Alan Ford kao metafora

Ne mogu da shvatim zašto je strip serijal Alan Ford doživeo slavu samo u rodnoj Italiji i u bivšoj Jugoslaviji! Još manje razumem zašto se taj kult i do danas zadržao u zemljama bivše Jugoslavije, dok je u Italiji zaboravljen i pripada istoriji, generaciji moga oca" - kaže Kamila Patruno, italijanski stručnjak za strip.

“Alan Ford” (Magnus & Bunker) stvoren je 1969. u Italiji kao komentar na njihovu stvarnost, posleratno raslojavanje društva. U bivšoj Jugoslaviji, serijal o nespretnom njujorškom tajnom agentu sa likom Pitera O'Tula, počeo je da objavljuje zagrebački "Vjesnik" 1972, tačno pre 35 godina. Ubrzo, serijal je doživeo veliku popularnost koja se nije ugasila ni do danas. Zašto se "Alan Ford" urezao u kolektivnu kulturu ex-YU prostora?

Jedan od najvažnijih elemenata bila je dostupnost stripa nakioscima. Potom, njegova veličina od 22 x 14 cm činila ga je pogodnimza lako nošenje u džepovima, čitanje u autobusu ili ispod školskeklupe. Jednostavan grafizam i dobra vizuelna karakterizacija likovaobezbeđivala je brzo prepoznavanje protagonista i situacija.Pravolinijska naracija urađena kroz jednostavnu montažu omogućavala jelako i pravilno praćenje zapleta. Podjednako važan bio je i prevodpokojnog Nenada Brixyja. Upotrebljavajući vrlo teatralizovan hrvatskijezik sa kalamburima i veštačkim konstrukcijama, on je čitavojpripovesti davao komičnu notu. Burleskni i satiričan ton stripserijala, odgovarao je ukusu urbane publike koja je upravo otkrivala ipopularne engleske humorističke serije "Leteći Cirkus Montija Pajtona”i "Marti Feldman Šou", koje su pored klovnovskog tona i parodije,negovale i apsurdistički pristup.

U osnovi, strip “Alan Ford” opisuje polarizovan svet – sa jednestrane bogataši, a sa druge sirotinja. Posebnost ovog sistema jenemešanje društvenih slojeva sa retkim dodirima prepunim varnica.Početak 70-ih godina, u bivšoj Jugoslaviji, ljudima je delovaoalanfordovski. Nezaposlenost, osiromašenje dela radnika i seljaka,odlazak u inostranstvo na rad, pojavljivanje privatnika i crveneburžoazije, raslojavanje novih bogataša od nove sirotinje... Danas, trii po decenije kasnije, serijal i dalje izgleda aktuelan, jer sudruštveni uslovi slični. U većini zemalja bivše Jugoslavije svet je idalje polarizovan. Naspram novobogatih političara, biznismena mafijašai raznih mutivoda, nalazi se nova sirotinja. Zato, “Alana Forda” danasmogu da čitaju i deda i otac i unuk.

Istovremeno, “Alan Ford”, nalik modernoj bajci, duhovitim metaforamapomaže ljudima da prihvate svet u kome žive, što je prilično retko umodernom stripu. Osnovna pouka ovog serijala jeste da je život sačinjenod malih svakodnevnih radosti, a ne od velikih para. Drugačije rečeno,posedovanje materijalnih dobara uništava snove. Etika tandema Magnus& Bunker najbolje se iskazala u epizodi o bogatom mališanu kojituguje, jer nema poslednjeg olovnog vojnika da bi kompletirao čitavuarmiju. Superhik, lopov koji krade od siromašnnih i daje bogatima,otima tog vojnika od siromašnog dečaka kome je to bila jedina igračka.Mali bogatun, čim je dobio poslednjeg vojnika i time dovršio kolekciju,besno je odbacio čitavu igru kao besmislenu i dosadnu. Narovoučenijeove epizode, ali i čitavog strip serijala “Alan Ford”, moglo bi da seilustruje starom srpskom izrekom - nije bogat ko puno ima, no je bogatkome malo treba.

Autor teksta: Aleksandar Manić

Preuzeto sa sajta: b92.net