Odgoda

U selu Kambejraku, u planinskom Avejronu (Francuska), juna 1943. godine, rat je prisutan u mislima svih stanovnika. Fric Zokel, visoki nacistički političar, traži od Lavala, francuskog šefa kolaboracionističke vlade, sve veći broj mladih ljudi za prinudni rad u Nemačkoj. Mobilizacija je u toku, nemački vojnici redovno prolaze ulicama, a lokalna milicija hapsi protivnike okupatora i višijevske vlade. Ipak, život se ne zaustavlja. Ispred kafane "Lipe" muškarci se kuglaju, a na terasi se pije mirišljavi pastis. Neki stanovnici pokušavaju da zaborave rat, a neki drugi pokušavaju da u njemu budu akteri.

Žilijen Sarla, bežeći pred vlastima koje su htele da ga pošalju na prisilan rad u Nemačku, pronašao se u nesvakidašnjoj situaciji. Dezerter koga svi smatraju mrtvim, on se prikrio u potkrovlju kuće učitelja uhapšenog zbog jevrejskog porekla i komunističkog aktivizma. Prozorčić potkrovlja gleda tačno na seoski trg i Žilijen, u društvu lutke Mažino obučene u vojničku uniformu, tako postaje svedok mnogih dogadjanja. Osim kuglanja, on prati susrete sveštenika i njegove pastve, povratka vojnika, kretanja lokalne milicije... Medjutim, više od seoskh svadja, njegovu pažnju privlači lepa Sesil koja poslužuje u kafani "Lipe".

"Odgoda", serijal Žan-Pjera Žibre, poznatog francuskog strip autora i ilustratora, smešten je u istorijske prilike koje ne služe samo kao podloga ljubavnoj romansi, nego se prepliću sa glavnom dogadjajnom linijom. Autor tako postavlja priču oko arhetipskog lika "voajera", poznatog u kinematografiji, čija je uloga da svojim pogledom privlači pažnju na odredjena dogadjanja. Obrativši pažnju, pre svega na strukturu priče, Žibra se potrudio da pravilno ocrta karaktere, da pronadje tačne replike i da pripovedačku liniju vodi uravnoteženo. Karakterizaciju likova zasnovao je na klasičnoj tipologiji, a potom je svakom liku dodao niz posebnosti koja su ih učinile živopisnijim.

Kvalitet Žibrine naracije svrstao je "Odgodu" u "romaneskne" stripove, te ga je kritika često karakterisala kao "grafički roman". Takodje, često se naglašavalo da je Žibrin serijal "istorijska avantura", mada su istorijske prilike u drugom planu, date kao aktivna podloga priče.

U "Odgodi", Žibra je pažljivo postavio kompozicije prizor polja, izlazeći povremeno iz stripovskih kanona i upotrebljavajući svoje dugogodišnje ilustratorsko iskustvo. Montaža mu je klasična i tipična za noviji francusko-belgijski strip, koji se rado koristi kinematografskim iskustvom. Zanimljivo je i njegovo posvećivanje pažnje kompoziciji čitave table koje su povremeno presečene odredjenim tišinama. U drugom albumu, narativno zanimljivijem nego prvi, njegov stil je eksplodirao, te se za odredjene table ima utisak da su akvareli ili stare fotografije.

Drugi album serijala "Odgoda" završava se prirodno i zaokruženo, ali čitaocu ipak ostaje osećaj nezadovoljstva zato što nema i trećeg nastavka. U tom slučaju, glad može da se utoli serijalom "Potkazivač" koji na sličan način, ali u urbanoj pariskoj sredini, nastavlja Žibrino razmišljanje o ljubavi, ratu, ličnom angažovanju i žrtvi.

Aleksandar Manić
(stripvesti.com)