Novosadski pank u kriznim vremenima
16. mar 2012. @ 09:54  |  intervju

Novosadski pank u kriznim vremenima

U kakvom je stanju današnja nezavisna scena u Novom Sadu?

Još od vremena kada su u muzičkoj produkciji “stare” Jugoslavije počele da se pojavljuju prve stidljive naznake bunta i kontrakulture, Novi Sad je bio značajna tačka na muzičkoj mapi SFRJ. Počevši od Pekinške Patke (ili Crkvenih Pacova, rekli bi faktografski puristi), u Novom Sadu je posebno zaživeo pank rok, u svim svojim pojavnim oblicima. Ovaj muzički (pot)pravac pokazao se izuzetno žilavim i dugovečnim, pa je i u najcrnjim vremenima za bavljenje bilo kakvom kulturnom delatnošću uspevao da izrodi pank bisere koji se i dan-danas s pravom smatraju antologijskim. Nećemo se mnogo zadržavati na prošlosti; o svemu tome je temeljno i kompetentno posvedočeno u publikacijama poput “NS rockopedije” Bogice Mijatovića, ili “Novosadske punk verzije” Save Savića i Igora Todorovića. Umesto toga, zanimalo nas je kako se ova plodna scena drži i preživljava u ovim crnim vremenima preovlađujuće besparice i beznađa. Iskustva iz prošlosti uče nas da su najteža vremena plodno tle za umetnike koje umeju da misle svojom glavom, a da li stvari stoje baš tako na novosadskoj alternativnoj sceni 2012?

FABRIKA MUZIKE

Da li je to samo zbog doba godine koje je i one najnemirnije uteralo u toplotu svoja četiri zida, ali stiče se utisak da je i dešavanja i publike sve manje i manje. Doduše, Novi Sad ne oskudeva u festivalima, od “Exita”, preko “To Be Punk”-a i “Pokretne i nepokretne imovine”, pa sve do iz groba izvučenog “Koncerta godine”, ali čini se da ispod površine stvari u najmanju ruku stagniraju.
“Nije dovolja jedna Crna kuća, obzirom da osim nje ne postoji pravi klupski prostor za svirke u gradu”, kaže Igor Todorović Zgro, programski producent Studentskog Kulturnog Centra Novog Sada (SKCNS) i koautor gorepomenute “Novosadske punk verzije”. Todorović i njegove kolege iz SKCNS poslednje dve godine uporno pokušavaju da funkcionalno osposobe objekat u “kineskoj četvrti” ispod Mosta slobode, nazvan “Fabrika”. “Pojavom Fabrike ne mogu da kažem da smo rešili problem”, nastavlja Todorović, “ali smo na putu da napravimo mesto koje će se ucrtati u kulturnu mapu Novog Sada kao veoma bitno”.

Prema planovima SKCNS, “Fabrika” je zamišljena kao multifunkcionalan prostor za održavanje koncerata, izložbi i pozorišnih predstava. Uprkos velikoj volji i trudu, stvari nisu uvek tekle po planu. “Kada smo pre dve godine ušli u napušteni, memljivi magacin u kineskoj četvrti po kojem su se jurili pacovi, ni jednog momenta nismo pomislili da odustanemo”, kaže Todorović. “Umesto da nam je jedina preokupacija bila sama produkcija, mi smo se polomili tražeći tribine, dodatne stolice, zavese, topove za grejanje prostora..., i to sve bez osnovnog budžeta. Novac je, naravno, veliki problem”.

Igor Todorović Zgro

PARE, PARE, PARE...

Novac je večiti problem underground scene. Kada se muzički rad u većini slučajeva svodi na vrlo ozbiljan hobi i kada bendovi nisu u stanju da sami sebe izdržavaju, čak i osnovni troškovi poput kupovine rezervnih žica, palica i trzalica postaju izvor frustracija. Mladen Urdarević, scenski veteran koji je proveo više od dve decenije svirajući u značajnim novosadskim bendovima kao što su Korozija, DMT i Ragman, ipak veruje da stvari danas nisu tako crne. “Klincima je danas lakše da naprave bend iz čisto tehničkih razloga”, veruje Urdarević. “Nova električna gitara u muzičkoj radnji može da se nabavi za 60-70 evra, 100 evra sa sve pojačalom. Kada smo mi počinjali početkom 90-tih, gitara je mogla da se kupi samo u 'Muzičkom Magazinu', pojačala nisu mogla da se nabave, bubanj nismo ni videli 'naživo'. Informacije su takođe svakome dostupne, internet olakšava sve, što je jako dobro”.

