Bernhard Willhelm
30. sep 2007. @ 13:40  |  Ljudi iz sveta mode

Bernhard Willhelm

Modom protiv mode

''Nije dobro neprestano se skrivati. Ponekad je potrebno dozvoliti svojoj ružnoći da izađe napolje.'' B.W.
Od trenutka kada je počeo da prikazuje svoje modele, Bernhard Willhelm je poništio gotovo sva modna pravila načinom korišćenja boja, volumena i inspiracija. Kombinacijom pop i street kulture, kiča i folklora, igračaka i kompjuterskih igrica, sa snažnim osvrtom na seosku atmosferu svoje rodne Bavarije, ovaj modni kreator, ''postmoderni naslednik braće Grim'' (kako ga je nazvao jedan nemački modni novinar), humorom i jasnom dozom seksualne perverzije stvara novu estetiku koju bi smo sa sigurnošću mogli nazvati estetikom savremenog modnog kolaža.
Bernhard Willhelm rođen je 1972. u Ulmu u Nemačkoj. 1998. diplomirao je modu na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosi u Antverpenu sa kolekcijom ''Crvenkapica'' za koju je odmah dobio i počasnu nagradu Flamanskog modnog instituta. U septembru iste godine Björk naručuje jedan outfit iz ove kolekcije, a Bernhard počinje da radi kao asistent kod Vivienne Westwood, Alexandra McQueen-a, Dirk Bikkembergs-a i Walter Van Beirendonck-a.

Vrlo brzo, već u proleće 1999. Willhelm u Parizu prikazuje svoju prvu kolekciju za žene i momentalno biva proglašen za jednog od najinovativnijih mladih modnih kreatora. Kolekciju je prikazao u galeriji u Parizu zajedno sa belgijskom umetnicom Anne Deams koja je u istom trenutku tu imala izložbu fotografija. U oktobru 2000. počinje i sa kolekcijom za muškarce.
Od tog trenutka na ovamo, svaka Bernardova prezentacija, bilo da je u pitanju modna revija na kojoj se umesto muzike čuju samo najnovije političke i ekonomske vesti u trenutku kada je počeo rat u Iraku ili projekcija video rada (na primer onog u kojem duhovi ''siluju'' mlade Parižanke predhodno ih presvukavši u modele Bernardove najnovije kolekcije nakon što su ove progutale pilule ekstazija ili onog gde huligani napadnu mladića, stave mu na glavu masku E.T.–ja i skinu do gola), izaziva takve reakcije publike da Bernard nema razloga da brine o prodaji. Bernardove su kreacije razigrane, svetlih boja i apsolutno ne mainstream. Kič i dosadni tradicionalizam elementi su dizajna iz kojih on izvlači posebne estetske kvalitete. Inspirisan Bavarijom, Bernard donosi potpuno novu interpretaciju folklorne odeće, tradicionalnog veza, štrikanja i modne kulture. Inspiraciju pronalazi, kako u baštenskom cveću, zidnom satu sa kukavicom, ukrasnim venecijanskim gondolama i veštačkim kaminima, tako i u istorijskim figurama iz sveta mode, bajkama i crtanim filmovima.                                                                                                                 
                   

