Hronologija života Korta Maltezea

1887. Korto Malteze se rodio 10. jula u La Valeti, Malta. Otac mu je bio britanski mornar (Korto će zadržati njegovu nacionalnost), a majka Ciganka, rodom iz Sevilje. Kortovi roditelji su se sreli u Gibraltaru, gde je njegova majka bila poznata pod imenom “La nina de Gibraltar”.

1887-1903. Detinjstvo Korto Malteze provodi u Gibraltaru, zatim u Kordobi gde živi u jevrejskoj četvrti. Potom ga majka šalje u hebrejsku školu u La Valeti, kojom upravlja rabin Toledano (koji je bio ljubavnik Kortove majke u Kordobi). Korto Malteze prvi put boravi u Kini za vreme Bokserskog ustanka, 1900.

1904. Početkom godine Korto se u La Valeti ukrcava u svojstvu mornara na “Venita Dorata” i počinje svoj lutalački život. Pristaje u Egiptu i posećuje piramide u Gizi. U Gizi od izvesnog rabina dobija kartu sa položajem rudnika cara Solomona.

1904-1905. Krajem 1904. Korto stize u Mandžuriju, gde traje rusko-japanski rat. Posećuje porodicu Song koja je igrala važnu ulogu u istoriji Kine. Sprijateljuje se sa Džekom Londonom, ratnim dopisnikom i po prvi put sreće Raspućina, mladog dezertera iz sibirskog pešadijskog puka. Korto i Raspućin dospevaju u Tjenčin, gde se ukrcavaju na brod za Afriku, jer se Korto nada da će naći rudnike zlata u Dankaliji. O ovom periodu videti “Kortovu mladost”.

1905-1906. Na brodu izbija pobuna i Korto i Raspućin stizu u Argentinu 1905. U Colili u Patagoniji, uspostavljaju vezu sa ljudima izvan zakona, koji su pobegli iz Sjedinjenih drzava. To su Buč Kesedi, Sandens Kid i Eta Plejs.

1906-1908. Korto putuje po svetu. 1907. sreće, u Italiji u Ankoni, mladog ruskog revolucionara Džugašvilija, budući Staljin, koji radi kao noćni portir u nekom hotelu. Iduće godine se vraća u Argentinu; u hotelu “Drowning Maud” nailazi na Džeka Londona i upoznaje budućeg američkog dramaturga Judžina O’Nila. Pred kraj 1908. napušta Argentinu , gde će se vratiti tek 15 godina posle.

1908-1913. Godine neprestalnih putovanja, Korto je u Marseju 1909, u Tunisu 1911. Iste godine Korto je na jedrenjaku koji plovi za Buenos Ajeres , ali ga napušta u Salvadoru de Baija. Ostaje tu neko vreme provodeći vreme na plaži Itapoe. Takođe je u ovom periodu bio na Antilima, u Nju Orleansu (tu je sreo velikog majstora vudua), u Indiji i na kraju u Kini. 1909. godine preko irskog socijaliste Džemsa O’Konolija upoznaje pisca Džejmsa Džojsa. Godine 1910. Korto je drugi oficir na brodu “Bostonijan”. Kapetan na tom brodu optužuje mladog studenta Džona Rida , koji je primljen kao početnik, da je namerno izazvao smrt drugog mladog pomoćnika, Pirsa, koji je nestao. Međutim Korto pronalazi Pirsa, i odvodi ga u Mančester gde se sudi Ridu. Uspeva da ga spase i postaju prijatelji. Međutim zamera se kapetanu i primoran je da postane gusar i bavi se švercom izmedju Antila i Brazila.

1913. Korto Malteze prelazi Indoneziju i Južni Pacifik. Postavši gusar radi za tajanstvenu ličnost, Monaha (Tomas Hrovesnor). 31. oktobra posada Korto Maltezea, diže pobunu i ostavlja ga u vodama Solomonskih ostrva. Sutradan ga nalazi Raspućin. To je ujedno i početak Balade o slanom moru.

1914. Korto i Raspućin su na Pacifiku: Nova Gvineja, arhipelag Bizmark, ostrvo Eskondida (ko želi na karti da vidi gde se nalazi , moze i to:169 stepeni zapadne geografske dužine i 19 stepeni južne geografske širine, sasvim blizu ostrva Niue).

1915. Korto i Raspućin napuštaju Eskondidu 19. januara, upućuju se ka ostrvu Piktern, i to je kraj Balade o slanom moru. Zatim posećuju Uskršnja ostrva, ostrva Sala i Gomes, posećuju Čile, Peru, Ekvador i na kraju dospevaju u Panamu, 1915. u avgustu.

