Intervju: Luciano - Internacionalna house kuhinja
07. jan 2008. @ 18:47  |  vesti

Intervju: Luciano - Internacionalna house kuhinja

Piše: Nikola Zmajević

Lu­cien Ni­co­let, po­zna­ti­ji kao Lu­ci­a­no, u ovom tre­nut­ku je, uz Ric­hie Haw­ti­na i Ri­car­do Vil­la­lo­bo­sa, naj­zna­čaj­ni­ja lič­nost na glo­bal­noj sce­ni elek­tron­ske ple­sne mu­zi­ke. Nje­gov DJ na­stup u Be­o­gra­du 22. de­cem­bra bio je pri­li­ka da se s Lu­ci­a­nom pro­ća­ska o nje­go­vom za­ni­mlji­vom po­re­klu, vr­lo va­žnoj i uti­caj­noj eti­ke­ti „Ca­den­za“ ko­ju on vo­di i ne­kim tri­ca­ma ko­je se ti­ču sa­me mu­zi­ke.


-
Ti si po­re­klom iz Či­lea. Do­bar deo ži­vo­ta si pro­veo ta­mo. Na ko­ji na­čin su po­li­tič­ki pro­ble­mi i pre­vi­ra­nja u Či­leu uti­ca­li na tvo­ju ka­ri­je­ru i pra­vlje­nje mu­zi­ke?

Na me­ne je naj­ve­ći uti­caj imao sam na­čin ži­vo­ta u Či­leu. Po­red to­ga, i či­le­an­ska mu­zi­ka. Ja sam za­pra­vo pro­veo po­la ži­vo­ta u Či­leu, a po­la u Švaj­car­skoj. U Či­leu sam pro­veo 14 go­di­na, od če­ga sko­ro de­set ba­ve­ći se mu­zi­kom. Po­tom sam se vra­tio u Evro­pu, gde sam za­pra­vo i ro­đen. Ta pro­me­na am­bi­jen­ta je, u mu­zič­kom smi­slu, bi­la ve­o­ma va­žna za me­ne.

- Od­ra­stao si u dve mu­zič­ke tra­di­ci­je: ju­žno­a­me­rič­koj i evrop­skoj. Sma­traš li da ti to da­je iz­ve­snu pred­nost u od­no­su na dru­ge pro­du­cen­te i DJ-eve, u smi­slu ši­reg mu­zič­kog spek­tra ko­jim mo­žeš da ma­ni­pu­li­šeš?

Ne znam ko­li­ko to pred­sta­vlja pred­nost u mom pro­du­cent­skom ra­du, ali mi­slim da je ima­lo uti­ca­ja na me­ne kao lič­nost, to sme­nji­va­nje per­spek­ti­va i mo­guć­nost da se ži­vot sa­gle­da iz vi­še uglo­va, što se ka­sni­je ve­ro­vat­no od­ra­zi­lo i na mo­ju muziku.

- Mu­zi­ka ko­ju pra­vi­te ti, Ri­car­do Vil­la­lo­bos i dru­gi elek­tron­ski mu­zi­ča­ri po­re­klom iz Či­lea zvu­či ve­o­ma sve­že i dru­ga­či­je u po­re­đe­nju s onim što ra­de evrop­ski i se­ver­no­a­me­rič­ki pro­du­cen­ti, s do­zom me­lan­ho­li­je? Ka­ko to ob­ja­šnja­vaš?

Na­ša mu­zi­ka je od­raz či­le­an­ske kul­tu­re. Mu­zi­ka u Ju­žnoj Ame­ri­ci je u čvr­stoj spre­zi sa sa­mim ži­vo­tom, sa sre­ćom, pat­njom, me­lan­ho­li­jom. Mi­slim da svi ju­žno­a­me­rič­ki mu­zi­ča­ri po­ku­ša­va­ju da na ne­po­sre­dan na­čin pred­sta­ve ži­vot i emo­ci­je kroz svo­ju mu­zi­ku, a mi to ra­di­mo u sa­vre­me­noj elek­tro­ni­ci. Na­šom mu­zi­kom do­mi­ni­ra emo­ci­o­nal­ni sa­dr­žaj i za­to ona zvu­či sen­ti­men­tal­no i me­lan­ho­lič­no.

- Upra­vo ta­ko zvu­či Blind Be­ha­vi­o­ur, al­bum ko­ji si iz­dao pod ime­nom Lucien-n-Lu­ci­a­no. Ho­će li se i tvoj sle­de­ći al­bum po­ja­vi­ti pod tim ime­nom ili mo­žda pod tvo­jim techno pse­u­do­ni­mom Lu­ci­a­no?

