Intervju: Sven Väth
07. apr 2010. @ 12:54  |  intervju

Intervju: Sven Väth

Povodom nastupa Sven-a Väth-a u subotu 10. aprila u Belexpo centru u Beogradu prenosimo intervju koji je sa poznatim DJ-om i producentom uradio Dub Magazin sa Ibice.

Deset godina postojanja Cocoon Ibize, to je veliki period. Kako je sve počelo i odakle ti ideja za ime 'Cocoon' (čaura)?

Ime 'Cocoon' proisteklo je iz ideje koju sam dobio 1994. godine kada sam u Tempeldromu u Berlinu gledao špansku pozorišnu trupu 'Fura dels Baus'. Oni su izvodili šou sa nekim oblikom metamorfoze tako što su iz visećih 'čaura' ispunjenih vodom izlazili nagi ljudi. Tada sam shvatio da je jedina konstantna stvar u životu metamorfoza, ili bolje rečeno, promena. Napustio sam pozorište sa idejom da svoj sledeći projekat nazovem 'Cocoon'. Tako sam 1996. godine organizovao četiri žurke sa cirkuskom grupom iz Engleske koja je izvodila nešto slično. Line-up je sadržao poznata imena poput Underworld, DJ Hell, The Advent, DJ Kudo iz Japana, B12 itd. U tom momentu bio sam veoma idealističan i nisam imao sponzora, tako da sam sve platio iz sopstvenog džepa, a cela stvar je na kraju ispala veliki finansijski promašaj... Napravio sam pauzu i, konačno, posle odvajanja od etiketa Harthouse i EyeQ 1997. i zatvaranja Omen-a u Frankfurtu 1998. osonovao sam Cocoon 1999. godine. Tada mi je Mar-T iz Amnesije rekao da je ponedeljak slobodan i te iste godine odradili smo četiri test žurki u Amnesiji. To je bio početak Cocoon ere. Od 2000. pa nadalje odradili smo celu sezonu a ostatak je istorija.

Cocoon nije samo žurka, već brend sa mnogo lica. Reci nam nešto više o tome.

Pre svega, Cocoon je za mene osećaj, klupska kultura. Ja sam oduvek bio zainteresovan za kreiranje platformi ili mreža u kojima ljudi zajedno stvaraju. U početku smo Talida, moj booking menadžer, i ja, korak po korak radili na različitim granama Cocoon-a. Prvo je to bila booking agencija, pa žurke, etiketa itd. Sve je to bilo osmišljeno s namerom da širom sveta proširi našu viziju i kulturu elektronske muzike. A uz neophodne vizije, autentičnost, ljubav i strast možete postići nivo visokog kvaliteta bez ikakve komercijalne podrške. Godine 2000. sponzor nam je bio T-Mobile i mislim da smo dobro sarađivali; svi smo mi mobilna generacija, tako da smo mogli prihvatiti takvu vrstu sponzorstva. Što se tiče različitih lica Cocoon-a, danas imamo agenciju koja rukovodi našim internacionalnim događajima, u koju su uključeni Ricardo Villalobos, Tobi Neumann, Andre Galluzzi a odnedavno Cassy, Onur Özer, kao i Johannes koja radi na projektu na Ibizi.


Cocoon Belgrade party - 14. mart 2009.

Koliko ljudi učestvuje u organizovanju žurke?

Sve počinje veoma rano sa periodom pripreme. Recimo da je period posle sezone zapravo početak sezone. Moj posao počinje posle svake sezone - izdajem CD sa miksom tog leta 'The Sound Of The Season', i u tom periodu, moja supruga Johannes i ja zajedno sa još nekim kreativnim ljudima radimo na konceptu za sledeću sezonu. U glavi imam ideju i zajedno je realizujemo. Zatim sa stilistima i fotografima radimo na tome da joj damo ime, odnosno moto. Tako da smo od februara u konstantnom procesu stvaranja a Johannes i ja već pričamo u booking-u što uopšte nije lako jer neka imena morate zaobići, a neka nova imena pozvati, ali sve je to deo posla... A potom cela mašinerija na Ibizi kreće da radi, pretpostavljam da nekih 40 ljudi učestvuje u celoj realizaciji, od dekoracije vrata do VIP-a, postera i flajera, PR-ova, igrača itd. Mi ne želimo da postajemo sve veći i veći, naš cilj je da radimo u manjim koracima kako bi garantovali kvalitet u svim aspektima. Zbog toga stalno govorimo Martinu (Ferreru, vlasniku Amnesije) da promeni terasu, i mogu da kažem da smo imali veliki uticaj na to kako ona izgleda danas, jer svako želi da pušta na terasi u Amnesiji.

Tvoja karijera kao DJ-a je još starija, kada si počeo i zbog čega? Gde leže tvoji koreni?

Moja majka je došla na ideju da puštam muziku u pabu svojih roditelja. U njemu je postojao mali podijum za igru tako da sam 1980. godine postao DJ, ili bolje rečeno 'disk džokej', kako su oni to tada zvali. Imao sam 16 godina i za godinu dana mogao sam da uđem u brojne klubove i posetio Ibizu po prvi put, kada sam postao siguran da je DJ posao mojih snova. Uz podršku majke imao sam raj na zemlji... Posle toga sam radio na tehničkim sposobnostima i otišao sam u klub Dorian Gray u Frankfurtu gde sam posmatrao ostale DJ-e, i taj klub je postao moj drugi dom, tako da sam tamo predstavio svoj break-dance šou 'Electric Boogie'. Zatim, 1982. konačno su mi ponudili da radim u Dorian Gray-u i tako sam došao u kontakt sa drugim DJ-ima kao što su Michael Münzing i Luca Anzillotti. Posle kluba odlazili smo u naša mala kućna studija tako da sam veoma rano ušao u proces produkcije elektronske muzike, naučio sam kako da napravim dance pesmu i šta je to potrebno da ona bude uspešna na podijumu za igru. Potom, 1985. godine, posle povratka sa Ibize, producirali smo prvu ploču pod nazivom 'Bad News' koja je u stvari ispala 'dobra vest' jer je moj veliki san bio da predstavim ovu ploču DJ-ima Alfredo, Pippi i César i da je čujem kako je puštaju na Ibizi...

