Ann Demeulemeester
10. jan 2008. @ 19:04  |  Ljudi iz sveta mode

Ann Demeulemeester

Poetika duše

„Nikada ne proučavam šta drugi rade, jer mi to ne pomaže.“ A.D.

U čuvenoj Antverpenskoj šestorci bile su dve mlade žene: Ann Demeulemeester i Marina Yee. Ann Demeulemeester je uspela, opstala i nastavila.

Danas jača nego ikad, ova 48-ogodišnja kreatorka odličan je primer istrajnosti i doslednosti u vremenu karakterističnom po nedostatku istih. 1981. diplomirala je na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Antverpenu, 1982. dobila prestižnu nagradu Golden Spindle,1985. zajedno sa mužem i poslovnim partnerom, fotografom PatrikomRobejnom (Patrick Robijn) osnovala firmu BVBA “32“ i 1986. lansiralasvoju robnu marku.

1987. godine prikazala prvu kolekciju u Londonu. 1988. godine je garderobi priključila cipele i modne detalje. 1992. se prvi put revijom predstavila Parizu. 1996. godine kolekciji za žene priključuje i kolekciju za muškarce, prvi put ih predstavivši zajedno tokom nedelje mode u Parizu. 1996. dizajnirala čuveni table blanche (sto obložen slikarskim platnom).

U međuvremenu učestvovala na mnogim izložbama i u mnogim projektima.
1999. otvorila svoju prodavnicu u Antverpenu.
Izložbe, saradnje, kolekcije, revije, projekti.

2005. godine prvi put u Parizu prikazuje samostalnu mušku kolekciju (do tada su uvek bile kombinovane sa ženskim). 2006. godine otvara svoje prodavnice u Tokiju i Hong Kongu. Iste te 2006. javnosti predstavlja kolekciju nakita.












2007. u Flamanskom parlamentu organizovana izložba belgijske mode “6+ Antwerp Fashion“: Ann Demeulemeester jedna od centralnih ličnosti izložbe.
Ove godine otvorila je prodavnicu u Seulu. Planira da lansira i parfem.
Do danas je postala jedna od najuspešnijih i najskupljih kretora sadašnjice.
Tako izgleda tehnička strana njenog uspeha. Personalizovano, to je bilo ovako:
1981. diplomirala je na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Antverpenu. Te iste godine Rei Kawakubo prikazuje svoju prvu kolekciju pod imenom Comme des Garçones u Parizu. Kawakubo je sa svojim, gotovo brutalnim, tehnikama krojenja predložila izgled snažne i samoostvarene žene; žene koja zna ko je i šta je. Za Demulemester rođenu generaciju kasnije, ovo više nije bio predlog, nego činjenica. Njeni otac i deda zarađivali su za život sušeći chicory za tržište kafe. Kada je imala 16 godina počela je da nosi crno i srela Patrika Robejna (Robijn), lokalnog dečaka koji je već tada želeo da postane umetnik (fotograf). Demulemester kaže da je jedino vreme kada se svesno u mladosti bavila modom bilo kada je po klasičnim portretima crtala i primetila odnos između subjekta i njegove odeće. Na Akademiji se uvek osećala kao autsajder, jer nije bila trendy u očima drugih. Belgija je u to vreme proizvodila garderobu za decu i klasična odela i nije imala modni identitet. Od dve žene na Akademiji koje su je naučile izradi krojeva, jedna je na času šila sopstvenu garderobu, a druga, koja je bila izuzetno kruta, verovala da ne smeš kombinovati belo i crno u istom komadu garderobe. „Sa njom sam imala velike diskusije,“ kaže sa osmehom Ann u intervjuu koji je dala The New York Times-u 2006. i nastavlja: „Govorila je: ’Ann, ne možeš da koristiš belu.To nije šik. Koristi bež. Chanel koristi bež.’ Chanel je bio njen ideal, tako da sam imala veliku svađu sa njom. Sve te stvari su se dešavale dok je punk cvetao u Londonu, a ona je živela u svom bež Chanel svetu.“

The Antwerp Six su mediji izmislili 80-tih kako bi pomogli lakšem razumevanju stranih flamanskih imena. U realitetu nije postojalo tako jako osećanje grupe. „Svako je radio svoje. Nismo sve radili zajedno.“ Nakon prve kolekcije prikazane u Londonu 1987. bilo je jasno da je u pitanju zvezda u usponu. Njen strog, gotovo arhitektonski rad na kroju kombinovan sa poetičnim pristupom materijalima i silueti, istog je momenta postao pravi hit. Ova modernistička romantičarka rekla je: „Žene nisu Barbike. Ako prikažemo ženu onakvom kakva ona zaista jeste, sa svim njenim ženstvenim i muževnim elementima, odjednom ona postaje „androgena“. Ne pokušavam od žene da napravim muškarca, samo mislim da žena ima elemente muževnosti i da je, stoga, prirodno da te elemente koristim. Ako na to gledate iz klasičnog ugla, onda dolazite do zaključka da je u pitanju androgeni izgled. Upravo to zaključujete ako polazite iz tačke da žena treba da izgleda kao Barbika. Problem je u tim kategorijama koje stvaraju fiksnu ideju „ženstvenosti“. Za mene ideja balansiranja ljudske prirode čini kreiranje zanimljivim.“












Za žensku garderobu koristi “muške” materijale i obratno. Od prvog trenutka kada je počela da kreira za muškarce, radi savetujući se sa suprugom. “Odrasli smo zajedno i zajedno formirali stil. Muškarac kakvog volim, kog smatram interesantnim je onaj koji nije samo i isključivo mačo, nego onaj koji u sebi nosi određenu ženstvenost, ali na svoj specifičan muževan način. U pogledu dizajna ovo je mnogo delikatnije polje za rad u odnosu na ženu koja u sebi nosi muževne osobine, ali je baš zbog toga veoma interesantno. Ovo se ne sme mnogo potencirati, jer muškarac ipak još uvek ima određenu jasnost koju je žena izgubila, što treba ceniti.”