Po rečima Dr Ingrid Loschek (profesora istorije i teorije mode na Fakultetu za dizajn u Pforchajmu i autora brojnih knjiga o modi): ''Willhelm grebe idealni svet ne uništavajući ga. Smatrajući interesantnim i loš ukus, on kreira modu koja treba da zadovolji sve one koji se ne boje da pokažu naivnu, detinjastu stranu sebe; ne samo japanske tinejdžere sa visokim džeparcem, nego i njegove evropske obožavatelje.''
Bernhard kreira bluze u obliku cveta, preoblikovane klasične kapute, heklane šeširiće, cipele, čarape i pozamanteriju koje redovno za revije pravi njegova mama i mnoštvo pačvorka sa naivnim vezom pejzaža njegove rodne zemlje. Istovremeno kompletno preobražavajući tradicionalnu modu, dekonstruišući i nanovo je gradeći, on pomera granice nosivog razvivši, u veoma kratkom periodu, autentičan i duhovit jezik mode.U intervjuu koji je dao za Hint magazin, Bernhard kaže: ''Ne interesuju me mnogo ni telo ni ličnost. Samo mašta. Čista mašta - to je ono što volim. Volim da se igram sa samim sobom. Čak i kada neko kaže da sam se pronašao ili tome slično, mislim da je to glupost. Ono što je lepo kod života to je da se on svakodnevno menja. Pravi ti ili ja ne postojimo. Nekada je dobro da pokažeš svoje noge, dok drugi put želiš da ih sakriješ. Nije dobro neprestano se skrivati. Ponekad je potrebno svojoj ružnoći dozvoliti da izađe napolje. Ne verujem da postoji dobro ili loše oblačenje. Ne kritikujem nikada. Ako se ljudima sviđa da tako izgledaju, neka tako izgledaju. Volim kada ljudi ulože trud. No, to je veoma retko. Jedna od stvari koje ne volim je kada se moda doživljava kao statusni simbol. Ne kupujem stvari koje će me činiti da izgledam bogato. To ne podržavam. Protivnik sam takvog načina oblačenja. Moda je, na žalost, previše povezana sa statusom i novcem. To je očigledno i pogrešno. Upravo to je ono što ubija kreativnost. Ubija sve, čak i tvoju ličnost.''

Smatrajući da kreator mora sebe okružiti ljudima koji mnogo znaju o organizaciji, Bernard je na samom početku svog rada formirao tandem sa dugogodišnjom prijateljicom, sada poslovnom partnerkom Jutom Kraus. Jutta Kraus je žena koju on sam smatra svojim alter egom; ona je partnerka koja ga ne podržava samo kada je reč o organizaciji, nego i osoba koja vodi računa o tome da se njegove ideje otelotvore i razrade. Iz Antverpena su preselili studio u Pariz 2002. Retrospektivu njihovog rada organizovala je u Nemačkoj 2003. fondacija ''Ursula Blickle''. U isto vreme objavljena je i njegova knjiga. 2005. dobija prvu nagradu ANDAM-a kao najperspektivniji kreator nove generacije.2006. Bernhard Willhelm i Jutta Kraus donirali su svoju kompletnu arhivu Muzeju mode (MOMU) u Antverpenu. Donacija je momentalno inspirisala postavljanje izložbe. Nakon nekoliko meseci, 13. jula ove godine, muzej je otvorio vrata posetiocima. Izložba pod nazivom ''Bernhard Willhelm: Het Totaal Rappel'' obuzela je izložbene prostorije muzeja, pa i čitave zgrade Modenatie u kojoj je muzej smešten. Bernhard i Jutta su za organizaciju izložbe u pomoć pozvali dva švajcarska umetnika. Taiyo Onorato i Nico Krebs, koji su ranije radili sa njima na izradi look books, uređenju showroom-ova i scenografija za revije, osmislili su grafiči dizajn i scenografiju izložbe.
Nadrealistiki plakat prikazuje džinovski ruku, u isto vreme i kao referencu Bernardove etikete (crna ručica koja se nalazi na svim njegovim kreacijama) i kao podsećanje na legendu o poreklu imena grada Antverpena (na holandskom ''hand werpen'' znači ''baciti ruku''). Svaka kolekcija prikazana je u različitom dekoru, kako bi posetioci mogli da se upoznaju sa najraznovrsnijim izvorima inspiracije i bogate fantazije Bernardovog unverzuma.Izložba će biti otvorena do 27. januara 2008. Ako vas put nanese, ne propustite je! U svakom slučaju, obratite pažnju na crnu ručicu! Možda ste baš vi imali sreće da u ovoj zatvorenoj zemlji vidite komad Bernardove mode.

(URBAN BUG, septembar 2007, rubrika ''Stylish'', autor: Tanja Beljanski)

                         

                         

                  

                        

                       

                              




FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Nagradna igra

Moda i oko nje