Kanye West - My Beautiful Dark Twisted Fantasy
13. dec 2010. @ 10:47  |  recenzije

Kanye West - My Beautiful Dark Twisted Fantasy

Def Jam / Roc-A-Fella

35-ominutni super video Kanye West-a, Runaway, graniči se sa paradom. Vatrometi pršte dok geto momci marširaju kroz polje. U centru spektakla je ogromna, bleda, glava Michael Jackson-a. Velikan sa My Beautiful Dark Twisted Fantasy, "All of the Lights", prati povorku dok se Kanye moli "Something wrong, I hold my head/ MJ gone, our nigga dead." Tribut obeležava još jedno poglavlje u West-ovoj trajnoj opsesisji kraljem popa.

West-ova diskografija sadrži bezbroj referenci i aluzija na Jackson-a. Njegov prvi producentski hit, Jaz-Z-jeva "Izzo (H.O.V.A.)", sadrži sempl "I Want You Back" (Jackson 5). Za mnoge, njegovi prvi nezaboravni stihovi kao repera negde 2003 u "Slow Jamz" su: "She got a light-skinned friend look like Michael Jackson/ Got a dark-skinned friend look like Michael Jackson." Kao i većinu drugih stvari, Kanye je možda preuveličao bliskost, ali ona postoji. I nikad nije bila očiglednija nego na ovom albumu, oluja nadrealnog popa, kakvu bi samo par umetnika moglo stvoriti, ili čak samo bilo spremno da pokuša.
Da razjasnimo, Kanye West nije Michael Jackson. Kao što je nedavno izjavio za MTV, "Imam cilj da postanem najveći umetnik svih vemena u ovom životu, (ali) to će biti veoma teško s obzirom da ne umem da igram i pevam." Posle toga se nasmejao, ali stiče se utisak da se nije šalio. Za razliku od Jacksona, on nema želju da sastruže deo sebe – svoje crnilo, svoju iskrenost – kako bi zadovoljio mase. I, dok su Jackson-a na kraju sopstvene uvrnute fantazije paranoje i izdaje izjele u celini, West ima svest o svojim iluzijama. Balans je slab, ali i dalje radi u njegovu korist. Na Twisted Fantasy, Kanye je dovoljno lud da zaista veruje da je on najveći. A, za deceniju u karijeri, vredni perfekcionista je stekao talenat za mikrofonom i dovoljno kontrole da izgradi jak slučaj za to.

Njegov poslednji album, 808s and Heartbreak iz 2008, bio je naklonjen Auto-Tune-u i krutim sintovima, ali relativno slab sa grandioznim idejama. To je bilo neophodno skretanje koje je prošilrilo njegovu emocionalnu paletu; puštanje krvi nakon teškog raskida i smrti njegove majke koje se manifestuje i na najtežim momentima ovog albuma. Ali muzički, novi album u velikoj meri nastavlja tamo gde je Graduation stao u 2007. Ovo izdanje dolazi kao kulminacija i instant najvećih hitova, konačno ostvarenje njegovih najvećih talenata.

On ima mnogo toga na umu. Nakon višemesečnog prognanstva posle onoga sa Taylor Swift, reper je napravio nekoliko povratnih nastupa na Fejsbuku i Tviteru u julu. Videi na kojim Kanye gestikulira kroz nove rime brzo su se probili. U Tviteru je pronašao svoju platformu, i nastavio je da deli svoje hitove kroz 140 znakova. Uzbuđen zbog direktne veze, počeo je da objavljuje besplatne pesme za skidanje svake nedelje. Velikodušnost koja bi bila sporna da pesme nisu stizale. Ali jesu, iznova i iznova. Pa, iako Kanye ne peva i ne igra kao Michael, pravi značajne veze na svež način.

Na ovom albumu se jasno primećuje da to nije isti snalažljivi talenat koji je napravio The College Dropout ili čak ranjena duša iza 808s and Heartbreak. Umesto toga, Twisted Fantasy je inkarnacija izabranih poglavlja iz njegovog rada u prošlosti raspršenih u nešto manje razumno. Ekspanzivan, sveobuhvatan karakter albuma proizilazi iz neverovatne liste gostiju koja uljučuje mentore Jay-Z, RZA, i No ID, zajedno sa pridošlicama Nicki Minaj, Rick Ross, Kid Cudi, i Justin Vernon iz Bon Iver. Uključivanje Minaj (koja doprinosi šizoidnim stihom svog života na "Monster"), Ross-a i Cudi-ja, posebno doprinosi halucinantnom tonu. Do trenutka kada se Chris Rock pojavljuje da omogući komičan trenutak u jednom od najsumornijih momenata na albumu, dobija se osećaj kao da Kanye vodi sopstvenu dodelu nagrada sa dovoljno zvezda, šokova i dinamike da izravna Grammy, VMA, i sve ostale odjednom.