ZLATNO DOBA

Iako je neporecivo da je internet revolucionarno olakšao protok informacija i mnogim bendovima omogućio prethodno nedostupne kanale za promociju i ostvarivanje kontakata, činjenica je da je takođe izazvao nove probleme. Kao relativno jeftina razbibriga, internet je u značajnoj meri preuzeo socijalizatorsku ulogu i ispunio potrebu za društvenim sadržajima. Drugim rečima, klinci danas nisu dovoljno motivisani da izađu napolje i naprave nešto svoje. Ovakvo stanje stvari često vodi ka romantizovanju nekih “lepših” vremena od strane starijih poznavalaca novosadske scene, ali da li uopšte možemo da govorimo o postojanju nekakvog “zlatnog doba” u muzičkoj istoriji Novog Sada? Urdarević misli da ne možemo: “Nikada nije postojalo 'zlatno vreme'. Postojalo je izvesno jedinstvo omladine izazvano manjkom sadržaja koje je život u gradu nudio. Jednostavno, nije bilo noćnog televizijskog programa, 7D igrica i porno sadržaja koji bi okupirali omladinu. Kada se završi televizijski program, sve što ti je preostajalo da uradiš je da izađeš na ulicu sa ekipom. Ta ekipa bi u jednom trenutku krenula u grad i, naravno, završila na nekom mestu u gradu gde se svira. To je to 'zlatno doba' o kome se govori”. Todorović proširuje tematsko polje: “Danas retko ko kupuje album dragog benda. Internet nudi toliko informacija da je odjednom sve postalo toliko prosto i na dohvat ruke da niko nema strpljenja da preslušava i izučava pesmu po pesmu ili album po album”.

Mladen Urdarević

SLAMKA SPASA

SKCNS je u poslednjih nekoliko godina mnogim lokalnim bendovima poslužio kao svojevrsni pojas za spasavanje. Široka izdavačka delatnost ove ustanove omogućila je novosadskim bendovima da se – u nekim slučajevima i po prvi put – okite zvaničnim izdanjima. Ipak, Todorović veruje da to nije dovoljno: “Danas svi imaju sve servirano na tacni. Bend ne mora gotovo da ima ni instrumente da bi postojao, obzirom na veliki broj prostorija u kojima se vežba na vrhunskoj opremi. Snimi se materijal u kućnoj radinosti, na kompu, za malo ili ni malo para, i onda ti još SKC objavi album i kao to je to”.
Todorović ističe potrebu bendova da sami doprinesu sopstvenom uspehu, ali i na tom koraku lokalni bendovi se susreću sa ozbiljnim problemima. Centralistički položaj Beograda posebno je uočljiv na srpskoj muzičkoj sceni (takvoj kakva je), i bendovi izvan metropole najčešće nemaju adekvatan pristup medijima. “Kada bend snimi album i spot, odsvira neku turneju, pa čak i ode preko na neki tour, tu se priča završava”, kaže Urdarević. “Lokalni mediji kao da se stide svoje dece. O njihovim uspesima se ne piše, ili ne dovoljno. Danas svako može da snimi pesmu i spot, postalo je veoma dostupno. Međutim, kada taj spot treba promovisati, naletiš na zid neodobravanja. Da bi bend funkcionisao, bez obzira na žanr, neophodno je da bude prisutan u medijima, makar jednom nedeljno da se tvoj spot zavrti i na najlokalnijoj televiziji.To se, naravno, ne dešava, pa sve što ti preostaje je da odsviraš nekoliko svirki u svom gradu u toku godine i to je to”.

ZELENA TRAVA

Pojedini bendovi, kao što su Red Union ili The Bayonets, rešenje za sve ove probleme pokušali su da pronađu napolju, izvan granica Srbije. Daško Milinović, pevač benda Red Union, priča o svom iskustvu: “Sam koncept muzičkog izdavaštva globalno je potrošen, a u Srbiji nije funkcionisao ni u svom zenitu. U inostranstvu postoji nesumnjivo veće interesovanje za muziku i njenu promociju. Mi smo dobili ono što smo želeli. Sviramo našu muziku ljudima koji se za nju interesuju, imamo kvalitetno štampana izdanja na svim formatima. Ovde taj aspekt muzike slabo koga zanima”. Ipak, i Red Union, poput većine novosadskih kolega, ne uspeva da se izdržava od muzike.


