CBGB – nostalgična priča o minulim vremenima
24. dec 2010. @ 12:28  |  portreti i recenzije

CBGB – nostalgična priča o minulim vremenima

Pre nego što započnemo prikaz izdanja koje je ove godine, bar u Americi, izazvalo veliko interesovanje, moraćemo da vas podsetimo na jedan od osnovnih stubova muzičke kulture i mesto na kom je oblikovana jedna od najuticajnijih muzičkih scena, kako u Istočnoj Americi, tako i u ostatku sveta.

Dakle, bio jednom jedan mali klub koji se zvao CBGB.

Otvoren 1973. godine u Njujorku, pod punim imenom CBGB OMFUG (ili, još duže, Country Bluegrass Blues and Other Music For Uplifting Gormandizers), osnovna namena mu je bila predstavljanje novih alternativnih izvođača (na početku) malobrojnoj publici, što je na kraju rezultiralo stvaranjem pravog kulta, jer ovo je upravo mesto na kom je začeta cela jedna generacija najuticajnijih pank (i ne samo pank) grupa. U klubu su karijeru izgradili mnogi bendovi, među njima najisticajniji Ramones, Television, Patti Smith Group, Blondie, Misfits, pa zatim The Cramps, The B-52`s, Talking Heads i ostali čudaci, a u poslednjim godinama, binu je zauzeo malo tvrđi zvuk koji su predvodili Agnostic Front, Sick of it All, Bad Brains i drugi.

Danas CBGB više ne radi. Pretvaranje ovog objekta u prodavnicu odeće 2006. godine predstavljalo je ne samo smenu generacije, već i završetak jedne epohe, koja se može smatrati jednom od najbitnijih u istoriji popularne muzike. CBGB nije predstavljao samo još jedno u nizu kul mesta za izlazak, već mesto na kom se stvarala istorija, a vreme je pokazalo da je ono ostavilo nesumnjivo velik trag u muzičkoj kulturi i to ne samo u tom delu Amerike, već i u celom svetu. Pisati o CBGB-ju sa ove distance (pogotovo ako se u zlatno doba kluba uopšte niste rodili), pa makar i ovako informativno na sajtu koji se bavi pop kulturom, je teško, pa čak i malo nezahvalno, i to iz prostog razloga – zato što biste želeli da ste tada bili tamo!

Sa tim problemom su se suočili, pa tako i o njemu pisali, autori potpisani na ovom izdanju. Mini strip serijal CBGB, u julu ove godine, je pokrenula izdavačka kuća Boom! Studios. Strip je izazvao veliko interesovanje, a prva izdanja su rasprodata velikom brzinom. Ono što je interesantno je da ovakva izdanja nisu tako česta na strip sceni, iako je, kao što kaže naš kolega DJ Mehopankerska populacija vrlo sklona i čitanju i stvaranju stripova“. Zašto je to tako, nije lako dokučiti. Prvi zaključak bi bio da se izdavači boje nisplativosti ovakvih stripova. Opet, to se kosi sa činjenicom da izdanja ovakvog tipa probuđuju zaista veliko interesovanje kod čitalaca. Ipak, ovakve stripove prati određena publika, tačnije grupa večnih fanova koji nikako da se zasite provlačenja njihovih omiljenih bendova u svim sferama umetnosti i popularne kulture uopšte. Zato se i izdavanjem ovakvih albuma uglavnom bave oni manji izdavači koji su spremni na eksperimentisanje i koji privlače, takođe, određenu publiku.

U skladu s tim, za rad na ovom izdanju bila je zadužena ekipa mahom nezavisnih autora koji su svoju karijeru tek počeli da razvijaju i čije se ime tek u skorije vreme pojavilo u vodama mejnstrim stripa. Ovakav pristup se, ipak, pokazao zaista dobrim, s obzirom da smo od ovih autora dobili izvrsne priče koje su uspele da zažive nezavisno od samih stvaralaca, i tako na gotovo lični, intimni način, oživele sećanje na jedan od nejuzbudljivijih perioda u istoriji popularne muzike. Po svom karakteru, ovaj mini-serijal najviše podseća na šareni strip omnibus specijalno rađen za odlično kompilacijsko izdanje Weird Tales of Ramones, pa tako i na Phonogram, strip koji, takođe, na izvestan način evocira jedno prošlo vreme u kom je zvuk brit pop-a imao apsolutnu dominaciju u popularnoj kulturi. Verovatno je zbog takvog statusa, autor Phonograma, bivši muzički novinar, a danas kritički priznat strip stvaralac Kieron Gillen, dobio čast da svojom pričom otvori ovo izdanje.

