Ellen Allien - Dust

Ellen Allien je brend u koji smo počeli da verujemo na veome specifičan način – preko njenog BPitch Control records, njenih kolaboracija sa Apparat – svako od njenih izdanja je znak kojim se sudi drugim uporedivim izdanjima (a retko kada obrnuto). Pa, kada promeni pravac, kako treba da odreagujemo?

Na Dust, nalazimo uveliko odleđen Berlinette iz ledenih postapokaliptičkih mahinacija Sool-a, izlaganje emocionalne otvorenosti koje podseća na momente sa Orchestra of Bubbles ali sa mnogo blažim 'pluck-n-click' radom sa udaraljkama. Ovo je letnji album. Numere poput "The Sun The Rain" i "My Tree" stavljaju tiho zujanje sa veselom gitarom jedno do drugog. Allien-in eterično akcentovan glas pruža uobičajeni 'ghost in the machine' efekat, dok progresije sunčanih akorda podižu ton iz monotonije. Vrhunac "You", izgleda skoro kao šablonska rok numera, fazi bejslajn, meši udaranje i 4/4 struktura.

I, sa Fever Ray čvrsto u našim umovima, poznato nam je da čudni iskrivljeni ženski vokal ne mora biti odbojan. Čak pronalazimo i pojavljivanje čilvejv densa na "Ever". Kristalne melodije i pospano lupkanje fanki basa čini da ova jednostavna numera ostavlja utisak kao da pročišćava um i bude zarazna kao udisanje kiseonika. "Huibuh", tropska traka, svoju dopadljivost osigurava sa Allien-inom intonacijom "What can we do?" preko jednostavne melodije koja se lako uvlači u uši.

No, nisu sve ideje u potpunosti svetle i ubedljive. "Dream" koristi besmislen rastući bas i začinjava ga žustrim vibracijama... i to traje pet minuta. Povremeni atmosferski i vokalni delovi se pojavljuju i iščezavaju, ali generalno, ovo je standardni deo koji nije usmeren ni u jednom pravcu.

Ako je Berlinette zvuk elektrifikovanog Europescape-a u poslednjim noćima pre kraja, a Sool dahtavo mumlanje početnog perioda posle-ljudskog sveta, onda je Dust prvi nagoveštaj nove primitvne lovac-sakupljač civilizacije osetljivih androida koji jednostavno samo žele da odmaraju i piju koktele.