U najavi celokupna dela Branka Miljkovića

Narodni muzej u Nišu priredio je izložbu posvećenu 50. godišnjici od smrti rano preminulog pesnika. Direktor muzeja Slaviša Popović rekao je da je izložbu, koja je otvorena 29. septembra u niškoj sinagogi, posetilo više od 3.000 ljubitelja pisane reči. Prvi puta su predstavljeni neobjavljeni rukopisi i poetske skice, pisma Miljkovićevih prijatelja i pesnika. Takođe je izložen i originalni nameštaj iz Brankove sobe u Beogradu sa njegovim stvarima i bibliotekom koja sadrži oko 400 naslova. Na odboru je pokrenuta i inicijativa da grad otkupi porodičnu kuću Branka Miljkovića u njegovom rodnom gradu koja je sada privatni posed.

Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog. Pripadnik je srpskog neosimbolizma. Pored poezije pisao je eseje i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Gimnaziju „Stevan Sremac“ je završio u Nišu, a potom studije filozofije u Beogradu. Oblikovana modernim stilom i izrazom, njegova poezija u samom početku nije nailazila na razumevanje.

Prve tri godine, nakon dolaska u Beograd, obilazio je redakcije mnogih časopisa, dok nije došao do čuvenog Oskara Daviča koji 1955. u „Delu“ objavljuje Miljkovićeve prve pesme, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i časopisa. Godinu dana potom pojavila se njegova prva zbirka „Uzalud je budim“, kojom postiže izuzetan uspeh i dolazi u sam vrh srpske poezije. Stvarao je pod uticajem francuskih simbolista i Heraklitove filozofije, a njegovom najznačajnijom zbirkom smatra se „Vatra i ništa“, u kojoj se u originalnom poetskom okviru mogu prepoznati motivi iz antičkih i nacionalnih mitova i legendi univerzalnog značenja i značaja.

Postoje razna tumačenja njegove iznenadne i prerane smrti koja je još uvek misterija. Prema jednoj verziji, Miljković je izvršio samoubistvo u jednoj šumi u okolini Zagreba 1961. godine, dok mnogi njegovi savremenici tvrde da se pesnik nije ubio, ali da takvo priznanje u ono vreme nije bilo moguće ,,jer bi kvarilo idilične odnose bratstva i jedinstva".