veruje u skori dolazak svetle budućnosti. U ime ljubavi, on uspeva da ubedi Marinu da napusti socijalno neprihvatljivi posao i zaposli se u fabrici kao obična radnica. Zahvaljujući „blagotvornom uticaju kolektiva“, nepopravljiva individualistkinja, egoista i lezbijka sklona religiji i disidentstvu postaje aktivni član „zdravog“ proizvodnog odeljenja, doživljava duhovni preporod i postaje vatreni pobornik nove vere. Marina, reklo bi se, doživljava svoju sreću.
"Trideseta Marinina ljubav" je ženska priča u duhu socrealističkog „fabričkog“ romana. Sorokin pokazuje kako mulj kolektivnog nesvesnog guta individualne oblike postojanja, sve dok ih potpuno ne uništi. Priča ima karakterističan sorokinovski kraj, a delo u celini odiše istinskim talentom, skrivenim ispod maske ravnodušnog i hladnog posmatrača.
Vladimir Georgijevič Sorokin, ruski romansijer, pripovedač, dramaturg i scenarista, rođen je 7. avgusta 1955. godine u gradiću Bikovo nadomak Moskve. Odloživši inženjersku diplomu, bavi se grafikom, slikarstvom, konceptualnom umetnošću (ilustrovao je više od pedeset knjiga), pod uticajem ruskog andergraunda 80-ih. Književni debi Sorokina (poezija) vezuje se za 1972. godinu, posle čega, mada intenzivno piše, čitavu deceniju skoro ništa ne objavljuje. Godine 1985. u pariskom časopisu „A-Ja" objavljuje izbor od šest priča i (u izdanju čuvene kuće „Sintaksis" Andreja Sinjavskog) roman "Red". Tek marta 1992. godine ovaj roman objavljuje i ruski časopis „Umetnost filma".Autor je sledećih romana: "Red" (1985), "Norma" (1994), "Roman" (1994), "Trideseta Marinina ljubav" (1995), "Srca četvorice" (1994), "Plavo salo" (1999), "Pir" (2000), "Led" (2002), "Broov put" (2004), "23.000" (2005), "Dan opričnika" (2006), "Šećerni Kremlj" (2008). Napisao je sledeće drame: "Zemunica" (1985), "Ruska baka" (1988), "Poverenje" (1989),"Dismorfomanija" (1990), "Jubilej" (1993), "Hochzeitreise" (1995), "Šči" (1996), "Dostoevsky-Trip" (1997), "Peljmeni" (1997), "Srećna Nova" (1998).
Potpisuje veoma zapažene i nagrađivane filmske scenarije: "Bezumni Fric" (1994), "Moskva" (2001), "Konejka" (2001), „4" (2004).
Sa Olegom Kulikom objavljuje fotoalbum „U dubini Rusije". Laureat je nagrada „Narodni Buker" i „Andrej Beli" - „za posebne zasluge u ruskoj književnosti" (2001). Godine 2005. uručena mu je nagrada „Liberti". Dela su mu prevođena na engleski, francuski, nemački, italijanski, holandski, finski, švedski, poljski, japanski, srpski, korejski i dr. jezike.
Kategorije i zanrovi
najcitanije knjige - top 10
