Kratki vodič kroz čudnovati svet Scotta Pilgrima

Scott Pilgrim ima 23 godine, živi u Torontu, svira bas gitaru u jednom fenomenalnom bendu za kog još niko nije čuo i velika je danguba. Večito je „između poslova“ i živi na račun svog gej cimera. U momentu kada ga upoznajemo, viđa se sa jednom slatkom srednjoškolkom, što mu, i pored silnih podbadanja od strane prijatelja, pomaže da preboli težak raskid kroz koji je prošao pre više od godinu dana. Iznenada, njegov život se okreće naopačke kada mu kroz san protutnji misteriozna devojka na rolerima. 

Zvuči poznato? Možda previše klišeizirano? Oni koji su čitali ovaj strip i u isti se beznadežno zaljubili, reći će vam da to nikako nije, ali ipak će i oni nepristrasni priznati da su se uz isti iskreno zabavili i više puta dobro nasmejali. Scott Pilgrim jedna je od priča s kojom se mogu povezati različite generacije onih koji su odrasli gutajući sve moguće stripove, ponavljajući nezaboravne stihove pank bendova sedamdesetih i bezuspešno imitirajući pokrete iz filmova Bruce Leeja, pa tako i onih koji su propustili sve to, jer su bili previše zauzeti igranjem igrica.

U koju od spomenutih skupina spada Pilgrimov tvorac Brian Lee O’Mailley, nismo baš sigurni, ali sudeći po njegovim afinitetima, ništa od navedenog mu nikako nije strano. Na samom početku svoje avanture rekao je da Scott Pilgrima smatra za svoje životno delo, te da očekuje da se od njega dobro obogati, kako bi jednog dana kupio kuću pored mora i jeo losose do kraja života. Koliko nam je poznato, još ništa od toga nije uspeo da uradi.

Priča koja prati Scott Pilgrima i njegove drugare naizgled deluje sasvim realno i svakodnevno. Kroz strip se upoznajemo sa širokom lepezom likova i mnoštvom komplikovanih ljubavnih problema, zatim sa pokušajima Pilgrimovog benda da se probije u muzičkom svetu, pa tako i sa običnim, rutinskim problemima mladih ljudi koji žive sami, u kom se očigledno svi dobro snalaze, sem samog Scotta. Njegov cimer Wallace Wells je raskalašni, duhoviti i drčni homoseksualac s kojim živi u jednosobnom stanu (ako se ta rupa može tako nazvati) i s kojim deli sve, pa čak i krevet. Neki od najsmešnijih dijaloga u stripu potiču upravo iz njihovog odnosa. Njegova nekadašnja devojka iz srednje škole, a samim tim i koleginica iz benda, Kim Pine je posebna priča. Ona je pametna, odgovorna, zanimljiva devojka koja mrzi sve, ali je zato jedan od likova koje čitoci najviše vole, te su joj poklonili i slogan „I wish Kim Pine was my girlfriend“. Njen karakter najbliži je inteligentnoj i samovoljnoj tinejdžerki Enid koja je bila glavni lik u kultom stripu devedesetih zvanom Ghost World. Treći član Pilgrimove super grupe Sex Bob-omb je pretalentovani, ali i zajedljivi dvadesetdvogodišnji Stephen Stills u čijem stanu, koji deli sa mlađim bratom Young Neilom, bend održava svoje probe. Sex Bob-omb sviraju (bar se tako pretpostavlja) garažni rok i biće vrlo interesantno čuti u kakav je aranžman njihove pesme upakovao voljeni alternativac Beck u ovogodišnjoj filmskoj adaptaciji stripa. Njihovi nastupi su energični, Kim ih započinje sa usklikom u stilu: „We are Sex Bob-omb and we are here to make you think about death and get sad and stuff!“ i uglavnom ih prekidaju bivši momci devojke na rolerima, Ramone Flowers, kako bi se potukli sa Scottom.

