Sharks - “No Gods”
11. jun 2012. @ 08:27  |  recenzije

Sharks - “No Gods”

Rise records

Davno beše, ima tome već dobre dve zime, kad je kombi sa osmočlanom posadom zapucao za Beč sa namerom da pogleda The Gaslight Anthem (i akustični set Chucka Ragana, kad je već za iste pare). Naoružani jakim domovinskim instinktom za socijalu i nemanje para, smrzavali smo se u dvorištu Arene, ispijajući pivo po veleprodajnoj ceni i paleći cigaretu za cigaretom, čekajući poslednji trenutak da uđemo u klub znajući da će nam i jedno i drugo biti uskraćeno kada se nađemo unutra. Prvi bend – Sharks – već je počeo da svira.
Tek reda radi pitao sam da li neko zna kakav je bend. Neko je rekao nešto u fazonu „pozeri“ i „Kleš imitatori“ (biće da si to bio ti, Radovane, seme ti se zatrlo), što mi je bilo sasvim dovoljno da zatvorim tu fioku. Kasnije smo se nakanili da uđemo, ogledali dve odlične svirke i vratili se kući živi, zdravi i srećni.


Godinu dana kasnije „Kerrang“ na sav glas trubi o željno iščekivanom debitantskom albumu fantastičnog novog engleskog benda koji se zove Sharks. Trebalo je malo vremena da se zarđali moždani točkići pokrenu, ali konačno su se vratili do te hladne novembarske večeri u Beču kada smo stajali par desetina metara od benda i marili za njega koliko i za lanjski sneg. Da li iz griže savesti ili nekakvog osećaja dužnosti, skidam album i ostavljam ga da se par dana netaknut hladi na hard disku. U jednom od retkih napada velikog spremanja kompjutera i odstranjivanja škarta prelazim na preslušavanje nakupljenih noviteta. Bez preteranog entuzijazma puštam Sharks, očekujući da ću na preskok preslušati par stvari pre neizbežnog shift+delete. Planove mi kvari samo jedna mala i sve jasnija činjenica – Sharks su pizdarija!

„No Gods“ je jedan od onih albuma koji vas neodoljivo podsećaju na nešto, ali niste sigurni tačno na šta mislite, da biste se na kraju predali i prestali da mislite o tome. Bar ja to tako radim. Vi ne? U svakom slučaju, iako je bend čvrsto utemeljen u muzičkoj tradiciji rodne Engleske, on ne zvuči kao bilo čiji plagijat. The Clash uticaji su očigledni i prisutni, ali ne dominiraju, a po albumu je razbacano mnogo drugih naznaka onoga što momci slušaju i vole. Čuju se tu i već pomenuti The Gaslight Anthem, i The Smiths, i The Cure, sa malo soula i pub rocka raštrkanih tu i tamo da bi začinili stvari. I pored ovih referenci, „No Gods“ je iznenađujuće konzistentan i ujednačen album. Nakon prvih singlova (koje sam u međuvremenu skinuo da biste dobili potpuniju informaciju) koji su stilski prilično šareni i pomalo bledi, bend je na albumu prvencu pronašao zonu udobnosti i sopstveni glas. Naoružani gitaristom koji je negde na pola puta između osećaja za melodiju Micka Jonesa (The Clash) i razigrane virtuoznosti Johnnyja Marra (The Smiths) i pevačem koji je u svakom momentu sposoban da izvuče šećernu melodiju koja će vam istopiti srce (poslušajte samo refren na „Able Moving Hearts“) , Sharks su sastavili impresivnu kolekciju pop dragulja.


Izbor producenta je pomalo iznenađujuć, ali ne i pogrešan. Brian McTernan, dugogodišnji producent Hot Water Music koji je uglavnom radio sa bendovima puno agresivnijim od Sharksa, doneo je albumu dodatnu dozu agresivnosti i donekle zamaskirao činjenicu da se bend prilično udaljio od svojih punk rock početaka. Sa masivnim, dominantnim bubnjem kao kičmom albuma i vozećom solo gitarom koja popunjava svaki kvadratni centimetar praznog prostora, „No Gods“ je čak i u svojim najmekšim momentima snažan i razigran.

Muzička istorija je prepuna bendova koji su na kratko zasijali i brzo se ugasili. „No Gods“ je vrlo, vrlo impresivan prvi album koji pokazuje bend koji ne samo da poseduje sveže ideje, već i sposobnost da ih u potpunosti realizuje. Nadajmo se da je ovo tek početak jednog dugog i lepog prijateljstva.

Nebojša Ćato

FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (1)
Radovan (neregistrovan) @ 14. jun 2012. 16:18 #1
Hahahahaha... pa jebeshga, bice da sam dao komentar jerbo su upravo dopirali zvuci I Fought The Law izvodjene od strane ajkuljana, a od benda sam samo poglednuo cini mi se neki crnobeli spot koji mi je valjda i audio i vizuelno bio prepun referenci, a i vazda su me blago zamarali ti pnakeri-ili-stagod po Pe eS-u.... A jebalo ih i to sto su otvarajuci dosta slicnom, a mnogo "vecem" bendu...

I na kraju, iako ne verujem da sam upotrebio bas te reci, zar nije tacno to sto sam rekao?
Naravski, to ne mora da bude loshe, ne? :)

Izvinjenje tebi, mada bi trebalo da znas bolje nego da mene slusas, a oni ce se vec nasvirati koncerata i naizdavati albuma.

Tehnicki, moci ces unucima legitimno da pricas "eee, kad sam ja onomad bio na koncertu Sharksa, kad niko nije znao za njih..."
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)