I jesu je pustili?

Jesu, moj najverniji DJ bio je Pippi, on je uvek puštao moje pesme, i sledeće godine ja sam mu se odužio sa 'Electric Salsa' koja je postala ogromni hit, počev u Španiji pa kasnije i u ostatku sveta. Posle ove ploče imao sam dve karijere, pop zvezde i DJ-a... Pevao sam u Areni di Verona i francuskoj Guayani, nastupao sam sa Kim Wilde, Vanessom Paradis, Juniorom i Alexom Bauerom i sve je to bilo jako ludo za mene jer sam imao samo 22 godine!

Gde nalaziš inspiraciju i energiju da još uvek izdržiš to ludilo?

To je pitanje koje i ja sam sebi postavljam... Mislim da je to zbog toga što se nalazim blizu izvora, a to je moje srce. Odatle crpim snagu da radim ono što zaista volim, da proživljavam strast za muziku. Nikada ne gubim interesovanje; mislim da mogu da kažem da sam pionir elektronske muzike i moji roditelji su me dobro snabdeli izdržljivošću i snagom. Mislim da sam u pravo vreme pronašao pravu stvar i uvek želim da se unapredim jer mi lako postane dosadno, tako da se konstantno menjam. Još jedan bitan faktor je putovanje - inspirišu vas iskustva, bilo to različite kulture, priroda, umetnost, visoka tehnologija itd. Takođe je veoma važno kako sebi organizujete vreme, jer vam je potrebno vreme za samog sebe, potrebno je da živite svestan i zdrav život pored svog tog ludila. Ja sam se i oženio, tako da sada hranim i svoje srce i dušu.

Poznati ste po beskrajnim setovima, koliko je trajao najduži?

Definitivno postoje neki DJ-i koji su imali i duže setove od mene. Moj cilj nikada nije bio da imam najduži set, ali na jednoj Love Paradi 90-tih godina puštao sam muziku od after party-ja u subotu uveče i nisam prestao do ponedeljka uveče... i ljudi su me pratili celo vreme!

Tih dana to nije bilo ništa posebno, tada je postojao samo jedan DJ koji je u klubu puštao muziku od početka pa do kraja večeri. Nije bilo 'ređanja' DJ-a, bilo je uobičajeno puštati muziku toliko sati. Ako si duboko u tom poslu moraš imati veliki muzički repertoar i iskustvo u miksu i stvaranju priče. Ricardo Villalobos je još jedan od tih DJ-a koji mogu imati beskrajan set, njega je odgojila ista frankfurtska 'škola'.

Kako vidiš Cocoon za deset godina?

Jezgro Cocoon-a je muzika, a ciljevi su predstaviti tu muziku na najbolji mogući način, bilo to u klubu, na događaju, festivalu itd. Cocoon će i dalje biti globalni igrač za ambicioznu elektronsku muziku, otvoren za nove impulse, ali i da pruža nove impulse svetu, ne samo u smislu muzike, već i u zajedničkom radu sa umetnicima u ostalim oblicima umetnosti, kao što je to bila saradnja sa Andreasom Gurskyjem i njegovim fotografijama za klub Cocoon. Što se mene tiče, ni sebi ne vidim kraj, ja ću i dalje nastupati i producirati, mislim da tu nema granica. Što se tiče Ibize, voleo bih da ponovo vidim otvorenu terasu, i da možda ponovo 'zapalimo' ostrvo na još nekoj poznatoj žurci na plaži - uvek ću ostati veran ostrvu...

Tri najvažnije stvari koje neko treba da poseduje da bi bio DJ?

Pre svega treba vam osećaj za muziku, za ritam, a potom treba da prihvatite odgovornost da zabavite masu i treba da uvek budete spremni na potragu za novom muzikom, a ne samo da je reproducirate kao što to rade ostali DJ-i. Treba da budete selektor, a ne samo da gledate u plejliste. Još jedna važna stvar je da vaše srce bude na pravom mestu, da razvijete talenat da naterate druge ljude da zaigraju, širite pozitivnu energiju, da budete sluga, a ne samo cool DJ sa gomilom grupi devojaka oko sebe. Za mene je cool DJ onaj koji i dalje pušta vinil, ali to zavisi od vaše tačke gledišta. Ja ću uvek puštati i producirati vinil, možda neće biti dostupan u svim zemljama, ali ja ću ga uvek podržavati.

Da li je Ibiza i dalje glavni grad elektronske muzike tokom leta?

Definitivno mogu da kažem da nema mesta poput Ibize, tako da je pitanje samo po sebi odgovor. Zahvaljujući Cocoon-u (smeh) Ibiza je i dalje veoma zanimljiva kada je reč o muzici - ne želim da budem arogantan, ali mislim da smo mi sa našim line-up-ovima inspirisali i ostale promotere na ostrvu da pomeraju granice muzike u pozitivnom smeru, tako da mislim da je Ibiza više nego ikada pravi glavni grad elektronske dance muzike.

Omiljena mesta na Ibizi?

Ponedeljak u Amnesiji (smeh), a ostalo je moja tajna...

www.dubibiza.com
www.myspace.com/dubibiza

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Nagradna igra

Labels