Još uvek ni­sam si­gu­ran pod ko­jim će ime­nom iza­ći. Tre­nut­no se naj­vi­še ba­vim ple­snom mu­zi­kom, ali pored to­ga ra­dim i na pro­jek­tu s Mar­ti­nom To­pley-Bird, de­voj­kom ko­ja je pe­va­la na Trickyje­vim al­bu­mima. S njom ra­dim ne­što što će vi­še bi­ti ukla­sič­noj pop-for­mi. Pe­sme tra­ju po če­ti­ri-pet mi­nu­ta, za raz­li­ku od onih du­ži­ne de­set-pet­na­est mi­nu­ta ka­kve obič­no ra­dim.

- To­ga se ti­če mo­je sle­de­će pi­ta­nje. Tvo­je pe­sme su neo­bič­no du­ge. Za­što je to ta­ko? Da li je mo­žda po­sre­di dub tec­hno uti­caj, uti­caj eti­ke­ta kao što su „Ba­sic Chan­nel“ i „Chain Re­ac­tio"?

Da. Do­sta sam slu­šao dub tec­hno, ta­ko da taj uti­caj de­fi­ni­tiv­no po­sto­ji, ali, s dru­ge stra­ne, to ima ve­ze i sa tri­bal­nom mu­zi­kom, na pri­mer. Za raz­li­ku od stan­dard­nih pop for­mi, u ko­ji­ma po­sto­je pro­me­ne sva­kih dva­de­se­tak se­kun­di, ja na­sto­jim da svo­ju mu­zi­ku uspo­rim, ili raz­vu­čem. Po­treb­no je vi­še vre­me­na da se unu­tar nje ne­što raz­vi­je i do­go­di. To je ot­pri­li­ke ide­ja.

- Tvo­je pr­vo dva­na­e­sto­in­čno iz­da­nje na „Ca­den­zi“ Oran­ge Mi­sta­ke u po­je­di­nim tre­nu­ci­ma neo­bič­no pod­se­ća na IDM mu­zi­ku. Da li je i to je­dan oduti­ca­ja? Na pri­mer Autec­hre, Plaid , WARP eti­ke­ta uop­šte?

Sva­ka­ko. Plaid pre sve­ga, ali i Autec­hre. Ne vo­lim baš sve sa WARP-a, ali Plaid de­fi­ni­tiv­no vo­lim. Nji­ho­va mu­zi­ka je ve­o­ma to­pla i me­lo­dič­na. Ta­ko­đe, Plaid zvu­če ve­o­ma or­gan­ski, kao i Autec­hre.

- Omo­ti za iz­da­nja na tvo­joj eti­ke­ti „Ca­den­za“, ko­je pra­vi tvo­ja se­stra, iz­gle­da­ju ve­o­ma or­gan­ski...

Ide­ja je bi­la da na­pra­vi­mo spoj ana­log­nog i di­gi­tal­nog, od­no­sno ar­ti­fi­ci­jel­nog i or­gan­skog, na taj na­čin da ne bu­de vi­še ja­sno šta je šta. To­ga se dr­ži­mo i ka­da su mu­zi­ka i vi­zu­el­ni iden­ti­tet u pi­ta­nju.

- Ka­ko iz­gle­da tvoj rad u stu­di­ju? Da li po­sto­ji od­re­đen set prin­ci­pa ili re­do­sled rad­nji ko­jeg se pri­dr­ža­vaš ka­da pra­viš mu­zi­ku?

Ne baš. Ne bih re­kao da imam ne­ku usta­lje­nu prak­su, ni­ti da ustu­dio od­la­zim s od­re­đe­nim ide­ja­ma. Uglav­nom se sve de­ša­va u sa­mom stu­di­ju. Po­ku­ša­vam da pra­vim zvu­ko­ve i me­lo­di­je, i raz­ra­dim ide­je ko­je na­sta­ju u tom pro­ce­su.

- Ka­ko DJ-ing uti­če na tvo­je pra­vlje­nje mu­zi­ke? Da li uop­šte uti­če?

Sva­ka­ko. Kroz DJ-ing se mo­že ste­ći mno­go zna­nja o raz­me­ni ener­gi­je i lju­di­ma. Bi­ti DJ ne zna­či sa­mo pu­šta­ti mu­zi­ku, već i za­ba­vlja­ti lju­de. To je stvar kom­pro­misa iz­me­đu ono­ga što vo­liš i ono­ga što lju­di že­le. Tre­ba pro­na­ći pra­vi ba­lans izme­đu tih dve­ju stva­ri. Ta­ko, na pri­mer, ka­da odeš u stu­dio i ra­diš na ple­snoj mu­zi­ci, mo­raš ima­ti na umu ne sa­mo ono što ti že­liš da ura­diš i ka­ko ose­ćaš muzi­ku već i ono što lju­di že­leda ču­ju, od­no­sno ose­te. Uvek po­sto­ji od­re­đe­na do­za kom­pro­mi­sa.

