Centri mode: Pariz - Meka modnog sveta
02. dec 2007. @ 14:55  |  moda i oko nje

Centri mode: Pariz - Meka modnog sveta

Prvi deo

To što je Pariz i dan danas apsolutni broj jedan kada je reč o imidžu modnog grada i centra modnog sveta nikako nije slučajno niti je palo sa neba.
Glavni grad Francuske, smešten sa obe strane reke Sene u severnom delu zemlje, nalazi se već mnogo hiljada godina na raskrsnici kopnenih i rečnih trgovačkih puteva u zemlji bogatoj poljoprivredom (koja od toga ne beži, kao neki, tačnije mi). Prvi znaci naseljenosti datiraju iz otprilike 4200. godine pre nove ere. Ime je dobio po Parsima, plemenima poznatih brodara i trgovaca koji su se tu vremenom naselili. Prirodan tok rasta i razvoja doveo je do toga da u 10. veku nove ere ovaj grad postane jedan od osnovnih gradova Francuske sa bogatim dvorom, konventom i katedralom. Snažna privredna i politička osnova predstavljaju uvek i svakako jedini pravi i najbolji oslonac za nadogradnju, te tako Pariz
u 12. veku postaje centar nauke i umetnosti. Od tog vremena do dana danas, bez obzira na razvoj ostalih svetskih centara i njihovu grozničavu želju da ovaj imidž preuzmu ili, makar, stanu rame uz rame sa Parizom, Pariz sija lep kakav jeste i ni najmanje ne izgleda kao neko ko će možda izgubiti trku.

Jovanka OrleankaCentar političkog, industrijskog i kulturnog života cele države, centarumetnosti i mode čitavog sveta, jedan od turistički najposećenihgradova planete, grad sa preko 2 miliona stanovnika (sa širim gradskimpodručjem oko 10 miliona), širokim bulevarima i avenijama, raznovrsnimčetvrtima, muzejima, parkovima, katedralom, operom, pozlaćenimspomenicima (nije li ovo divan način pokazivanja zahvalnosti ipoštovanja prema ljudima koji su to zaslužili? Zlatna JovankaOrleanka!), to je grad koji zovu gradom svetlosti upravo zbog njegoveslave kao centra edukacije i rađanja novih ideja.Najveći procvat u svojoj istoriji Pariz je doživeo u 19. veku:industrijska revolucija, drugo carstvo i transformacija Pariza (najvećau istoriji urbanizma nakon one u Londonu posle velikog požara 1666) i Belle Époque opisani su u mnogim knjigama. Snalazite se sami.

Socijalnoj i političkoj revoluciji svakako je doprinela industrijska revolucija koja je donela potpuno nov materijalni život stanovnicima Pariza. Pruge i stanice, masivni čelični mostovi, izvanredne građevine, široki bulevari, javni parkovi, ljudi slobodni i u mogućnosti da dođu i da odu - Pariz je bio idealno mesto za rađanje nove umetnosti. Revolucija u slikarstvu: "Neću da slikam anđele, jer ih nikada nisam video!" (Manet), raskidanje sa Akademijom i borba za prihvatanje, novi pravci (naturalizam, impresionizam, postimpresionizam) inspirisani životom savremenog društva, novonastalom tehnikom - fotografijom (prvi put prikazana 1834), japanskom umetnošću; novi umetnici (Corot, Courbet, Rousseau, Degas, Manet, Monet, Pissarro, Renoir, Cezanne, Toulouse-Lautrec, Van Gogh i mnogi drugi), Saloni i konzervativni žiri – snažan sukob između novog i starog, Svetska izložba i Ajfelova kula 1889, prva pariska metro linija 1900 – život je ubrzano krenuo napred. Nije bilo povratka.

Édouard Manet  "Doručak na travi" (1863)

Od 1800. moderan dizajn garderobe dobija internacionalni karakter : moda za žene širila se iz Pariza, a moda za muškarce iz Londona. Druga polovina veka predstavlja vreme prosperiteta čitave Evrope. Uprkos ratovima, visoka klasa oblačila se moderno, a dame bile ponosne na svoje haljine za šetnju. Bio je to prvi korak ka stvaranju ready-to-wear linije ("ready-to-wear" (na francuskom "pret-a-porter")je garderoba za svaki dan i razlikuje se od "high-fashion" (na francuskom "houte couture") garderobe koja služi za večernje izlaske i posebne prilike).
Englez Charles Frederick Worth dolazi u Pariz i otvara modnu kuću. Worth je prvi modni
kreator koji nije samo krojač. Danas ga smatramo ocem visoke mode. Oblačio je kurtizane, kraljice, ali i glumicu Saru Bernar. Mnoge mušterije dolazile su u Pariz čak iz Njujorka i Bostona.

haljina: C.F.Worth


Elizabeta Austrijska
haljina: C.F. Worth

                                                                                                   

 
 modna kuća Worth   
večernja haljina (1925)
Upravo je 19. vek bio period u kom su modni crteži počeli da zamenjuju gotov model koji se prezentovao potencijalnom kupcu. Bilo je to mnogo isplativije. Tek kada bi se skica svidela mušteriji, prelazilo se na konkretnu izradu modela. Moda za žene počela je ubrzano da se menja. Tehničke prednosti i mogućnost masovne proizvodnje učinile su da moderne haljine postanu dostupne i srednjoj klasi koja je rapidno napredovala. Izum šivaće mašine i razvoj ready-to-wear linije, nove tehnike marketinga i ustanovljavanje robnih kuća revolucionarizovali su modnu industriju. Od garderobe inspirisane togama u staroj Grčkoj, preko haljina za šetnju, korseta i krinolina sa fleksibilnim čeličnim mrežastim podsuknjama, pa sve do ponovnog vraćanja suknjama relativno vitkijeg oblika, moda 19. veka bila je elegantna, ali nimalo jednostavna za nošenje: ograničen pokret, veliki broj slojeva, zamršena dekoracija i očevidna količina materijala. Promena je bila neophodna.

Tokom ranog 20. veka gotovo da je sva visoka moda dolazila iz Pariza. Modni časopisi iz drugih zemalja slali su svoje urednike na modne revije u Parizu. Robne kuće slale su svoje kupce (ne mislim na mušterije, nego na tzv. buyers (kupce) – ljude zadužene za nabavku i distribuciju robe) u Pariz na revije gde su ovi kupovali
garderobu kako bi je kopirali. I saloni visoke mode i odeljenja svakodnevne garderobe pratili su poslednje trendove iz Pariza adaptirajući ih prema svojim potrebama i potrebama i materijalnim mogućnostima ciljnih grupa. Početkom 20. veka modni časopisi objavljuju i fotografije uz dotadašnje ilustracije i time ponovo dobijaju na uticaju. Promena načina života neminovno je vodila ka promeni modnih stilova. Jaka potreba za oslobađanjem ženskog tela dovela je do toga da je moda morala da se promeni kako ne bi zamrla.
Parižanin Paul Poiret je modni kreator koji prvi uvodi u modu orijentalni stil oko 1910. Garderoba postaje mekša i lepršavija od one sa samog početka 20. veka, a žene počinju da nose pantalone nalik na šalvare, turbane ili kimonoe poput gejši. Poiret lansira prvu haljinu koju je žena mogla da obuče sama, bez pomoći sluškinje.

Tanja Beljanski


Paul Poiret u svom ateljeu


Paul Poiret, modni crtež (1908)
                                          

Paul Poiret (oko 1911)


 Paul Poiret, haljina (1914)

Povezane teme: centri mode
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Moda i oko nje