Sex Bob-Omb live

Ramona je u stripu predstavljena kao jedna neobična i poprilično intrigantna, ali druželjubiva devojka. Ona je na prvi pogled pomalo bezosećajna i hladna, ali je, pored Kim, jedini lik sa formiranim stavovima o životu i svim njegovim pratećim elementima. Iako neobične pojave u stripu počinju od onog momenta kada njen lik ulazi u priču, ostali junaci te promene prihvataju kao sasvim normalne. Tako mala Knives, srednjoškolka koju Scott ostavlja zbog Ramone, odjednom postaje opasna nindža, dok Ramona, s druge strane,  iz svoje magične torbice vadi sve ono što nikada ne biste ni pretpostavili da može da stane unutra. Svi junaci (tj. bar oni koji znaju kako se to radi) po potrebi preskaču u bezvremenski prostor koji im pomaže da pri neverovatnoj brzini pređu s jednog kraja grada na drugi. Dobra stvar u svemu tome je što posle svake borbe Scott dobija bonus u vrednosti ekvivalentnoj borbenoj sposobnosti suparnika kojeg je pobedio, a ako baš ima sreće, postoji mogućnost da dobije i dodatni život!

Interesantna je činjenica da je ovaj strip dobio naziv po simpatičnoj pesmi nekadašnje kanadske indi grupe Plumtree. Glasine kažu da su članice ovog all-girl benda nazvale tu pesmu po svojim bivšim momcima Scott Ingramu i Todd Pilgrimu. Čak i da glasine nisu tačne, moramo primetiti da to zvuči kao odlična osnova za strip koji govori o momku koji mora da pobedi sedam bivših ljubavnih partnera devojke u koju je ludo zaljubljen, kako bi na miru mogao da nastavi da se zabavlja sa njom.

Scott Pilgrim je prvi put izašao u avgustu 2004. godine u izdanju portlandskog Oni Press-a, koji je nastavio da ga izdaje sve do kraja serije, koja je završena ovog leta. Sastoji se iz šest knjiga od kojih svaka ima oko 200 stranica. Od samog starta, ovaj strip je dobijao veliku pažnju publike, a dobre ocene od strane kritike vremenom su mu obezbedile kultni status, dok ga neki čak nazvaju kanadskim odgovorom na popularan engleski strip Tank Girl. Uz jednostavan, jasan i dinamičan crtež, upravo takav da u potpunosti odgovara duhu rokenrola, Scott Pilgrim pruža priču koja ne bi mogla da se svrsta ni u jedan određen žanr. Bezbrojne pop kulturne reference i presmešne aluzije na sliku Kanade koja se gaji u SAD i ostatku sveta,  svrstale su ga u obavezno štivo za sve pop štrebere i to je verovatno jedan od razloga zašto ga je magazin poput Entertainment Weekly-ja svrstao među svoje najveće favorite. Strip je tokom godina dobio nekoliko prestižnih nagrada, među kojima su najznačajnije Harvey Award iz 2007. godine i ovogodišnja Eisner Award za „Najbolju humorističnu publikaciju“.

Film snimljen po ovoj strip seriji koji nosi naziv po njenom drugom delu Scott Pilgrim vs. the World  u američkim biosopima se nalazi od avgusta ove godine i za sada dobija odlične ocene. Scott Pilgrima igra Michael Cera, glumac kao stvoren za uloge tako smušenih i šarmantnih tipova i koji je  u nekim od njegovih ranijih filmova (Juno, Nick and Norah’s Infinite Playlist) dokazao da definitivno zna da svira gitaru. Ostaje nam samo da se nadamo da njegove nindža sposobnosti nisu baš u velikom zaostatku.

Pretpostavljamo da među čitaocima ovih redova postoje oni koji bi verovatno odbili i da primirišu ovom delu, smatrajući ga još jednim hipsterskim maslom, ali naš savet je da date šansu ovom interesantnom i nepretencioznom stripu koji će vam sigurno pružiti odličnu zabavu.

Branka Malenica