Na kioscima se nalazi drugi deo specijalnog izdanja u boji, kojim je obeležen jubilej 20 godina izlaženja Dilana Doga u Italiji. Ova epizoda obiluje neočekivanim obrtima i nadovezuje se na vrhunac kojim je završena prva epizoda. Ludi doktor-naučnik Xabaras nastavlja sa eksperimentima u potrazi za napitkom koji vraća mrtve u život, a u sve to uvlači svoju večnu opsednutost Dilanom Dogom. Istraživač noćnih mora može da računa na pomož veštice Kim, na koju je bačena užasna kletva da ubrzano stari, jer svakog dana postaje starija za tri godine. Kletva će biti na snazi sve dog Kim ne izruči svog odbeglog, magičnog mačka Kaljostra veštičijem savetu koji želi da ga kazni zbog uplitanja u dešavanja na Zemlji. Saznavši to, Kaljostro koji je do sada čuvao Dilana i ometao doktora Xabarasa, sada prelazi na suprotnu stranu i pomaže Xabarasu u svojim planovima..

Nateran od strane svog nepopravljivog producenta Arona, Marti Misterija istražuje lik i delo Mikelanđela Merisija, poznatog pod nadimkom Karavađo. Marti ne veruje da postoji bilo kakva misterija vezana za ovog poznatog umetnika iz 16 veka, međutim biće primoran da promeni mišljenje nakon iznenadne i  misteriozne smrti američkog stipendiste. Istraga će profesora Misteriju odvesti do malog ostrva u Toskanskom arhipelagu na severozapadu Italije gde će pronaći misteroiozan grafit na steni blizu obale. Grafit bi mogao biti ključ za razumevanje neke vrste skrivenog koda..

Švajcarska važi za mirnu i idiličnu zemlju, bogatu snežnim vrhovima, zelenim pašnjacima, fabrikama satova i čokolade. Ali za Harlana Draku, to je mesto na kojem počinje horor, kada otkrije da je Rudolg Šolberg, zvani "kanibal", jedan od mnogobrojnih sledbenika Torke, legendarnog demona koji proganja čovečanstvo od početka vremena. I to nije sve, na ovom izletu u Švajcarsku imaćemo priliku da bliže upoznamo i posetimo poznatu fabriku konzerviranih mesnih narezaka Blumenstock... Horor ne prestaje!

U izdanju Veselog četvrtka nedavno se na našem tržištu pojavila strip adaptacija kultne knjige za decu i odrasle, „Mali princ“, čuvenog Antoana de Sent Egziperija, iz ugla francuskog crtača Žoana Sfara. Sfarovo delo prvobitno je objavljeno u Francuskoj prošle godine, gde je naišlo na izuzetno veliki uspeh, kako od strane kritike tako i od strane publike. Francuski književni časopis „Lir“ proglasio je „Malog princa“ najboljim francuskim grafičkim romanom, dok je na čuvenom Međunarodnom festivalu stripa u Angulemu ocenjen kao najznačajniji strip za mlade.

Autor Sfar prilikom adaptacije „Malog princa“ našao se u nezavidnom položaju, pre svega zato što je želeo da se, što je više moguće, drži originala. Bazični predložak je crtačku maštariju i talenat sputavao radnjom koja je velikim delom zasnovana na dijalozima u pustinjskom predelu, dok, sa druge strane, original sadrži Egziperijeve ilustracije koje su same po sebi bitna odrednica Sfarovog crtalačkog pravca.

Edicija Biblioteka Klasici, u okviru izdavačke kuće Veseli četvrtak, startovala je sa dve originalne adaptacije vrhunskih ostvarenja svetske književnosti. Nakon odličnog prikaza čuvene Igoove pripovetke „Poslednji dan na smrt osuđenog“ francuskog strip-autora Stanislasa Groa, suočeni smo sa adaptacijom znatno apstraktnijeg književnog dela i samim tim kompleksnijeg za grafičko uobličavanje. U pitanju je kratka priča Franca Kafke pod nazivom „U kažnjeničkoj koloniji“, a pred složenim zadatkom ovoga puta našli su se scenarista Silvan Rikar i crtač Mael.

Tema i dalje ostaje ista – brutalni varvarizam kažnjavanja - samo ovoga puta ispovedana znatno mračnijim i eksplozivnijim tonom poluludog Oficira, koji objašnjava jednom Putniku inovativni metod kažnjavanja putem morbidne funkcije smrtonosnog stroja. Oficir ne samo da objašnjava, već i sa potpunom verom u savršenstvo mašine fanatično brani njenog izumitelja, svog bivšeg zapovednika, sa željom da demonstrira njenu paklenu efikasnost na telu jadnog osuđenika. Gotovo cela radnja odvija se na potpuno svedenom prostoru i u toku jednog dana.

Izdavačka kuća Veseli četvrtak, u okviru edicije Biblioteka klasici, objavila je strip adaptaciju pripovetke „Poslednji dan na smrt osuđenog“ Viktora Igoa, bezvremenog junaka na polju svetske književnosti. Projekat transformacije Igoovog dela u strip nije bio nimalo lak, imajući u vidu stilsku i idejnu kompleksnost originala. Autor crteža i teksta, Stanislas Gro, našao se pred zaista velikim izazovom. A videćemo i zbog čega je tako...

