Mathew Jonson - Agents of Time

Raznolikost povratnog kataloga Mathew Johnson-a, jasno pokazuje koliko je komforan na vijugavim putovanjima modulišući sint linije i čudne, etarske harmonije. On je tako dobar u tome, u stvari, da su mnogi njegovi fanovi razočarani kada zaluta drugde. ("Stop" je pravi primer.) On i zaluta često. Johnson može biti udaljen od uvrtanja numera sa čudnim deonicama, samo u svrhu sprečavanja destrukcije. Iako bi neki mogli ovo da protumace kao samo-povlađivanje, preciznije je reći da producent pronalazi svoj put i eksperimentiše sa novim idejama.

Sa ovim na umu, očekivalo se da će Johnson-ov debi album reflektovati malo više novijeg materijala, uveliko okupirajući nove teritorije sa pomalo čudnim nepoznatostima. Ali, Agents of Time očigledno nije određen za vežbanje. Umesto toga, album je pun iskrivljenog hipnotizma, razvojnih struktura i kukica koji su neposredni i povezani, ali opet potpuno strani.

Trake sporijeg tempa dovode do izražaja ono najbolje kod Johnson-a: tiho kontrapunkt razigravanje nasuprot utripovanog programiranja u "New Model Robots", sa ponavljanjima, ali i nežnim varijacijama. "Marionette" se stidljivo krije iza ugla ovde u svojoj ranijoj formi, treperavija i obuzdanija. Jedini trenutak kada zaista odstupa od strejt bita, predstavlja nešto neočekivano, sa dobrim efektom, i to jeste naslovna numera albuma, koja je slična "Twin Cobras" sa dobrom količinom ritmičkih eksperimentisanja i disfunkcionalne estetike.

Iako bi većina ovoga verovatno najviše odgovaralo udobnoj večeri uz prijatan obrok, ima par numera koje podižu tempo, pogotovo na početku. "Thieves in Digital Land" ima previše drskosti, za moj ukus. Sigurno bi na vinilu dobro zvučala, ali fank disko još uvek nije njegova stvar. U velikom delu, nećete naći muziku za klubove. Postoji više mirne jednostavnosti nego što smo navikli, nešto što dolazi sa povišenom dostupnosti i manje uvrnutim vaijacijama. Neko bi ovo mogao smatrati dosadnim. Ja ne. Vidim sebe kako meditiram uz žalosnu fantaziju "When Love Feels Like Crying" ili prostu iskrenost "Love in the Future" satima. Iako se neke od njegovih traka graniče sa perfekcijom, Johnson sam po sebi nije perfektan, ali nije ni Agents of Time; to je nebrušeni dijamant, ali ipak dijamant.

01. Love in the Future
02. Girls Got Rhythm
03. Thieves in Digital Land
04. Sunday Disco Romance
05. Marionette (the beginning)
06. Night Vision
07. Pirates in the 9th
08. New Model Robots
09. When Love Feels Like Crying
10. Agents of Time