Spejs Šatl Program: Lansiranje u istoriju
09. jul 2012. @ 08:30

Spejs Šatl Program: Lansiranje u istoriju

Kada sam se kao klinka po prvi put srela sa intrigantnim pojmom „hladnog rata“, prvo što mi je palo na pamet bilo je grudvanje na internacionalnom nivou. Ni godinama kasnije moja asocijacija na ovakav oblik sukoba nije izgubila na komičnosti ili apsurdu. Ipak, koliko bismo naivni bili kada nus-pojavama ovog istorijskog odnosa ne bismo odali zasluženo priznanje? Svetlosnim godinama daleko od bilo kakve motivacije da ulazim u minska polja hladnoratovskih etičkih pitanja, parsecima distancirana od (ne)moralnih konteksta serviranih na švedskom stolu obostrane propagande, radoznalo se pitam da li bi u suprotnom ikada bilo onog „malog koraka za čoveka ali velikog za čovečanstvo“?

A nakon što smo dotakli Mesec, nakon što su uloge na sceni formirane i nakon što su svi uredno počeli da ih igraju, iznedreno je čedo sada već bespogovorno dominantne agencije na polju svemirskih istraživanja – čuveni, voljeni Svemirski Transportni Sistem (STS), kasnije svima poznat pod imenom Spejs Šatl Program.


Nosevi Enterprajza i Diskaverija okrenuti jedan ka drugom


Kratka istorija orbitera

Spejs Šatl Program planiran je od ’60-ih godina, a zvanično je rođen 05.01.1972., najavom predsednika Niksona o nacionalnoj strategiji razvijanja letelica koje će moći da putuju u svemir više puta, nose velike terete, pomognu u dovršavanju izgradnje Internacionalne Svemirske Stanice, nose nove smene astronauta na ISS i na servisne misije, i da eventualno potrebni tovar, često u vidu satelita, vraćaju nazad na Zemlju. Od tog trenutka, prošlo je čitavih 9 godina kada je prvi orbiter ugledao svetlost zvezda nesputan zemaljskom atmosferom.

Na 20-u godišnjicu Gagarinovog leta u svemir, 12. aprila 1981., NASA-in prvenac, spejs šatl Columbia, pošao je na svoj pionirski pohod, stvarajući istoriju i noseći dva astronauta na vožnju od 37 orbita. Nakon što je Columbia probila led, u Svemirski Centar Kenedi počeli su da pristižu i mlađi članovi porodice; Challenger, Discovery, a za njim i Atlantis.

Najstariji od svih, zapravo, bio je primerak konstruisan isključivo za probne atmosferske letove. Tragičnu sudbinu spejs šatla koji nikada nije video zvezde, doživeo je upravo Enterprise – orbiter inicijalno stvoren zarad testiranja performanski svih letelica u programu. Zahvaljujući njemu, Columbia je svojim prvim lansiranjem iz ’81-e ponela i titulu prve američke misije koja je započeta sa ljudskom posadom, a ne bespilotnim probnim letom, kao što se do tada uvek činilo. Enterprise je svoj posao test-pilota obavljao na visini zadatka i strpljivo čekao ono što mu je bilo obećano – da će jednog dana biti konvertovan u pravi spejs šatl, opremljen propisnim motorima i funkcionalnim toplotnim štitom, bez kojih putovanje u svemir jednostavno nije moguće. Ono što su NASA-ini inžinjeri kasnije odlučili, a što se ispostavilo daleko jeftinijim od pretvaranje Enterprise-a u pravi šatl, bilo je modifikovanje Challenger-a, još jednog test-primerka. Challenger je strukturalno više bio nalik konačnoj formi orbitera, dok bi adaptiranje Enterprise-a zahtevalo fundamentalnije promene i daleko veći budžet.


Challenger u orbiti

Challenger je počeo da obavlja svoju dužnost svemirskog kurira odmah nakon Columbie. Neke od njegovih brojnih misija uključuju i to što je poneo prvu Amerikanku, prvog Afro-Amerikanca i prvog Kanađanina u svemir; priredio nam je prvo noćno lansiranje, kao i prvo noćno sletanje šatla; ali nažalost, to nije bilo sve u čemu je Challenger bio prvi. 28.01.1986., nakon devet uspešnih misija i 73 sekunde nakon desetog lansiranja, Challenger postaje prvi spejs šatl uništen u eksploziji, odnevši u smrt svih sedam astronauta koji su krenuli da smene svoje kolege na ISS-u.


Discovery na lansirnoj rampi

Bilo je potrebno da prođu dve ipo godine strogih analiza i mrtve tišine u agenciji, da bi neustrašivi Discovery probio led i ponovo otpočeo eru rutinskih letova u nisku orbitu. 1991. u Svemirski Centar Kenedi stiže najmlađi član porodice, Endeavour, napravljen kompletno od rezervnih delova preostalih orbitera i hrabro zauzima mesto svog nastradalog prethodnika. Čitavih 17 godina nakon katastrofe koja je zadesila Challenger, 01.02.2003., za njim odlazi i NASA-in prvenac. Sedam astronauta i Columbia su izgubljeni u nesreći samo 16 minuta pre prizemljenja, ostavivši iza sebe 27 uspešnih misija i gorak ukus visoke cene koju sobom nose svemirska istraživanja i pomeranje granica.