Igo u svojoj pripovetci izražava duboko zgražavanje nad nazadnim društvenim sistemima koja podržavaju smrt kao vid pravedne kazne zbog počinjenog zločina. Svoje etički zasnovane principe bazira pre svega na ideji humanosti, smatrajući da na već počinjen zločin ispravno društvo ne sme da odgovara novim zločinom. U svojoj pripovetci „Poslednji dan na smrt osuđenog“, Igo prikazuje duševne patnje i postepeno nervno rastrojstvo čoveka osuđenog od strane jednog nezdravog društva, uzrokovano strahom od smrtne kazne koja je iz sata u sat sve bliža.

O poslednjem albumu Enkija Bilala, Animal'z, koji je objavljen u Francuskoj tokom 2009. godine smo već pisali, a sada na naše veliko zadovoljstvo imamo ponovo razloga da pišemo o tome jer je album objavljen i na domaćem tržištu u izdanju Veselog četvrtka.

Da se potsetimo, radi se o stripu koji ima ekološku pozadinu i skreće pažnju na posledice ubrzanog uništavanja planete Zemlje. U stripu se priroda, nakon godina uništavanja, okrenula protiv čoveka, a njen bes se iskazao na različite načine, od izlivanja okeana do sažimanja kopna, stvarajući postapokaliptično okruženje koje preti istrebljenju ljudske vrste. Ljudi, rasuti po ledenom bespuću, naoružani puškama i noževima ali i novim psihofizičkim mogućnostima, proizašlim iz bioinženjeringa,  suočeni su sa prirodom i moraju da joj se prilagođavaju.

U nastavku pročitajte kratak intervju sa Enkijem Bilalom, gde on govori o ovom albumu, o svojim motivacijama, naraciji, svojoj publici i budućim projektima.

Nedužno naslovljeni “Do viđenja, gospodine” pleni svojom suptilnošću i pažnjom s kojom se tmina odmotava u naizgled nevinom ambijentu pastoralne francuske provincije svakako prošlog vremena. U glavnoj ulozi je trinaestogodišnji dečak Ogisten čija porodica drži imanje i vinograd smeštene između mekih prevoja pitomog poljoprivrednog krajolika.

Automobili su u ovom stripu i dalje statusno obeležje više klase, a muškarci nose moćne brkove umesto legitimacija. Kako je u glavnoj ulozi trinaestogodišnji Ogisten, dečak čija porodica drži imanje i vinograd smeštene između mekih prevoja pitomog poljoprivrednog krajolika, preovlađujući ton je onaj gorkoslatke nostalgije - poluupamćenog, poluizmišljenog sećanja na srećnije detinjstvo u kome su usputne slike imale tako mnogo značenja i u kome ni pijani, hronično ogorčeni, nasilni otac nije mogao da pokvari magiju od koje su se sastojali dani.

Drugo izdanje Veselog četvrtka, u ediciji Album biblioteka je album pod imenom Četvorka iz ulice Bejker. U pitanju je vrlo aktuelno izdanje (u Francuskoj album objavljen u januaru 2009. godine) u punom koloru i tvdom povezu, a naslov epizode je Slučaj plave zavese.

Bili, Čarli i Tom Blek su nerazdvojni. I to sa dobrim razlogom: teško je opstati sam u istočnom Londonu, punom lažnih prosjaka, pravih nasilnika i svakakvih propalica. Srećom, troijica prijatelja mogu da  računaju na pomoć Šerloka Holmsa, za koga povremeno rade kao ulični obaveštajci i špijuni. Ali kada verenica Toma Bleka bude kidnapovana pred njihovim očima, naši junaci će morati brzo da savladaju lekcije svog mentora i sami se prihvate komplikovanog zadatka oslobađanja kidnapovane devojke. Angažujući neočekivanog četvrtog člana grupe, ekipa najmlađih detektiva na svetu kreće na posao.

U crno belom izdanju Dragonero je tipičan strip urađen u formatu za prodaju na kioscima, odnosno namenjen je „opštoj publici“. U vremenu spektakularnih digitalnih efekata ova stripska knjiga nepretencioznog oblika oslikava pravi primer za temeljno osmišljeno i dobro napravljeno delo. Tematski i tehnički senzibilno urađena priča smeštena na 300 stranica i podeljena u osam segmenata u kojima se prepliće nekoliko tokova radnji sa konstantno uzbuđujućim i dominirajućim elementima misterije kao i nezaobilaznim efektima preokreta u priči. "Dragonero" ispunjava sve kriterijume i očekivanja iz domena žanra kojem pripada.

U vremenu spektakularnih digitalnih efekata ova stripska knjiga nepretencioznog oblika oslikava pravi primer za temeljno osmišljeno i dobro napravljeno delo. Scenaristi koji su radili na izgradnji sage koja je isprepletena oko kapi zmajeve krvi, pozabavili su se onim što slične akcione priče često ne poseduju u svom sadržaju: lične istorije, detalji svakodnevnice, zadiranje u dubinu porekla čak i najsitnijih pojava...