Fucked Up - David Comes To Life

Kada su, Fucked Up 2008. izdali nagrađivani i hvaljeni album “The Chemistry Of Common Life” mnogii su požurili da ga proglase krunom njihove karijere. Ispostavlja se da je to bio samo početak.

Nešto ranije ove godine pojavila se “kompilacija” pod nazivom “David’s Town” koja je okupljala nepostojeće bendove iz Byrdesdale Spa, izmišljenog engleskog gradića u kojem se odvija priča na “David Comes To Life”. Iza čitavog projekta stajali su Fucked Up pojačani gostovanjima istaknutih kanadskih muzičara (Danko Jones, The New Pornographers…). Izdanje je osmišljeno kao svojevrstan kontekst za kasnija dešavanja, soundtrack za “pravi” album. Drugim rečima, koncept navrh drugog koncepta. Studenti književnosti vlaže na samu pomisao o postojanju nečeg takvog!

Sama činjenica da je bend bio spreman da “protraći” savršeno dobar album (prerušen u kompilaciju) i upotrebi ga kao nekakav apendiks za pravu stvar, dovoljno ti govori o ambicioznosti ovog projekta. I članovi benda ističu da su godinama odlagali snimanje ovog albuma jer su se plašili veličine čitave stvari. Slušanje novog albuma ipak ne otkriva bilo kakve tragove bojažljivosti ili nesigurnosti – Fucked Up su ovde krajnje ubedljivi, kako u ideji, tako i u egzekuciji.

“David Comes To Life” je prava pravcata rock opera (samo kucanje ovih reči deluje glupo imajući u vidu medveđi glas pevača Damiana Abrahama), sve sa višestrukim naratorima i zaokruženom pričom. Da ne spojlujemo previše, momak upoznaje devojku i to pokreće sjebani lanac događaja koje ćete dalje sami razotkrivati.

Fucked Up se sa teretom naracije nose krajnje lakonski i bez pretencioznosti uobičajene za milje konceptualnih albuma. Nema ovde nikakvih uvertira, prologa, grčkih horova i sličnih nebuloza. Sve pesme na “David Comes To Life” mogle bi da stoje kao pojedinačne celine; sveobuhvatni koncept ih samo produbljuje, ali i ne guši. Iako album traje debelo preko sat vremena, novostečena kompozitorska i aranžerska zrelost održavaju stvari svežim kroz celo njegovo trajanje. Bend je ovde melodičniji nego ikad. Gitare su toliko raspevane da bi se “David Comes To Life” mogao okarakterisati kao pop album. Naravno, sve dok Damian Abraham ne zapeva. Njegov glas stoji kao kontrateža pitkosti novih pesama i glavna karika koja povezuje nekadašnji i današnji Fucked Up. Naravno, ne i jedina karika. Gitare i dalje znaju da zareže, u bubnjevima i dalje nema nikakvog traga suptilnosti, i Fucked Up su i dalje nepogrešivo punk bend, ma koliko oni sami tvrdili da nisu. Novi, melodičniji pravac bendu nije oduzeo nimalo energije, već je samo dodao dozu senzibilnosti koja ranije nije postojala, niti je bilo zamislivo da može da postoji.

U današnjem svetu muzike, koji je predvidiv koliko i bezličan, potrebno je mnogo hrabrosti da bi se dokazano uspešan recept uporno odbacivao i izbegavao. Fucked Up su jedan od onih retkih bendova koji ne podležu nikakvim definicijama, koji se neprestano menjaju i ne prate trendove, već stvaraju nove radeći nešto prepoznatljivo svoje. Sviđalo vam se to ili ne, Fucked Up su verovatno najzanimljivija stvar koja trenutno postoji u muzici.

Nebojša Ćato