1916. U Panami se Korto i Raspućin razdvajaju. Korto je često u društvu profesora Džeremaje Štajnera, sa Univerziteta u Pragu, i mladog Tristana Bantama. Korto u Latinskoj Americi 1916-1917, dožvljava mnoge avanture, koje su sabrane u albume U znaku jarca i Korto uvek malo dalje. 1916. Korto je, dakle, u Paramaibu (Holandska gvajana, danas Surinam), u Tajni Tristana Bantama, zatim u Sen-Loran-di Maroniju (Francuska Gvajana) i Salvadoru de Baija (Brazil) u epizodi Sastanak u Baiji, potom u Brazilskom Sertau u Sambi sa paljbom, gde po prvi put srece vračaru Zlatoustu, i napokon na ostrvu Marazao na uscu Amazone, u epizodi Brazilski orao.

1917. je najgušća godina, sedam epizoda u Latinskoj Americi (završetak "U znaku jarca" i ceo "Korto uvek malo dalje"), zatim četiri u Evropi (početak albuma Kelti), što za Korta znači da praktično ima jednu avanturu mesečno, od februara do decembra. Evo spiska ti 11 epizoda:

- …i opet cemo o džentlmenima sreće (Korto opet nailazi na Raspućina)

- Zbog jednog galeba (odvija se u britanksom Hondurasu)

- Glave od pečuraka (prvo poglavlje albuma Korto uvek malo dalje)

- Kongo banana (u kojoj se pojavljuju Veneksijana Stivenson i Esmeralda, koja je upoznala Korta dok je još bila dete u Buenos Ajresu)

- Vudu za gospodina predsednika (na Barbadosu, a potom na ostrvu Port Dukal)

- Laguna lepih snova (na delti Orinoka)

- Bajke i dede (Peru, amazonske šume)

- Andjeo istočnog prozora (Venecija, prvo polavlje Kelta)

- Pod zastavom novca (upoznaje Ernesta Hemingveja, bolničara. Korto ovde organizuje akciju u kojoj ne učestvuje direktno, nalazi se na brodu u Jadranskom moru, pre nego što će otići u Ulcinj u Crnu Goru)

- Koncert u o’molu za harfu i nitroglicerin (u Dablinu, u Irskoj, tokom borbe za nezavisnost)

- San zimskog jutra (koja se dešava u Stounhendžu, na dan 21. decembar, tj zimskog solsticija, naslov aludira na Šekspirov San letnje noći)

1918. Korto Malteze je u proleće, u Francuskoj, kako svedoče dva poslednja poglavlja albuma Kelti: Vinogorja noći i ruže Pikardije, odvija se između 20. i 21. aprila na Somi, a Korto prisustvuje kraju čuvenog Crvenog barona, nemačkog avijatičara Manfreda fon Rihthofena, i Buruleska izmedju Zuidkota i Bredina, koja se kao što sam naslov govori dešava na obalama Severnog mora. Mesec dana kasnije, Korto odlazi u Jemen. U ime milostivog Alaha, je prva epizoda albuma Etiopljani, a Korto tu sreće Kuša. 13. septembra zadržava se samo jedan dan u britanskoj Somaliji, a zatim prelazi u Etiopiju, epizoda O drugim Romeima i drugim Julijama, i napokon odlazi u nemačku Istočnu Afriku (Tanzanija), ova poslednja epizoda, Ljudi leopardi sa Rufidzija, može se smestiti u oktobar 1918. Korto je ovde optužen za ubistvo, ali je oslobođen 28. oktobra. 11. novembra Korto je već u Hongkongu, rat se završava a on pronalazi Raspućina, i tako počinje epizoda Korto Malteze u Sibiru (originalni naslov Tajno dvorište arkana).

1919. Korto Malteze je u Šangaju, pa na granici Mandžurije, Mongolije i Sibira, u oblasti grada Mančuli.

1920. Korto je i dalje u istoj oblasti; biva ranjen tokom uništenja voza generala Čanga , u februaru. Ipak uspeva da se dokopa Hongkonga, u koji stiže u martu, a zatim kreće u kinesku provinciju Čang-Si, gde se aprila 1920., završava Korto Malteze u Sibiru. (Voz generala Čanga uništen je 15. febrara, priča se da završava u blizini jezera Po-Jang).

1921. Korto je opet u Veneciji. Od 19.-25. aprila odigrava se ono što je opisano u Priči o Veneciji. U jesen Korto kreće na Rodos, gde u decembru otpočinje epizoda Zlatna kuća Samarkanda.

1921-1922. Korto skoro godinu dana traga za blagom Aleksandra Velikog, kojeg će jedva nazreti, i za Raspućinom (kojeg će naći kao i Veneksijanu Stivenson). Krenuvši sa Rodosa, prvo stiže u Tursku, zatim prelazi u Azerbejdžan (telefonira svom starom poznaniku Džugansviliju, koji je posao Staljin i narodni komesar), dospeva do Kaspijskog mora, i stiže u emirat Buharu, gde se pridružuje Raspućinu koji upravo izlazi iz zatvora Zlatna kuća Samarkanda. Njih dvojica su svedoci smrti turskog generala Envera Paše (4. avgust 1922.). Zatim stižu u Avganistan. , i Zlatna kuća Samarkanda se zavrsava 6. Septembra 1922. Korto namerava da ode u Veneciju, kako bi poverio devojčicu koju je spasao tokom ove avanture jermenskoj zajednici. Ova epizoda je karakteristična što se u njoj pojavljuje Kortov dvojnik, Ševeket, što je čini jos interesantnijom.

