Radiohead - The King of Limbs
08. mar 2011. @ 08:07  |  recenzije

Radiohead - The King of Limbs

XL Recordings

U prošlosti, Radiohead su bili majstori u pravljenju onoga što biste nazvali "album koji raste": ne pogađa vas iz prve, ali vremenom postaje sve bolji i bolji. Samo pomislite na Kid A, izdanje koje je ogorčilo neke fanove kada se pojavilo pre 11 godina, a zatim je postalo kultni favorit. Zbog ovoga i nije pametno komentarisati njihov album samo nekoliko dana nakon objavljivanja – pošto se presuda može promeniti nakon nedelju dana, ili više. Ali, ipak ne deluje da će biti tako sa The King of Limbs. Sa samo 37 minuta, nema mnogo materijala za udubljivanje, ovo izdanje nema isti vibe kakav su imali njegovi prethodnici.

The King of Limbs je jedan od najizazovnijih albuma Radiohead-a, ali takođe i jedan od najmanje dinamičnih. Dominiraju kruti, zbrkani bitovi, što na momente čini slušanje teškim. Yorke kao da priznaje ovo sa pomalo pretećim stihom "Open your mouth wide" kao i uvek, kroz svoje uvrnuto stenjanje. Zaista, čak i Yorke-ov glas, koji, istina, nikad nije bio poznat po umirujućim kvalitetima, je ovde prilično parajuć, čemu verovatno doprinosi i izreckan aranžman. Ali na kraju, efekat je više bezbojan nego bilo šta drugo. Radiohead su bili mnogo neobičniji ranije, posebno na Amnesiac i Kid A, i to sa elanom i stilom. Ovde u poređenju sa tim, zvuče zagušljivo, bez mnogo opsega i emocionalne dubine.

Savremenici albuma u velikoj meri utiču na The King of Limbs. Vijoreći bitovi odzvanjaju Cosmogramma-om Flying Lotus-a, gde je Yorke bio gostujući vokal. Svako ko je pratio njihove liste, primetio je trenutnu naklonost za fanki i dabstep. Ovo se najjasnije oslikava na "Feral", 138 BPM traku za koju bi bilo očekivano da remiks urade Pearson Sound ili Joy Orbison. Sve ovo je dobro, samo što se Radiohead ne unapređuje na ovim zvucima, oni ih na neki način samo pozajmljuju. I čudno je videti njih kako se ugledaju na mlađe umetnike, a ne obrnuto.

No, ima mnogo toga dobrog da se kaže za The King of Limbs. Radiohead su očigledno vizionarski bend, i to se na albumu nije izgubilo. Malo je umetnika koji bi mogli napraviti "Bloom" ili "Mr Magpie" sa takvim samopouzdanjem, a neki delovi albuma su samo jednostavno lepi, posebno singl "Lotus Flower" i završna numera, "Separator". Veliki deo muziciranja je odličan (posebno bubnjevi), kao i obično, celokupna osobenost je jedinstvena. I mada nije raznolik kao njihov prethodni rad, album prati interesantan luk, počinjući abrazivno i postajući sve mračniji kako se bliži kraj.

Ipak, teško je zamisliti trajan odnos sa nekom od ovih pesama, ili preterano uzbuđenje kad počnu sa nekom od njih na koncertu. I čak i ako niste očekivali nešto što će vas ostaviti bez daha, teško je otresti se osećaja da je album mogao biti više avanturistički, ili bar zanosniji. Radiohead je verovatno najbolji rok bend ove generacije, The King of Limbs je samo mali pad njihovog vodostaja.

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Nagradna igra

Labels

Nina Persson - "Animal Heart"
Lojinx Records/The End Records
Potraga za novim Bon Iverom
James Vincent McMorrow – „Post Tropical“, Asgeir – „In the Silence“
Pixies - "EP2"
Self released
Arctic Monkeys - „AM“
Najbolji album u 2013. godini
Beyonce - "Beyonce"
Parkwood / Columbia
Recenzije