- Ka­ko bi se­be po­zi­ci­o­ni­rao u od­no­su na mi­ni­mal zvuk?

Svi me po­ve­zu­ju s mi­ni­ma­lom, iako mu u su­šti­ni ne pri­pa­dam. Re­kao bih da sam u osno­vi ho­u­se DJ. Moj bac­kgro­und je pre i iz­nad sve­ga ho­u­se mu­zi­ka.

- Šta mi­sliš o po­nov­noj po­ja­vi in­te­re­so­va­nju za ho­u­se, iz­ve­snoj re­vi­ta­li­zaciji žan­ra ko­ja se do­ga­đa u po­sled­nje vre­me?

Prak­tič­no sve što ra­dim za­sni­va se na od­re­đe­nim pra­vi­li­ma ko­ja po­sto­je u house-u. Po­ku­ša­vam da, slu­že­ći se tim pravilima, na­pra­vim nov ko­rak u evo­lu­ci­ji žan­ra, da ide­ju i osnov­ne struk­tu­re mi­ni­ma­la po­ve­žem s ide­ja­ma i to­pli­nom ho­u­sea, od­no­sno pro­na­đem nov ob­lik ho­u­se zvu­ka.

- Po­vo­dom svog miks CD-a Sci.Fi.Hi.Fi.2 na eti­ke­ti „So­ma“ iz­ja­vio si da si se s ne­go­do­va­njem pri­hva­tio tog po­sla.

Ne vo­lim da ra­dim mik­se­ve jer sma­tram da je kod mik­so­va­nja naj­va­žni­ji neposredan i kon­stan­tan kon­takt s lju­di­ma, tj.pu­bli­kom. Ako tre­ba da ra­dim miks al­bum, to zna­či da ću se na­ći sam u svo­joj so­bi, is­pred zi­da, da mi je una­pred po­znat re­do­sled plo­ča ko­je ću pu­sti­ti i on­da me te stva­ri slo­me i ni­sam vi­še u sta­nju da mik­su­jem. Za me­ne je u DJ-in­gu naj­va­žni­ji taj­ming, od­no­sno re­ak­ci­ja na ono što se de­ša­va is­pred te­be. Ono što do­bi­jaš od pu­bli­ke od­re­đu­je šta ćeš sle­de­će ura­di­ti. Ka­da pra­viš mik­so­va­ni CD, mo­raš una­pred da pri­pre­miš plej­li­stu, da se pri­dr­ža­vaš od­re­đe­nih vre­men­skih okvi­ra, re­do­sle­da... To je sve pre­vi­še pro­mi­šlje­no. Za­i­sta to mr­zim.

- Ka­kve pla­no­ve imaš u ve­zi sa svo­jom eti­ke­tom „Ca­den­za“ za sle­de­ću go­di­nu?

Pre sve­ga, bi­će pu­no no­vih iz­da­nja, no­vih umet­ni­ka i no­ve mu­zi­ke. Ja, na pri­mer, tre­ba da za­vr­šim no­vi al­bum to­kom fe­bru­a­ra. Po­red to­ga, po­ku­ša­va­mo da re­de­fi­ni­še­mo eti­ke­tu, da pro­na­đe­mo no­ve na­či­ne za pro­mo­vi­sa­nje i pla­si­ra­nje mu­zi­ke. Pri­la­go­đa­va­mo se pro­me­na­ma na tr­ži­štui tru­di­mo da osta­vi­mo pre­po­zna­tljiv trag u ono­me što se tre­nut­no do­ga­đa u mu­zič­koj in­du­stri­ji. Na­zo­vi­mo to us­po­sta­vljanjem od­re­đe­nog ba­lan­sa. To je ono na šta smo tre­nut­no usred­sre­đe­ni.

- Je­si li do­neo ne­ke spe­ci­jal­ne no­vo­go­di­šnje od­lu­ke?

Uh, to su kom­pli­ko­va­ne stva­ri. Do­neo sam ne­ke od­lu­ke, ali po­sle obič­no bu­de vr­lo te­ško pri­dr­ža­va­ti ih se.

// Nedeljnik EVROPA

Povezane teme: Luciano, Cadenza
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)