Red Union

SVETIONIK

Novosadski Atheist Rap jedan je od retkih uspešnih primera benda koji je opstao i uspeo da funkcioniše kroz sve nagomilane epohe skorije istorije. Vladimir Radusinović Radule, gitarista i pevač benda, veruje da su izvesne specifične okolnosti donekle doprinele njihovom uspehu. “Uprkos tome što je bezbrižno vreme u kojem smo nastali vrlo brzo zamenio haos devedesetih”, kaže Radule, “mi smo, uz gomilu drugih bendova koji su u to vreme svirali, isplivali prevashodno zato što se raspadom jugoslovenske scene srpski mejnstrim našao u teškom sranju, jer ga praktično nije ni bilo, a na medijima je uvek bilo dovoljno ljudi sa mozgom koji su koristili nastalu rupu i popunjavali je muzikom koja je i sama bila otpor bezumlju. Ta dostupnost medija nam je pružila priliku da nas čuje i vidi mnogo veći broj ljudi nego što bi bio slučaj da je sve išlo normalnim tokom - mi bismo u tom slučaju ostali jedan dobar andergraund bend. Ovako smo delom zakačili glavnu struju ostajući više-manje na svom putu, i to je po meni najveći uspeh Atheista”.
Radule takođe ističe da današnje vreme nije idealno za bavljenje muzikom: “Sada je stanje bitno drugačije i biće još gore, jer se promenama ništa nije promenilo, a ekonomija nam je devastirana nastavkom organizovane pljačke. Sve je to povezano. Ako neko nema za preživeti, teško da može da nađe vremena da se bavi muzikom od koje, u većini slučajeva, ne može da se živi”.

Atheist Rap

SVEŽA KRV

Činjenica je da se, uprkos svim otežavajućim okolnostima, novi bendovi i dalje pojavljuju. Na pitanje zašto je to tako, Mladen Urdarević ima lakonski odgovor: “Klinci će uvek biti zainteresovani za sviranje. Klinici vole klinke, a klinke vole klince sa gitarama. To se nikada neće promeniti”. Jedan od punk bendova koji su odnedavno počeli sa radom je Against the Odds. Marko Ranisavljev, basista benda, priča o svojim motivima: “Sve nas vezuje ljubav prema muzici i želja za stvaranjem. Svakako, tu je i činjenica da si kul ako si u bendu koji je dobar”. Mladi bendovi dele probleme starijih kolega. “Problem koji potresa sve bendove je mesto za svirku”, kaže Marko. “Prostora ima, ali klubovi uglavnom iznajmljuju opremu lokalnih studija, ili ih muzičari nabavljaju, pa to iziskuje dodatna sredstva, koja mi klinci uglavnom nemamo”.

Against the Odds

URADI SAM

Ipak, sagovornici se uglavnom slažu da je situacija u Novom Sadu daleko bolja nego u nekim drugim gradovima. “Ako si odlučio da sviraš pank, Novi Sad je definitivno pravo mesto za to, jer je bio i ostaće pank grad”, kaže Marko Ranisavljev. Mladen Urdarević je saglasan: “U poređenju sa ostatkom zemlje Novi Sad je 'Meka' za nezavisne bendove. Broj prostorija za vežbanje i količina kvalitetnih i kreativnih bendova je ono u čemu prednjačimo u odnosu na čitav Balkan. To je oduvek bilo tako, a zašto je tako, to zaista ne znam”.
Po principu “u se i u svoje kljuse” i daleko od bilo kakve institucionalne podrške, Novi Sad nastavlja da proizvodi kvalitetne bendove. Recepti za uspeh ne postoje, i svaki bend je primoran da napravi svoj model funkcionisanja. Nasuprot okolnostima (kao što sugeriše ime Markovog benda), a često i nasuprot zdravom razumu, novosadska pank scena istrajava. Dakle, samo napred – dok se kola ne polome...

Nebojša Ćato

FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (3)
plank (neregistrovan) @ 16. mar 2012. 10:58 #1

Baš se vidi da su matorci ljudi koji su davali izjave. Sve im se čini teško, samo kukaju i "u naše vreme to je bilo...a ova današnja mladež"...

Takođe odlika matoraca, suštinski nisu u stanju da prihvate da stvari danas imaju drugačiji pojavni oblik nego ranije, ali da su mladi i dalje mladi i sa takvim duhom, kao što je uvek i bilo. Generacija ovih današnjih matoraca mora da je bila žešće van okvira svojim roditeljima. Samo, jedna osoba od 30-40 leta bi to trebalo bolje od mene da razume, a ne da se iščuđava nad omladinom...

I konačno, taj "država je kriva" stav, "iskoristićemo svako moguće medijsko pojavljivanje da dobro naglasimo kako para nema". Od koga se te pare očekuju?
I šta se desilo sa pank kulturom, DIY-om, potrebom da se iskažemo, potrebom da promenimo stvari, da se pobunimo!? Pankeri nikad nisu imali pare. Muda su ono što su imali...
Uostalom, ako su pare toliko bitne da sve to opstane, budite pankeri, napravite ih sami!
0 0
dulles (neregistrovan) @ 16. mar 2012. 11:37 #2
Hvala Ti, Nebojsa, za ovako divan text sa jos lepsim slikama, ulepsao si mi dan. Jedino sto primecujem je NEDOVOLJNO istaknuta uloga Igora Todorovica - Zgroa kome veliku zahvalnost duguju svi sa scene - i izvodjaci i publika.
0 0
Sava (neregistrovan) @ 16. mar 2012. 18:10 #3
Cato, bas sam uzivao citajuci tekst.
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)