Harvey Pekar – jedan sasvim (ne)običan junak

Od kada se pojavio na tadašnjoj strip sceni, Harvey Pekar je napravio zanimljivi obrt u kreativnoj struji unevši u tadašnji strip nešto gotovo nezamislivo – priču o običnom čoveku. Iako se može reći da sa ovim tekstom kasnimo nešto više od pola godine, s obzirom da je Harvey Pekar umro prošlog leta, ipak smatramo da nikada nije kasno dati počast ovako velikom stvaraocu.

Harvey Pekar se pisanjem bavio gotovo celog života iako njegov rad nije uspeo da mu obezbedi maksimalnu finansijsku sigurnost, te je tako pored pisanja muzičkih recenzija i stripova, radio u arhivi klivlendske bolnice. Naime, on se može nazvati sasvim običnim likom koji je svoju ljubav prema muzici i stripu odlučio da podigne na nešto viši nivo. Svoj najpoznatiji serijal American Splendor započeo je, skoro sasvim slučajno, davne 1976. godine. Prvobitni crtač ovog serijala bio je Robert Crumb, neosporivo veliki talenat, čije se ime tada uspešno probijalo u svet stripa. American Splendor je vrlo brzo doživeo kultni status i trajao je pune 32 godine. Prvih 15 brojeva izdao je sam Pekar, kako bi strip 1993. godine prešao u ruke izdavačke kuće Dark Horse, dok su poslednjih nekoliko brojeva izašli u izdanju Vertiga, sestrinske kuće DC Comics-a.

Pekar ovaj serijal opisuje kao određenu autobiografiju stvaranu istovremeno kada stvari prikazane u njoj dešavaju. Naime, strip u neku ruku možemo shvatiti kao i neku vrstu intimnog dnevnika, s obzirom da nam u njemu autor u potpunosti, bez ikakve cenzure, predstavlja svoj život onakav kakav je, sa svim njegovim usponima i padovima i sa svim akterima koji su kroz njega prošli. Takav prisup nastavio je Pekar i u ostalim njegovim delima poput Our Cancer Year, stripu koje je 1995. osvojio prestižnu Harvey nagradu za originalnu grafičku novelu u kojoj je Pekar uz pomoć svoje supruge, opisao proces prevazilaženja teške bolesti i kako je to uticalo na njegov život. Pekar je ostao privržen svom stilu i u nekim kasnijim delima kao što je The Quitter iz 2005. godine, priča koja pleni svojom jednostavnošću i gotovo brutalnom iskrenošću, s obzirom da nas kroz nju Pekar upoznaje sa njegovim detinjstvom, odrastanjem i neprekidnoj borbi za svoje mesto u svetu. Pored toga, The Quitter donosi i istinu o tome koliko je teško nositi teret jevrejskog poreklan u posleratnoj Americi, a posebna pažnja je obraćena Pekarevom iskustvu u Vijetnamskom ratu.

Pekarov unutrasnji monolog u American Splendor-u koji je kasnije ušao i u filmsku verziju

Priča o Harvey Pekaru, njegovom privatnom životu i stvaranju American Splendor-a, 2003. godine je dobila svoju filmsku inkarnaciju. Film, sasvim jednostavno nazvan American Splendor, zapravo je zanimljiv spoj dokumentarne i igrane forme u kom je narator sam Pekar, dok njegov lik iz perioda stvaranja ovog kultnog stripa i početaka njegove nesvakidašnje veze sa Joyce Brabner (njegovom trećom ženom i srodnom dušom koja mu je nemali broj puta u toku njegove karijere bila kamen oslonac i koja je danas takođe uspešan strip stvaralac i aktivista za ljudska prava) igra odlični Paul Giamatti. Čak i ako nemate želju da se pobliže upoznate sa delom ovog stvaraoca, ovaj film vam ozbiljno preporučujemo, s obzirom da se u njemu krije izuzetno zanimljiva priča o nekim od najneobičnijih običnih ljudi u Americi ispričana na jedinstven i vrlo dinamičan način.

Harvey Pekar je umro 12. jula 2010. godine u svom domu u Klivlendu. Sudeći po zvaničnim saopštenjima, Pekar je neposredno pre smrti po treći put u svom životu ušao u borbu protiv raka, te se uzrokom njegove smrti smatra prevelika doza različitih lekova. Na taj, nimalo veličanstveni način, nestalo je još jedno veliko ime sa mape američkog stripa.

Sudeći po njegovim autobiografskim radovima i pomenutom filmu, pretpostavljamo da je Pekar bio izuzetno zanimljiv i naročito zabavan lik što, između ostalog, mogu potvrditi i njegova mnogobrojna gostovanja u emislijama Davida Lettermana tokom tokom 80-tih. Sasvim je nepobitna činjenica da će njegov pečat u američkom stripu ostati nedirnut i u godinama koje dolaze, s obzirom na invaziju svakojakih superjunaka, običnom čitaocu će izleti u ovako realistične i iskrene predstave uvek biti izuzetno privlačni.