Njegova priča „A NYC Punk Carol“, ne samo što predstavlja intimnu ispovest mladog muzičara koji danas pokušava da svira pank,već nas na zanimljiv i nostalgičan način uvodi u celu priču o CBGB-ju i celokupnu njegovu istoriju, istovremeno razmatrajući razne stavove i ideološke razlike koje su se javile za vreme prvobitnog pank pokreta. Druga priča, koja ujedno i zatvara prvi od četiri albuma ovog serijala (od kojih se svaki sastoji od jedne duže i jedne malo kraće priče različitih autora), napisana od strane samostalnog autora Sama Humphriesa, na vrlo ubedljiv način iznosi priču o tome šta je sve pank bio i šta je mogao da postane, o raznim propuštenim šansama i koja, na kraju, govori o konstantnoj reciklaži ideja koje su uspostavljene tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Prvu priču u drugoj svesci ovog serijala napisala je Ana Matronic, pevačica benda Scissor Sisters, koja svakako pripada onoj generaciji koja je zlatno doba njujorškog panka propustila, ali nastavlja da ga živi i danas u nekim drugim oblicima, kroz malo drugačiji, ali opet, na neki način revolucionarni umetnički izraz. Njena priča ispisana je iz ugla novinarke koja je sedamdesetih imala čast da pred publiku iznosi sve javne tajne iz CBGB univerzuma. Gotovo pucajući od nostalgije, ova priča predstavlja jednu od najuspešnijih iz serijala, a njena poletnost i prelep crtež Dan Duncana, u potpunosti doprinose tom utisku. Druga priča u ovoj svesci koju je napisao scenarista Mr. Sheldon, neće leći baš svakome. Razlog je u tome što ona na (pomalo) bizaran način dočarava erotski doživljaj mlade dame iz publike jednog CBGB benda.

Sledeću svesku otvara priča Kim Krizan, koja je 2004. bila nominovana za Oskara zajedno sa ostalim koautorima scenarija za film Before Sunset, i s obziom na njenu reputaciju, možemo slobodno reći da smo očekivali nešto bolje. Ona je pank ideologiju pokušala da objasni kroz priču o odvajanju individualaca iz indijanskih plemena, kako bi ti odbačenici na kraju osnovali sopstveno (CBGB) pleme. Iako joj je srce bilo na mestu, Kim ipak nije uspela da izmeša babe i žabe, i tako napravila krajnje neubedljivu epizodu. Druga priča deluje kao pravi mali vremeplov i vraća nas u vreme u kom je zaista bilo važno biti deo nečega tako posebnog. Ova priča je uspela da nam evocira to minulo vreme, iako se i u njoj ponavlja motiv mladog muzičara koji u sadašnjosti pokušava da se probije u svet muzike stvarajući nešto drugačije. U poslednjem kadru, autori ove priče Robert Steven Williams i Louise Staley, isporučuju nam poruku koja jasno govori o razlici tadašnjih umetnika i današnje talentovane omladine, upućujući na nedostatak iskrenosti i hrabrosti kod današnjih klinaca.

Poslednja sveska donosi najtopliju, a nekima i najbolju priču iz serijala, koju je napisala Kelly Sue DeConnick, autorka sa vrlo zanimljivim rezimeom, među čijim se projektima izdvaja rad na poznatoj horor mini-seriji 30 Days of Night, a nezavisni umetnik Chuck BB, epizodu je osvežio ovu zaista upečatljivim i vedrim crtežom. Ova priča o CBGB-ju govori na nešto drugačiji način, jer u njoj akcenat nije stavljen na muzičku revoluciju kojoj je svojevremeno služio, već na veze između običnih ljudi koje je to mesto zauvek spojilo. Ona govori o odrastanju, sazrevanju, ljubavi i neraskidivom prijateljstvu, a pored toga nam otkriva da duh CBGB-ja ne leži samo u tom malom zagušenom prostoru, već da on nastavlja da živi kroz generacije koje dolaze i u svesti onih koji još uvek nisu zaboravili kako se stvarala istorija. Poslednju priču u serijalu potpisuje R. Eric Lieb i ona predstavlja naklon svim onim ljudima koji su godinama gradili imidž i atmosferu CBGB-ja i tako ga stavili na istorijsku mapu bitnih muzičkih punktova, a ispričana je kroz originalan, futuristički okvir.

Bez obzira na kvalitet pojedinih priča, ovaj strip je uspeo u svojoj misiji da nas podseti na to da CBGB nije samo propao anderground klub, već institucija koja i dalje živi u sećanjima mnogih i čiji se duh neprekidno vraća kroz muziku onih koje i danas slušaju hiljade vernih fanova.

U intervjuu za Newsorama-u, jedan od autora, Sam Humphries, je na pitanje o tome šta za njega znači duh CBGB-ja odgovorio: U CBGB-ju najvažnije je bilo zgrabiti gitaru i mikrofon i sve raz**bati. Milslim da u stripovima neguje slična jaka tradicija, samo uz pomoć olovaka i tuševa.


CBGB #1


CBGB #2


CBGB #3


CBGB #4

Branka Malenica


FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (1)
PR0T0N @ 24. dec 2010. 12:50 #1
Jako dobro!
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Nagradna igra

Portreti i recenzije