1923. Korto je posle dugo godina opet u Argntini. Album Tango počinje 13. juna u predgrađu Buenos Ajresa, a Korto istražuje nestanak Lujze Bruskovic, koja je upletena u organizaciju za prostitutke, Varsava. Nailazi na Emeraldu. Priča se zavrsava 20. juna, kada se Korto ukrcava na brod.

1924. Koto Malteze je u Švajcarskoj. U Švajcarcima, posle usamljeničkog odmora u jednom seocetu, Korto i profesor Štajner odlaze u posetu kod pisca Hermana Hesea. Jedna od najmaštovitijih Kortovih avantura, pored Sna zimskog jutra. Korto potim odlazi u Cirih sa slikarkom Tamarom de Lempcikom.

1924-1925. U Tarifi (Španija), Korto i Raspućin dobijaju poziv iz Venecuele, od prijatelja Levi Kolumbije, da za jedno krenu na krstarenje po Karibima, u potrazi za Atlantidom i tako počinje epizoda Mu.

1926-1927. Period života Kortoa o kome se praktično ništa ne zna osim da je bio kratko u Harareu sa romanopiscem Henrijem de Monfredom i paleontologom i teologom Tejarom de Sardenom.

1936. Počinje Španski građanski rat. Korto se pridružuje internacionalnim brigadama, Pratt je rekao da se Korto tada borio zajedno sa Džonom Kornfordom, inace Darvinovim unukom i sinom engleske pesnikinje Frensis Krofts Kornford, koji je poginuo u Španiji. Ovde svi gube Kortov trag, uključujuci i Pratta.

U Pustinjskim škorpijama, Kuš u januaru 1941, kaze: ”Izgleda da je nestao u Španskom ratu”, saznajemo takođe da je Korto Kušu iz Španije poslao sokola “Al-Andalusa”. Ovaj Kortov nestanak sam Pratt je ovako opisao:”Korto Malteze će otići, jer u svetu u kome je sve elektronika, u kome je sve proračunato i mehanizovano, nema mesta za tipa kakav je on. Korto ne prihvata ovakav svet i život. Korto voli da odlazi , poželeće da ode i treba da ga pustimo da ode, jer on je prijatelj, i ako nebude želeo da ostane sa nama , biće to zato što ima dobre razloge za to”. Španski građanski rat je za Pratta poslednja romantična avantura, i shodno tome i poslednja moguća avantura za Kortoa Maltezea.

Posle 1936. S obzirom na dvosmislenost glagola nestati, mnogi su pomislili da je Korto umro. Medjutim, njegovi poklonici i poklonice ne mogu da se smire: nije uopšte! Pratt je i to potvrdio, što se moze i videti i iz njegovog uvoda za Baladu o slanom moru, koji predstavlja pismo Pandore, gde saznajemo da su Korto i Tarao, ostareli, otišli da žive kod Pandore i da ih njena deca smatraju ujacima. I na kraju, moramo se zapitati da li je Hugo zaista poznavao Korta? Odakle je crpeo sve te informacije? Možemo primetiti da njih dvojica imaju najmanje dva zajednička prijatelja: Eudjenija Djenira, Prattovog dedu po majci, čiju pesmu Korto recituje u Korto Malteze u Sibiru (u francuskom izdanju je zamenjena Remboovom pesmom), i Henrija de Monfreda , koga je Pratt, kao dete, upoznao u Etiopiji. Izučavanje života Korto Maltezea otkriva Prattovu brilijantnu igru izmedju fikcije i stvarnosti. Ovaj postupak možemo uporediti sa postupkom argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa, koji je također umnožavao najrazličitije reference, od klasične kulture do ezoterije, a ujedno svoje delo protkao bi(bli)ografskim mistifikacijama. Hugo Pratt, kaže: ”Borhes je pokazao vrlo važnu stvar: kako ispričati laž kao da je istina. Od njega sam naučio kako da ispričam istinu kao da je laž”. I time je Hugo napravio jos vecu misteriju. Sama hronologija Kortovog života, samo “matematički” predstavlja njegov život. Ako neko misli da će pročitavši ovu hronologiju videti ko je i šta je Korto, grdno se vara. Ovo je samo mali delić onoga što se može naslutiti. Da bi se Korto Malteze shvatio mora se pročitati ceo njegov opus. Opsss…pogrešio sam, nisam hteo reći opus Korta, već Huga Pratta. Ili možda i nisam pogrešio?