U ranim 90-tim Belgijanci su svoje mesto posvećenih individualista učvrstili na pariskim revijama sa Demulemesterovom koja je izražavala militantan i često nežan modernizam. Njena žena je izgledala snažno kao da je upravo stigla iz grada moderne arhitekture.
Iako se Ann uvek pridržavala svog eksperimentalnog kroja i materijala kao npr. kože koja liči na papir, njena garderoba je pratila narativ koji je upravo bio problem 90-tih.
U to vreme dizajneri su, jedan po jedan, pali pod ekstremni uticaj ideje depersonalizovane produkcije luksuzne garderobe. „Imala sam utisak da se oko 1995. godine dogodila iznenadna promena,“ govori Demulemester. „Sve se počelo vrteti oko velikih modnih kuća. Gucci je počeo. Za mene je ovo bilo suprotno slobodi. Nisam to mogla da razumem.“


Ann živi i radi u kući koju je projektovao arhitekta Le Corbusier. I kuća po sebi je kontrast: nalazi se pored autoputa i arhitekture iz 50-tih što izgleda čudno. No, Ann ne obraća pažnju na saobraćaj koji tu teče, kao što ne obraća pažnju ni na rad drugih dizajnera: „Nikada ne proučavam šta drugi rade, jer mi to ne pomaže.“ To je upravo njena snaga u momentu kada mnogi dizajneri zajedno sa arhitektama, fudbalrskim zvezdama i dilerima umetnosti imaju nagon da budu prisutni svuda u svetu (u Kini na najnovijem sajmu, otvaraju hotele u Dubaiju...). Demulemesterova je zainteresovana samo za svoj svet. Analitičari su primetili da se uticaj njenog rada evidentno odrazio čak i na rad Marka Džejkobsa i Miuće Prade. U njihovom radu oseća se proporcija iz Demulemester kolekcija, njen asimetrični kroj i svesna ženstvenost. Njen uticaj menja njihov izgled „dama u tvidu“ i time pokazuje čvrst stav u svom ubeđenju već punih 20 godina.

Ann Demeulemeester stil ogleda se u eksperimentalnoj, ali nosivoj gaderobi i privlači klijentelu koja želi da ima malo umetnosti u svom ormanu. Dizajnerka meša različite materijale i onda ih cepa, gužva, često u paleti raspoloženja od braon, sive, crne i bele. Njen rukopis (muževan izgled za ženu: muška odela, košulje, džins, šeširi), rezultat je saradnje sa dugogodišnjom prijateljicom i muzom, pevačicom Patti Smith. Upravo je ona ta koja u svojoj muzici govori o snažnoj i samosvesnoj ženi.
Patti Smith je pisala i komponovala specijalne numere/ poeziju korišćene kao muziku za Demeulemeester revije, dok su strofe pesama bile odštampane na garderobi.

Aninu garderobu nose devojčice i žene, mladi i stariji muškarci. Lako ju je kombinovati, o čemu Ann posebno vodi računa. Za sebe kaže da je ne interesuje dizajnerska diktatura, da joj total look nije cilj, jer total look je simbol diktature. Garderoba treba da živi, a živi jedino kada je ljudi kombinuju, nose i kada ih to čini srećnim.
Za Ann je moda vid komunikacije. Kompleksan jezik njenog dizajna obuhvata čitavu paletu emocija. Slojevi garderobe simbol su slojeva naših duša. Ona je od onih ljudi koji inspiraciju za asimetriju nalaze u lepoti kaputa kog okreće vetar. Njena garderoba je izuzetno poetična, elegantna i slobodna, nonšalanta i divlja, uvek ozbiljna, ali nikad gruba, pedantna, ali eksperimentalna, snažna, a opet i uvek senzualna.
Razlog ogromnom uspehu njene posebnosti, čak i u ovom svetu globalizovane materijalizacije sigurno ima koren u njenim rečima: „Kada u nešto verujem, nikad ga ne ispustim. Za tim poludim, zbog toga se razbolim, ali ne prestajem. Znam da uvek ima rešenja. Kada sam bila student, imala sam profesora koji je govorio: ’ono što nije moguće, nije moguće.’ Znam da samo moraš želeti dovoljno jako, i onda sve postaje moguće.“

www.anndemeulemeester.be
Tanja Beljanski

(Urban Bug, Stylish, decembar 2007)








Ann Demeulemeester, Paris Fashion Week, kolekcija proleće/leto 2006



Ann Demeulemeester, Paris Fashion Week, kolekcija jesen/zima 2000/01


FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Nagradna igra
  • Osvojite ulaznice za promo žurku Dimensions festivala koja se održava u klubu Fetiš u Novom Sadu. - subota, 12. april
    Prijavi se

Moda i oko nje