Best Coast - "The Only Place"

Drugi album kalifronijskog surf pop dvojca Best Coast zvanično je izašao sredinom maja, ali lebdeo je internetom i neko kratko vreme pre toga. Iako je u prvi mah delovalo da novo izdanje Pitchfork miljenika nema šta posebno da ponudi, pa da samim tim ne postoji šansa da ovaj tekst ugleda svetlost dana, vreme je pokazalo da je uporno slušanje ovog albuma urodilo plodom i dokazalo da je „The Only Place“ podosta zanimljiv album vredan pažnje.

Best Coast su pre dve godine svojim albumom prvencem „Crazy For You“ munjevitom brzinom zadobili naklonost kritičara i popriličnu bazu fanova, najviše ljubitelja izvrnutog modernog surfa i lo-fi zvuka. Zapravo, Best Coast se ispostavio kao jedan od onih retkih bendova koji su uspeli da naprave most između garaže i popa, te opskure i mejnstrima (ovo se prvenstveno odnosi na saradnju sa holivudskim devojčicama Drew Barimor i Chloë Grace Moretz u spotu za proširene verzije pesama „Our Deal“ i „I Want To“ sa prošlog albuma).

Realno gledano, novim izdanjem bend se nije puno odmakao od prethodnog, ali to nije ni najmanji problem. Najveći iskorak koji je Bethany Cosentino zajedno sa svojim kolegom, multiinstrumentalistom Bobbom Brunom, odlučila da napravi jeste to što je neuništiva Ramones podloga ovde zamenjena sa američkim šlagerima iz 50-tih i 60-tih. U pojedinim momentima (a ovde mislim najviše na baladicu „Why I Cry“) možete komotno zamisliti kako se nalazite na nekoj igranci, obučeni u tufnaste, suptilne pin-up haljinice (ili ako ste momci, onda u neka šarena odela čudnog kroja) i njišete uz neki prigodni sentiš sa vašom simpatijom. Jedino što bi vas odalo da pripadate nekom drugom vremenu jeste jedinstveni, ali isto toliko moderan i pomalo lenj Bethanyn glas.