Enki Bilal - Partija lova

Kratak sadržaj:

Susret političara SSSR-a na ’partiji lova’ u provinciji. Senke prošlosti, strast prigušena političarskom krutošću, suptilna likvidacija neistomišljenika, bogatstvo, krv...

Zanimljivosti:

- Pre nego što su počeli da realizuju ideju stripa o komunizmu, Bilal i Christin su putovali po Rusiji, kako bi bolje osetili ’atmosferu istoka’. To je ovom tandemu bila praksa, jer su pre prethodnog albuma, Falange crnog reda, obišli Barcelonu. Takodje pre Zaboravljene zvezde Lorie Blum, išli su u Los Angeles. Ovi podaci govore u prilog Bilalovom i Christinovom profesionalizmu, znatiželji i avanturizmu.

- Reakcije štampe na ovaj strip, pogotovo u zapadnoj evropi, bile su burne. ’Zapad nije znao ništa o Istoku’, rekao je jednom prilikom Bilal. Ovaj strip su mnogi proglasili začetnikom novog žanra, političkog stripa.

- BLAM, na poslednjoj stranici stripa, retka je onomatopeja u Bilalovim stripovima, i on je se, kako kaže, stidi!

- U epilogu stripa, na stranici koju čini kolaž isečaka iz svetske štampe, nalaze se i članci iz beogradske Politike.

Recenzija:

"U svakom slučaju, sinovi naših vodja, postaće vodje naših sinova."

Ono što mnogi zameraju Bilalu je krutost crteža, statičnost koju najverovatnije prouzrokuje skroman broj planova iz kojih crta likove. Iako se ovo ne može poreći, u Partiji šaha se to više čini vrlinom nego nedostatkom. Bilalovi likovi su kruti, ali ovde je to dobro, jer krutost je deo njihovog karaktera. Bilal računa na čitaoce: ’Nadam se da će oni sami uspeti da izgrade sopstveni film. Mnogo očekujem od onih koji me čitaju i od dejstva crteža. Hranim ih slikama koje treba da deluju pomalo kao okidač na fotoaparatu.’ Tadašnji Bilalov rad se, medjutim, dosta razlikuje od današnjeg. Čini se da se više trudio oko crteža, a manje prepuštao boji. Ipak, originalnost kolorita je još tada bila zaštitni znak njegovog stila.

Želeći da napravi strip o komunizmu, Christin se susreo s pretnjom da se uguši šablonom,

prema kom je zapadni blok doživljavao zemlje socrealizma. Još veću pretnju je predstavljala monotonija koja nužno vreba teme sa ozbiljnijim sadržajem. Koga bi još interesovao strip o političarima koji za okruglim stolom, govorći nerazumljivim jezikom, kroje kapu svetu? Poruka ostaje ista, a suština pogodjena, i ako se radnja fokusira na jedno raskalašno, snobovsko okupljanje. Odlazak u lov, to je tradicionalna privilegija plemstva, koje je u komunističkim uredjenjima ukinuto. Da li?, postavlja Christen indirektno pitanje. Lov je i u novom poretku privilegija bogatih. Lov na glave, to je i dalje zabava moćnih! I borba za opstanak u igri, bez pravila. U igri koja se pleše po patiturama Velikog vodje, u kojoj optužba da je neko njegov neistomišljenik vredi jednako koliko i smrtna presuda. Christin, premda se nije uspeo otrgnuti monotoniji, napravio je upečatljiv scenarijo. Preneo je na stranice stripa hladnoću ruske zime. I hladnoću iz duša moćnika. Mozda je monotonija nahvatana poput paučine oko političke tematike, upravo najsnažnije oružje Christinove priče. Jer, nema pompeznih dogadjanja. Najvažnija pitanja tiho se rešavaju. Čitalac će možda imati malo muke da se izbori sa pričom, ali ovaj strip nije štivo za razonodu. To je sadržaj sa impresivnom političko-sociološkom porukom. I sam je Bilal imao muke da se izbori sa zadatkom: ’Bio sam u službi krajnje iskonstruisanog scenarija i pripovedanja. Ovaj album nesumnjivo spada u one koje je više obeležio Pierre Christin. Nisam imao mogućnosti da se izvučem, ali sam istovremeno bio tako obuzet pričom da sam radio bez ikakvog bola. Danas više ne bih mogao da radim na taj način.’

Partija lova je neka vrsta produžetka Falangi crnog reda. Falange govore o terorizmu i nasilju na zapadu, dok se Partija bavi političkim nasiljem na istoku. To ove dve priče čini komplementarnim. Partija lova je ipak jače odjeknula, jer se konkretnije bavi temom. Sem toga, Bilal i Christin su u medjuvremenu stekli zavidnu reputaciju. Publika već zna kakvu vrstu smisla valja tražiti u njihovim stripovima. Mada, popularnost koju su stekli ranijim radovima, prodavala bi njihove stripove, sve i da su bez ikakvog smisla.

Strip Partija lova imao je premijeru 1983. u izdanju Dargauda. Kao i ostali Bilalovi, prvi tiraž je nestao brže nego što je stigao u knjižare. Ovaj strip, očekivano, nije doživeo izdanje na ex-Yu teritorijama. Jeste piratsko, bez boje, bedno. Svaki komentar na jedno takvo izdanje je izlišan. Kao što se izlišnom čini i nada da će stripovi sa francuskog, za strip najplodnijeg govornog područja, stići uskoro i kod nas.