Tokom poslednjih nekoliko meseci, Kanye je nekoliko puta pokušao da odbaci svoj rep u intervjuima i na Tviteru, što je na sreću, nemoguće. Jer, bez njegovog eksplozivnog samopoštovanja, ne bi bilo ni Twisted Fantasy. "Every superhero needs his theme music," kaže on u "POWER", i iako je on daleko od moralnog uzora ljubitelja stripova, nije ništa manje složen. U svom javnom životu, on pokazuje ranjivost i nepobedivost u istoj meri, ali je isto tako sposoban za podlost – pogotovo ovde.

Na "Runaway", on neverovatno ističe svoju prepotentnost, pretvarajući je u vapaj za celo čovečanstvo. Kao mnoge od njegovih najboljih pesama, ona je smešna, tužna i na neki način perverzna. I, dok kraljevski rog i borbeni bubanj u "All of the Lights" čine da zvuči kao idealan ventil za svaku preteranu hvalisavost koju je moguće zamisliti, West uzima ulogu uvredljivog i iznurenog, očajnog da napravi nešto dobro od milion praznih obećanja. "Hell of a Life" pokušava da pretvori ono najimpresivnije - "no more drugs for me, pussy and religion is all I need" – u plemenit nagon. Kroz sint linije, Kanye pokušava da opravda svoje snove o tome ne da spava sa, već da oženi porno zvezu, završavajući sa borbenom podrugljivošću, "How can you say they live they life wrong/ When you never fuck with the lights on." Inspirisan svojom dvogodišnjom vezom sa modelom Amber Rose, pesma briše granicu između fantazije i realnosti, seksa i romanse, ljubavi i religije, sve dok ona potpuno ne nestane.

"Blame Game", dolazi do granice sa stihom u kojem je Kanye-ov glas ubrzan, usporen i razvučen. Efekat je skoro psihotičan, sugerišući na tri od četiri unutrašnja monologa koji se bore na razbijenim emocijama. To je jedan od mnogih momenata na izdanju gde Kanye manipuliše svojim vokalima. Bez obzira da li preliva neke od svojih najboljih rima kroz mali filter u "Gorgeous", ili kuka kao umirući kiborg na poslednjim minutima "Runaway", on koristi studijsku magiju da opiše svoje različite stavove. No, ipak, on ne dobija završnu reč na albumu. To odlazi na otrežnjavajuće tonove "Comment #1" Gil Scott-Heron-a iz 1970. "All I want is a good home and a wife and children and some food to feed them every night," govori Scott-Heron, privodeći fantaziju kraju.

Na "POWER", Kanye repuje, "My childlike creativity, purity, and honesty is honestly being crowded by these grown thoughts/ Reality is catching up with me, taking my inner child, I'm fighting for custody." Ovi stihovi povlace još jednu crtu između repera i njegovog heroja. Kao Michael, Kanye-ovo ponašanje - od loše isplaniranih ispada do muzičke briljantnosti – je širokovidno na način na koji je većina 33-ogodišnjaka davno ostavila za sobom. Ta naivnost je rutinski iskorištena na Twisted Fantasy, a opet se održava, po principu što više to bolje. Sa njegovom muzikom i ličnošću, obeleženim nepotpunim poštenjem, njegova čovek-mit dihotomija je odjednom moderna i pravi klasik. "I can't be everybody's hero and villain, savior and sinner, Christian and anti Christ!", napisao je ranije ovog meseca. To je možda istina, ali on ima više volje od bilo koga drugog da pokuša.

Povezane teme: Kanye West, Def jam, hip hop, rap
FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (1)
ime (neregistrovan) @ 13. dec 2010. 15:28 #1
pa ovaj kanye west je tako retardiran i ima najiritantniji glas na svetu
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Nagradna igra

Labels

Nina Persson - "Animal Heart"
Lojinx Records/The End Records
Potraga za novim Bon Iverom
James Vincent McMorrow – „Post Tropical“, Asgeir – „In the Silence“
Pixies - "EP2"
Self released
Arctic Monkeys - „AM“
Najbolji album u 2013. godini
Beyonce - "Beyonce"
Parkwood / Columbia
Recenzije