Muzika

Članovi sastava Klaxons svakako imaju čime da se pohvale. Na njihovom sajtu pojavilo se novo izdanje pod nazivom Landmarks of Lunacy koje će svi njihovi fanovi moći da downloaduju besplatno. Ovakav pristup muzici trebalo bi da naiđe na odobravanje obzirom da je besplatno preuzimanje numera sa Interneta opšte prihvaćeno. Na nešto više od dvadeset minuta Klaxonsi vam nude pet numera u njihovom prepoznatljivom stilu.

Što se tiče samog žanra , ovo izdanje vam neće ponuditi ništa što do sada od njih niste čuli. Ostali su dosledni svom zvuku uz to da ovaj EP zvuči za nijansu manje haotično od poslednjeg albuma Surfing the Void. Svaka od ovih numera je veoma zarazna i neverovatnom brzinom će osvojiti sve fanove ovakvog zvuka. Numera koja otvara izdanje “The Pale Blue Dot” sadrži relativno blage perkusije, nešto mekše vokale pa se time možda izdvaja od njihovih dosadašnjih radova ali svakako nije manje dobra. 

Ministry of Sound  najavljuje pokretanje projekta 20:20 koji obeležava dvadeset godina njihovog postojanja. Proslava koja će se desiti tokom ove godine sastojaće se iz multimedijalne izložbe koja će trajati mesec dana u South London superclub-u a biće otvorena 4.marta.

Generalni direktor Ministry of Sound-a, Iain Hagger, o svemu ovome kaže: „Ne postoji bolji način da doživite suštinu našeg postojanja nego da stojite klubu u kom su zvučnici poređani u vidu kupole slušajući muziku koju puštaju svetski najpoznatiji DJ-jevi. Dvadeset godina poverenja publike nismo stekli tek tako. Stojimo iza kvaliteta. 20:20 projekat simbolizuje naš jubilej ali ujedno daje i osvrt na budućnost – na novu muziku, talente i tehnologiju koja će se pojaviti u narednih dvadeset godina.“

Da li je zaista prošlo 9 godina otkako se "So Weit Wie Noch Nie" Jürgen Paape -a pojavila na Kompakt Total 3 kompilaciji? Tekuća decenija dens muzike se čini kraćom od toga, iako možda ne bi trebalo s obzirom da je "So Weit Wie Noch Nie" zvučala večno od prvog spina. “Vanvremenski” zvuči blesavo, ali ovaj tjun čini se postoji gotovo van vremena, nesvestan sedimentne akumulacije trendova i tehnika koje inače definišu dens muziku.

Ed Banger Records  će objaviti miks-kompilaciJu sledećeg meseca (14. februar) pod nazivom Let the Children Techno, a koju će umiksati DJ Mehdi i vlasnik izdavačke kuće Busy P .

Pariska etiketa je najpoznatija po svom patentiranim electro house zvuku, sa veoma popularnim izvođačima na svom rosteru... Justice, Sebastian, DJ Mehdi, Busy P, Mr. Oizo, Breakbot, DSL, Uffie. Ali Let the Children Techno se poigrava sa više različitih ritmova. Tu su Flying Lotus, su-osnivač Night Slugs-a L-Vis 1990 i dubstep ikona Skream. 

Pevačica sastava Crystal Castles Alice Glass, hospitalizovana je u bolnici u Tokiju, a kako su mediji objavili razlog hospitalizacije je povreda članka. Bend se našao u japanskoj prestonici kako bi odsvirali koncert u Liquid Room – u 18.januara. O svemu ovome Ethan Kath, producent i tekstopisac ovog popularnog sastava kaže:

„Bili smo u bolnici gde je Alice urađen snimak povrede. Po svemu sudeći došlo je do preloma.“ Portparol benda kaže za NME da se Alice povredila tokom evropske turneje krajem prošle godine, a cela stvar je kulminirala u Tokiju. Uprkos povredi Crystal Castles su 21.januara svirali na Big Day Out festivalu u Oklandu a kako kažu, pored otežavajućih okolnosti njihova australijska turneja se nastavlja.