Nakon nezavisne istrage o uzrocima nesreće, predsednik Bush je doneo odluku da će legendarni program biti okončan 2010. godine. Amerika je u to vreme imala novi projekat vezan za njihov stari plan - Constellation je letelicom Orion trebalo da vrati Amerikance na Mesec i konačno ih odnese na Mars. Svako ko je sa nestrpljenjem očekivao predlog budžeta NASA-e novog američkog predsednika, zna da su zajedno sa 2011-om godinom otišli i snovi o Orionu. Spejs Šatl Program zvanično je ukinut 21.08.2011. i nije doživeo da vidi adekvatnog naslednika svoje misije.


Atlantis poleće na poslednju misiju

Poslednji let načinio je Atlantis 8. jula prošle godine. Dvanaest dana kasnije, na samom kraju misije a shodno tradiciji, inženjer leta pozvonio je u zvono ISS-a i pozdravio se rečima: "Atlantis, departing the International Space Station for the last time." Autor ovih redova mahao im je iz dvorišta ka noćnom nebu.


Putnica iz aviona zabeležila je poslednjie let Atlantis misije


Ime i kako ga steći

Nije tajna da NASA nije kraljica inventivnosti kada je u pitanju odabir imena za njene orbitere. Tradicionalna do samog kraja, agencija je svoje miljenike nazvala po čuvenim brodovima koji su plovili vodama planete Zemlje u vreme kada se za zvezde na nebu mislilo da su oči predaka koje nas čuvaju iz daleka. Upravo to priču o imenovanju Enterprise-a čini duplo zabavnijom, ako je tako nešto uopšte moguće.

Enterprise, prvi šatl ikada sagrađen u svrhe atmosferskih testiranja, prvobitno je trebalo da ponese ime Constitution, a sve u čast ustava Sjedinjenih Država, te da bude zvanično predstavljen na dan ustavnosti. Međutim, desilo se to da Trekiji, hard core fanovi epskog sf serijala Star Trek, nisu sedeli besposleni pred činjenicom da planeta dobija svoj prvi pravi „svemirski brod“. Organizovana je masovna kampanja pisanja pisama aktuelnom predsedniku Fordu, te je Bela Kuća bila doslovce zatrpana pismima Trekija koji insistiraju da se šatl nazove po legendarnom brodu Enterprise kojim je kapetan Kirk istraživao the final frontier. Kada je Ford dao direktno naređenje NASA-i da promeni planirano ime, nije pomenuo kampanju već je samo naveo kako mu se „ime Enterprise mnogo više dopada“. U znak zahvalnosti prema ovog gestu, Gene Roddenberry i većina glavnih glumaca originalnog serijala Star Trek, prisustvovala je svečanom napuštanju fabrike u kojoj je Enterprise napravljen i njegovom polasku ka Svemirskom Centru Kenedi, novom domu.


Ekipa serije Star Trek na cermoniji napuštanja fabrike Enterprajza

Columbia je nazvana po prvom američkom jedrenjaku koji je 1790. oplovio planetu. Puno ime broda bilo je Columbia Rediviva, a njena savršena replika danas krasi zabavni park Diznilend. Ipak, jedrenjak nije bio jedini kome je Columbia dugovala svoje ime. Kao inspiracija NASA-i poslužio je i naziv komandnog modula misije Apolo 11, koji je poslao prvog čoveka na Mesec.

HMS Challenger je bio pripadnik britanske kraljevske mornarice u 19. veku. Ova korveta je od ratnog vozila pretvorena u ekspedicijski brod koji se otisnuo u nepoznate vode planetarnih naučnih istraživanja. Umesto topova nosila je laboratorije, mikroskope, posude za uzorke i alkohol za njihovo očuvanje, termometre, hemijsku aparaturu i posadu od 243 osobe, većinom naučnika. Ekspedicija Challenger je sa svog puta dugog 127,580 km donela kući fantastične rezultate, a spejs šatl je nazvan njoj u čast.

Discovery, šatl koji je u orbitu odneo svemirski teleskop Hubble i koji je program vratio u sedlo nakon obe tragedije, Challengera i Columbie, svoje ime duguje jedrenjacima kojima su komandovali kapetan James Cook koji je otkrio Havaje, kao i brodu kapetana Henry Hudsona koji se otisnuo u potragu za severozapadnim prolazom između Atlantika i Pacifika.

Atlantis je bilo ime prvog broda stvorenog isključivo za istraživanja na polju morske biologije, morske geologije i okeanografije. Sa pređenih 2.100.000 km, najstariji je aktivni istraživački brod na svetu. Kumovao je orbiteru koji je zatvorio eru spejs šatl programa.

Endeavour je bilo ime prvog broda kojim je komandovao britanski istraživač iz 18. veka, kapetan James Cook. Na svom prvom putovanju uplovio je u vode Tahitija ne bi li posmatrao retku astronomsku pojavu - tranzit Venere preko Sunca, a sve to na mestu koje i danas nazivaju Tačka Venus.


Endevour prikačen na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS)

Enterprise, Endeavour, Atlantis i Discovery našli su domove u muzejima širom Amerike. Šef agencije Charlie Bolden je na 30. godišnjicu od prvog leta objavio imena novih ponosnih vlasnika orbitera i predao ih rečima: "Take good care of our vehicles. They have served the nation well."

Nevena Starbuck Grubač / Frenzy Spark

Povezane teme: space shuttle
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Nagradna igra
  • Osvojite ulaznice za promo žurku Dimensions festivala koja se održava u klubu Fetiš u Novom Sadu. - subota, 12. april
    Prijavi se