Kafka kroz strip i priču „U kažnjeničkoj koloniji“

Edicija Biblioteka Klasici, u okviru izdavačke kuće Veseli četvrtak, startovala je sa dve originalne adaptacije vrhunskih ostvarenja svetske književnosti. Nakon odličnog prikaza čuvene Igoove pripovetke „Poslednji dan na smrt osuđenog“ francuskog strip-autora Stanislasa Groa, suočeni smo sa adaptacijom znatno apstraktnijeg književnog dela i samim tim kompleksnijeg za grafičko uobličavanje. U pitanju je kratka priča Franca Kafke pod nazivom „U kažnjeničkoj koloniji“, a pred složenim zadatkom ovoga puta našli su se scenarista Silvan Rikar i crtač Mael.

Tema i dalje ostaje ista – brutalni varvarizam kažnjavanja - samo ovoga puta ispovedana znatno mračnijim i eksplozivnijim tonom poluludog Oficira, koji objašnjava jednom Putniku inovativni metod kažnjavanja putem morbidne funkcije smrtonosnog stroja. Oficir ne samo da objašnjava, već i sa potpunom verom u savršenstvo mašine fanatično brani njenog izumitelja, svog bivšeg zapovednika, sa željom da demonstrira njenu paklenu efikasnost na telu jadnog osuđenika. Gotovo cela radnja odvija se na potpuno svedenom prostoru i u toku jednog dana.
Klasični principi jedinstva vremena i mesta, kao i imenovanje junaka opštim „etikecijama“ (Oficir, Putnik...) čine prikazanu priču apsurdno univerzalnom, apstraktnom i „primenjivom“ na stvarnost, imajući u vidu „teoriju nagona“ i agresivne impulse u ljudskoj psihologiji, što celokupnu „stvar“ čini još alarmantnijom. Kako listamo strane, sve više smo uvereni da nije ni bitno šta je optužba niti ko je optuženi, najbitniji je finalni čin - brutalna kazna!

Radnja priče, kao i njene strip verzije koja se vrlo dosledno drži svog izvora, odvija se u pustinji, pod jarkim suncem, sa vrlo svedenim brojem junaka. Glavni su Oficir i Putnik, čiji su „pomereni“ karakteri u stripu vrlo dobro objašnjeni odličnim crtežom. Oštre i duboke crte izduženog, koščatog i zlobnog lica Oficira izgledaju još grotesknije kada ga uhvatimo u kadru sa ekspresijom ushićenja - kao da doživljava najčistiju epifaniju, dok govori o stroju i njegovom izumitelju. Ovakvi prizori istinski vas pozovu na aktivno razmišljanje ili bar bitno zamisle o prirodi ljudskog i pojmu „ljudskosti“ uopšte! Nasuprot Oficiru stoji „obli“ i bucmasti Putnik, koji kao da se pozamašnom telesnom „glazurom“ štiti od „štetnih“ uticaja sredine i samog Oficira, ne dopuštajući sebi čak ni da razlikuje dobro od lošeg, moralno od nemoralnog, ali zato dozvoljava zadovoljenje infantilne radoznalosti, i pomno sluša detalje o stroju, monstruoznom načinu kažnjavanja i prisustvuje njegovoj demonstraciji.

Iako, za razliku od Oficira, Putnik ne izgovara mnogo, mi čak ni u njegovom vizuelnom izrazu ne uočavamo prekor ili osudu demonstriranog čina, već samo iznenađenje, začuđenost postupkom i samim Oficirom, i na momenat uplašenost za svoju sopstvenu kožu pred Oficirovim pomahnitalim izlivima morbidne oduševljnosti i patološke dušebrižnosti nad odvratnim strojem. Stroj je osmišljen tako da se za ležište kažnjenik veže kajševima, a udarni deo čine oštre igle koje po leđima osuđenog ispisuju kaznu, sve dubljim i dubljim potpisom do fatalnog ishoda. Tu se svakako uočava spretnost crtača Maela, koji se vrhunski izborio sa skučenošću prostora i neraznovrsnošću likova, neizostavno ubacujući u gotovo svaki kadar neku od upečatljivih facijalnih ekspresija izludelog Oficira. Poseban doprinos u težini atmosfere ima odabrani kolorit, koji kroz narandžaste, zagasito žute i smeđe tonove, dočarava zagušljivost i žegu sunca, i nagoveštava psihičku razdražljivost glavnih junaka.

Apsurdne do kraja gde Oficirova naracija kulminira kroz akt samokažnjavanja, i priča i strip prepoznatljivim „kafkijanskim“ stilom uspešno izvrću ruglu lažne predstave o vrednosti i funkcionisanju nesavršenog društvenog poretka. Bitno je istaći da se kroz strip adaptaciju priče „U kažnjeničkoj koloniji“ ništa ne gubi od vrednosti originala, već se, pomoću grafičkog izraza, još više ističu kvaliteti predloška uz inovativan pečat autorskog, ukazujući time na neprolaznu vrednost književnog dela i mogućnost njegovog originalnog načina interpretacije kroz formu stripa. Odlično usklađenim izborom teksta i ctračkim umećem, autori Silvan Rilar i Mael su sasvim uspešno obezbedili pravo remek-delo strip umetnosti.