Nakon ogromnog uspeha filma Tron: Legacy za koji su muziku radili legendrani Daft Punk, još jedni velikani elektronske muzike angažovani su na filmskom projektu. Basement Jaxx kako se čini uveliko rade sountrack za naučnofantastični film „Attack the Block“. Scenarista i režiser filma je Joe Cornish, britanski komičar i radio i TV voditelj, koji je poznat kao polovina televizijskog i radio šoua „The Adam and Joe Show“ koji je kultni status stekao emitujući se na britanskom Channel 4 između 1996 i 2001, a od 2007. emisija je prebačena na radio BBC 6 Music.

Za Felix-a Buxton-a i Simon-a Ratcliffe-a ovo će biti prvi put da namenski pišu muziku za film, mada su njihove numere često korišćene u različitim filmskim ostvarenjima, među kojima je i komedija „Bend It Like Beckham“.

Članovi sastava The Strokes dali su naziv svom predstojećem četvrtom albumu. Prema nezvaničnim podacima zvaće se Angles, a kao vodeći singl sa ovog izdanja izdvojila se numera „Undercover Of Darkness”. Osim ovog naziva objavljeni su naslovi još nekoliko numera koje će svoje mesto naći na ovom albumu: “Taken For A Fool”, “Life Is Simple”, “Machu Picchu”, “Radio Minor Madness” i “Call Me Back”.

Album će se na američkom tržištu pojaviti 22.marta dok se očekuje da će ga Velika Britanije dočekati dan ranije. Zvaničan datum izlaska prvog singla se još uvek čeka. Gitarista ovog popularnog benda, Albert Hammond, naziv albuma objašnjava na sledeći način: “Ovo je srž cele priče. Pet ljudi je udružilo snage i ovo je naš finalni prozvod.”

Od samih početaka The Decemberists su od strane kritike i publike okarakterisani i slavljeni kao "knjiški" bend. Sa vokabularom i manirom devetnaestovekovnog britanskog gospodičića, pevač, gitarista i frontmen benda Colin Meloy koristio je pesme kao podlogu za pripovedanje o mornarima, kurvama, morskim čudovištima, ratnicima u rovovima nekog od davno proživljenih ratova, tako stvarajući slikoviti fiktivni univerzum koji je brisao granice između književnosti i muzike. Zvuk benda, ispunjen mandolinama, harmonikama i violinama, kombinovao je savremeni gitarski pop sa elementima kantrija, irskog folka, raznih mornarskih napeva, dečjih pesmica i brojnih drugih muzičkih fragmenata iz muzičke prošlosti i sadašnjosti koji su na najbolji način upotpunjavali priče koje je Meloy želeo da ispriča.

Kritičari su pokušavali da disciplinuju i ograniče ovaj bend, karakterišući ih čas kao "kamerni pop", "neo-folk", "alt-kantri", "prog-rok" i šta već ne, ali su se Dekabristi iz pesme u pesmu širinom i šarenilom svog zvuka uporno opirali strogim klasifikacijama. Na kraju su se izgleda svi zadovoljili etiketom "indie rock", odrednicom koja je previše opšta da bi vam rekla bilo šta o bilo kom bendu koji je ponese (sem da su članovi/članice benda verovatno mršavi i da su u čitavu priču verovatno uključene nekakve gitare).

Setite se kako je rano jungle zvuk počinjao da zvuči čudno što se aktivnije koristio u elektronskoj muzici? Nešto slično se dešava sa underground bass muzikom, barem zvučno. Poslednjih nekoliko meseci su najviše uticali na to... Lone-ov album, poslednjih nekoliko singlova Duffstep-a, topljena-karamela od numere "Prism" od Pariah-a, "Wut" od Girl Unit-a i na kraju ova 12" singl od Jam City-a.

Razlika između numere "Magic Drops" i gore pomenutug ostatka je da ako Jam City numere zvuče ošamućeno, nisu vrtoglave, skoro sva elektronika dolazi iz samo nekoliko vrlo definisanih elemenata milujući zvuk 808-e, zviždajući synth, suvih clap-ova, po koje zvonce tu i tamo, a ne-gigantska masa njih kao na "Wut". U izvesnom smislu, ceo singl se transformiše iznutra ka spolja, sa pauzom u sredini i solo G-Funk synth-om, što je dovoljno da popuni zvučno polje u potpunosti.